Bata Trokrilni

Cura mog godišta koja šoijunirala za braću Ruse:

Hajde i ja da napravim listu 10 najboljih, kad već svi prave. Ali, svako rangiranje je relativno, pa i ovo. 10. AVANTASIA - THE WICKED SYPMHONY/ANGEL OF BABYLON Dva albuma odjednom, inače se ni jedan ni drugi ne bi mogli naći na listi odvojeno. Ovo bi mnogo bolje zvučalo da su izdali samo jedan album i sastavili ga od najboljih pesama sa oba. Inače, ostalo je po očekivanju - fine sympho kompozicije i odličan izbor gostiju - tako su i najjače pesme Scales of Justice (sa Ripper-om) i Death Is Just a Feeling (sa Olivom). 9. GAMMA RAY - TO THE METAL Ovaj album mi je u početku delovao simpatično, a sada prilično bledo u poređenju sa drugim izdanjima ove godine. Ipak, zaslužje da se nađe na listi - nije baš eksplozivan kao prethodni, ali ima par finih catchy pesama koje ga čine zanimljivim - Empathy i Deadlands na primer. 8. BLIND GUARDIAN - AT THE EDGE OF TIME Dobar album Guardiana, prijatno iznenađenje u odnosu na neke prethodne radove. Kvalitetne i zanimljive kompozicije, fino uklopljene u celinu, a meni su se najviše dopale Ride into Obsession i Cry for Tanelorn. Ipak, ne može biti plasiran na nekom više mestu na listi, jer je ovaj bend ipak malo dalje od mog glavnog ukusa, nego što je nekad bio. Svejedno će ga biti lepo videti u BG u aprilu. 7. STEELWING - LORD OF THE WASTELAND Lepo otkriće za mene. Proveravajući mlađe bendove koji sviraju tradicionalni heavy, naišao sam na jedan koji se izdvaja iz prilično jednolične mase. Ovo im je prvenac, prava bomba od albuma u poređenju sa debi albumima većine heavy bendova nastalih u poslednjih desetak godina. Pesma The Nightwatcher je hit kakav sam već izgubio nadu da mladi bendovi uopšte umeju da naprave; uz nju, tu su The Illusion, Headhunter... Nisam ih video kad su bili u BG, ali ću imati prilike da to ispravim u Pešti u februaru. Pred tim momcima je karijera, sad znamo ko će da svira pravi žestoki heavy kad matorci odu u penziju. 6. RAGE - STRINGS TO A WEB Bend koji retko kad omane i koji na svakom albumu mora da ima pregršt dobrih rifova i melodija i obavezno dva-tri čistokrvna hita koji lako ulaze u uši. To je slučaj i sa ovim albumom i posebno pesmama Hunter and Pray i Empty Hollow. Ono što nedostaje ovom albumu da bi bio u samom vrhu, a što je recimo imao prethodni, jeste kontinuitet dobrih pesama - pošto preslušate par smornih momenata do kraja albuma, zaboravite koliko je početak bio moćan. Ipak, od većine ovogodišnjih izdanja koja sam slušao je definitivno bolji. 5. INNERWISH - NO TURNING BACK Grci su se vratili nikad energičniji, nikad bolji i nikad više heavy. I sa pevačem koji je prosto eksplodirao u odnosu na ranija izdanja. To izbija iz svih pesama na ovom albumu - moćne uvodne The Signs of Our Lives, hiperbrze Last Breath, epskih Welcome to My World i Sirens, te zarazne Lawmaker. Samo da je za nijansu više originalnosti i raznovrsnosti, pa da album zasluži bolje mesto i da ga potražim na originalu. 4. IRON MAIDEN - THE FINAL FRONTIER Album koji sam kupio na originalu i nisam se pokajao. Maideni su Maideni, uvek furaju svoj stil, ali nas iznenade i nečim novim. Plašio sam se ovog albuma, mislio sam da su iscrpeli ideje i da će napraviti bledu kopiju A Matter of Life and Death. Kad sam čuo The Final Frontier i El Dorado, video sam da ipak hoće malo da promene i plašio sam se da mi ta promena neće prijati. Ali, kad sam prvi put imao priliku da preslušam album u celosti i prošao prve dve pesme, krenula su iznenađenja, sve lepše od lepšeg. Mother of Mercy, kako je to jaka pesma, puna emocija, melodije i žestine! To samo Maideni mogu. Pa Coming Home i The Alchemist, hitovi u najboljem maniru 80-tih. Pa dugačke, a jake pesme poput Starblind, The Talisman... Pravi album za krunu karijere. 