Ја не знам шта ми је требало да наставим да слушам ово после прве песме уместо да загасим албум. Стварно је ужас. Читав један добар риф на целом албуму (уводни у I Am Who I Am). Тотално неубедљив албум. Благ у курац. Па, где је она жестина која је красила овај бенд на сваком албуму? И можда још битније питање - ГДЕ СУ ГУСАРИ?! У читаве две песме се спомињу. Од њих (њега) човек сигурно не очекује неки млаки хард рок (што овај албум и јесте), који не би прошао добро ни касних '70-тих. У пар момената се осети као да су хтели да одају почаст Џудасима (и то периоду из '70-тих), и то је сасвим ок, али то није Running Wild.
Колико ми је драго било кад сам сазнао да ће и даље радити, толико сада слободно могу да кажем да им то није ни мало требало.