3. HALFORD - MADE OF METAL Kakvu bombu je matorac izbacio! Idealnu pred najavljeno penzionisanje. Nije baš kao Resurrection, ali predstavlja povratak na stil sa tog albuma. Nema mnogo vrištanja, i ne treba da ga bude u ovoj Halfordovoj fazi - umesto toga, tu su sada gotovo operski vokali na nekim pesmama. Pesma 25 Years je objasnila mnogo toga i nisam je bezveze proglasio za pesmu godine - emocije u kojima se mnogi mogu prepoznati su lepo legle. Rokačina Matador, pa Undisputed, pa poweraška Fire and Ice, pa zarazni refreni sa Thunder and Lightning i Like There's No Tomorrow, pa Hell Razor koja vuče na sedamdesete - svaka može nekome da bude omiljena. Pod hitno da nabavim original i da vidim Halforda na oproštajnoj turneji Judasa. 2. ACCEPT - BLOOD OF THE NATIONS Savršen album. Najprijatnije iznenađenje za mene ove godine. Kad sam čuo da su se opet okupili, samo bez Uda, mislio sam biće neki bezveze album u fazonu poslednjih nekoliko sa kraja 80-tih i iz 90-tih. Međutim ne, kakva albumčina! Nijednog dosadnog momenta, nijedne slabe pesme. Pravi heavy sa mnoštvom odličnih rifova, sa gitarskim tercama na temama i solažama za kojima sam tragao, a stvarno ih od Accept-a nisam očekivao. I kako moćan glas, bolji od Uda! Album ubedljivo najbolji u karijeri benda, definitivno mi diže Accept na listi omiljenih bendova. Za koju pesmu reći da je najbolja? Beat the Bastards, Bucket Full of Hate, sablasna Shades of Death, uzbudljiva The Abyss, rokačine Locked and Loaded i No Shelter, možda balada Kill the Pain, možda zarazna Pandemic, možda bonus Time Machine...? Bilo koja može da bude, a sve imaju i fantastične tekstove. Accept da se overi u Pešti u februaru, album obavezno da se kupi. 1. BLAZE BAYLEY - PROMISE AND TERROR Takođe vrlo prijatno iznenađenje. I dalje su mi ovaj i Accept-ov album podjednako dragi, sad zašto stavljam Blaze-a ispred... Verovatno zbog toga što me ponesu emocije, kad slušam poslednje 4 pesme posvećene smrti njegove žene, ili epsku City of Bones o opsadi Lenjingrada, ili zato što se prepoznajem u Faceless (jebeš čoveka koga niko ne mrzi). Možda me je kupila na prvo slušanje Watching the Night Sky, možda puna lepih prelaza God of Speed? Ko kaže da moraš biti tenor da bi pevao pravi žestoki heavy metal? Pa Blaze ima moćniji glas od mnogih tenora. Jeb'o visoko C ako pištiš kao ekspres lonac. Blaze na ovom albumu peva kao nikada do tada, a i muzičari razvaljuju, u šta sam se uverio i uživo, u novembru u Nišu. Možda sam zbog toga dao prednost ovom albumu? Možda zato što sam još letos u Sofiji kupio original, a Accept još nemam? Svejedno šta je razlog što između dva savršenstva biram ovo da ga stavim na prvo mesto. Ponekad je najbolje reći - album mi je najbolji zato što mi je jednostavno najbolji. Sve što važi za Accept, važi i ovde. Nijednog smor momenta, svaki takt nosi određenu poruku, a sve te poruke se mogu svesti na isto - heavy metal je vanvremenska muzika. Da podvučem - odlična godina, bolja od prošle. U suštini, vidim blagi napredak u odnosu na sredinu ove decenije, a naročito pojava mlađih bendova me hrabri da će i oni nastaviti dobro utabanim stazama prethodnika. Očekujem nastavak trenda i još dosta jakih heavy albuma u narednoj deceniji.

Meni to što je identičan zvuk Primal Fear-u uopšte ne smeta, naprotiv. Bitno mi je samo da li će album da bude dobar, kao stari dobri Primal Fear zaključno sa Seven Seals, ili će više da vuče na poslednja dva albuma. Ja bih voleo da i Sinner-ovi albumi više vuku na Primal Fear, kao Nature of Evil što je zvučao.

Pa ne odudara samo The Alchemist. Odudara i Coming Home, jeste da je spora pesma, ali je i ona oldschool. Pa i The Final Frontier i El Dorado su u suštini na drukčiji fazon u odnosu na veći deo albuma. To i čini album boljim od svog prethodnika. Ove kratke pesme čine da i dugačke bolje zvuče u celini, inače bi album bio AMOLAD 2.

Ja cenim da je 40 evra put, to je neka standardna cena kad minibus ide za Peštu ili Zagreb. Može da bude i manje ako bude masovno, pa krene veći bus, ali i tad teško ispod 30. Jebi ga, za te pare možeš i vozom da ideš, a ovde te dovodi dovoljno rano da možeš da obiđeš Budimpeštu i vraća odmah posle koncerta, logično je da bude skuplje. Čovek je iz NS, ali pretpostavljam da će prevoz krenuti iz BG, ako bude dovoljno interesenata. Nema tu neke misterije, a ako vas baš zanimaju detalji, pozovite.

Piše to na Accept-ovom sajtu još otkad. U Britaniji im je predgrupa Wolf, šteta što nije i ovde. Što bi bila jaka kombinacija da su sva tri benda u igri.

Daj ne lupaj, molim te. Učvršćivanje zvuka, pravi žestoki heavy metal sa duplom pedalom, melodije i rifovi nikad bolji, glas nikad moćniji i nikad puniji emocija... Možda i ima smor momenata na pretposlednjem, ali poslednji nema mane... Čovek bi morao da bude apsolutno bezosećajan, pa da ne zaplače za vreme poslednje 4 pesme, koje su samo šlag na tortu jednog inače savršenog albuma. Možda ti očekuješ od muzike nešto drugo, ne znam, ali mi ne ide u glavu kako neko ko inače sluša tu varijantu metala može da se smori ovim što Blaze sada radi.

Ako se na nešto od koncerata u Srbiji ove godine isplatilo ići, to je bio Blaze. Čuj nije trebalo da nastavi, čovek u Maidenima jedva disao, sada razvaljuje i studijski i uživo, a muzika nikad bolja, album godine, ako ne i decenije. Halford je priča za sebe... Idealan album uoči najavljenog penzionisanja.

Ma nije izgleda ni ovo zaapaženo, a kamoli to.

Čemu li se smeješ, samom sebi verovatno. Nema smisla smejati se na foru čija je osnova prethodno nedvosmisleno demantovana. Ali, drugovi se pomažu, jasno je, ja sam tu ipak uljez.

Novi Axel Rudi Pell je bezveze. Ali, bilo bi lepo kad bi oni koji su pravili listu znali da je Blaze Bayley nastavio da se bavi muzikom i posle Maidena. I da Halford još nije otišao u penziju. I da u Grčkoj postoji neki bend po imenu InnerWish. Na primer.

Dobri su ovi iz Metall Hammer-a, uboli su cela 2 ljudska metal albuma (Scorpions su ipak hard rock). Bolje i to, nego da nema nijedan, kao na većini navedenih lista.

Komentari su da čovek ne poveruje kolikih debila ima koji ne shvataju ironiju. Isto kao oni što se primaju na vesti zajebancije sa njuz.net sajta kao da su istinite - e, to je tek za posmatranje.

Dobro je, ali ništa spektakularno. Nema nove Counting Zeros, mada mi se u prvi mah činilo da World on Fire može da bude ta. Ali ono, Sweet Agony, Meet Your Maker, Sandrider, When the War Is Over... Fino, svakako vredi slušati daleko pre nego mnogo šta od onog što raja inače mnogo više sluša.

Javi se na telefon, pa ćeš saznati informacije. Mi koji smo imali čast da putujemo s njim znamo da je pouzdan i profesionalan.

Ladno izdali novi album u oktobru, pojma nisam imao: http://www.shared2u.com/category/music/147844-sacred-oath-world-on-fire-2010.html Počeli svake godine da izdaju album, svaka čast. Nadam se da i na ovom ima pesama koje kidaju.

Idem i ja u Peštu verovatno, ali prvo na Accept. April mesec je još daleko da bih odmah mogao da isplaniram da li idem i gde.

Naravno, svaka ptica svome jatu leti.

Bolje organizuj Peštu, sigurnije je održavanje koncerta.

Ne mora da znači, zavisi od toga koji je predmet u pitanju. Ja sam često bio najviše smoren na prvom času, ako je u pitanju smor predmet i profesor, a najživlji na poslednjem, ako je nešto zanimljivije.

Pošteno je što priznaješ, a još poštenije bi bilo da to priznanje izjaviš i sa svog glavnog nicka.

Pošteno je što priznaješ, a još poštenije bi bilo da to priznanje izjaviš i sa svog glavnog nicka.

S obzirom na to da si matematičar, verovatno je šifra sastavljena po nekom jasnom obrascu, može samo da se nagađa kom. Ali, pošto si Mensašica, moguće je i da si namerno stavila nešto krajnje jednostavno, računajući da Vlasi neće da se dosete (a slučajno si iz vlaškog kraja, pa ih bolje poznaješ ).

To je početak operacije provaljivanje šifre.

Onda bolje Olimpijakos i Barselonu, pošto ne verujem da PAO i ovoga puta možemo da prejebemo.