Hudini

@ hobo:

Ili sam ja postao suviše naivan s godinama. Pre par godina sam isto u jednoj zvaničnoj biografiji Pink Floyd naišao na podatak da nikad nisu svirali "If" uživo, a ja imam snimak gde jesu. Naravoučenije: Trust No1.

Jebote, ladno! Zvanični podatak benda je da tu stvar nikad nisu svirali uživo! Dobro zvuči uživo, samo su smorili sa solažom.

Meni se to isto desilo milion puta, pa sam se malo zabrinuo za sebe i raspitao se. To se zove fenomen odloženog ili drugog buđenja. Stvar je u tome da ti je u tom trenutku telo budno ali mozak još uvek spava, tako da zapravo vidiš sobu (samo nisi svestan da su ti oči otvorene, nego misliš da i dalje spavaš), dok ti mozak i dalje projektuje slike iz sna. Obično se dešava kod psihičkog premora. U tom trenutku telo ti je odmorno i zove na ustajanje, a mozak kaže "još samo 5 minuta, mama..."

Ma verujem ja tebi, ali za ove stvari za koje ti govorim je na zvaničnom sajtu benda pisalo da ih nikad nisu svirali uživo. Valjda oni lično bolje znaju koje su stvari svirali a koje nisu nego neki likovi iz fan kluba ili prvi link na koji naletiš na Google Search.

Ne bih se složio za Watersove solo projekte. Njegovi solo albumi više liče na klasični Pink Floyd od "A Momentary Lapse Of Reason" i "The Division Bell", bar po meni. I Wrightovi solo albumi su odlični, samo što je on imao pauzu u pisanju stvari za Floyd od 1975 do 1994 (poslednju stvar kao samostalan autor muzike i teksta za Floyd je potpisao još 1970 - "Summer '68"), pa su se mnogi odvikli od njegovog stila. Na solo albumima je baš razvijao taj svoj stil i to na vrlo zanimljive načine.

Pa naravno da nije izvođena kad su snimili 6000 gitara. Treba to odsvirati kako treba.

Glavne stvari na koje se ljudi žale (pritom moram naglasiti da sam ovo video po forumima i da su ti ljudi sa raznih strana sveta, tako da nije reč o jednoj lošoj seriji): - Albumi (navodno remasterovani) su tiši nego starija izdanja. Na ovo se svi koji su ga uzeli žale. Ni ja ne kapiram koja je poenta remasterovanja ako ćeš već praviti da se sve to slabije čuje. - Svi se žale i na loše pakovanje, navodno su kutije za te diskove trećerazredne, pa treba kupovati nove ako hoćeš da potraju. - U nekim setovima je "Ummagumma" upakovan tako da dobiješ ili dva studijska ili dva živa diska, a u nekima jedan čak fali! Neverovatno kako je to aljkavo urađeno. - Neki ljudi se žale i da je booklet za "The Wall" pun štamparskih grešaka. Iz EMI je već stigao odgovor da je ovo samo ograničena serija koja je već povučena iz prodaje, tako da im za utehu ostaje da će (možda) moći da prodaju takav set za silne pare za nekih 30 godina. U suštini, osim novog artworka nema ništa što bi mene nateralo da uzmem ovakav set, a još kad čujem ove priče dođe mi da popizdim. Uglavnom, što bi rekao jedan lik na NPF forumu (wiped): "Amazing how Gilmour will shut down Bootleg sites etc, but will stand over the release of this crap."

Imam i ja jednu takvu. Polu-sremica, a što voli da diktira...

Puštan je kao intro tokom "Killers" turneje, kasnije nije ni to.

E da je reč o najružnijoj ja bih okačio sliku onog Vox-a sa 9 (nisam pogrešio) žica sa kraja 60-tih. Takvu grozotu svet nije video.

Pa to je u stvari na brzinu prepričan taj intervju. Ne mogu sad da ga tražim, mrzi me da listam poštu i linkove po Floyd forumima, ali kad ga nađem okačiću ga ovde.

Onda mi apsolutno nije jasno kako neki ljudi iz Beograda tvrde kako se za Dream Theater kod nas nije čulo do 1998, kad su išli na Hard Metalu maltene svake druge nedelje. Posle ispada kako mi Rumljani lažemo da smo slušali Dream još 1996.

Nisu nikad. Pre par godina (mislim 2002) je na sajtu objavljen kompletan spisak pesama koje nikad nisu svirane uživo, među kojima i ove dve. Ne mogu da se setim svih stvari, ali ovo su one za koje sam 100% siguran: - The Ides Of March - Invaders - Quest For Fire - To Tame A Land - Flash Of The Blade - The Duelists - Deja Vu - Alexander The Great - The Prophecy - Only The Good Die Young - Mother Russia i tako dalje... Ne postoji živi snimci za brdo stvari, ali ove i zvanično nikad nisu odsvirane uživo.

Na sličan način je završilo telo još jednog velikog arhitekte, Louisa I. Kahna. On je umro od srčanog udara u toaletu na autobuskoj stanici, a pošto je prethodno prežvrljao ime i adresu u dokumentima koje je imao kod sebe (niko ne zna zašto), nisu mogli da ga identifikuju nekoliko dana. Identifikovan je tak kad je porodica prijavila njegov nestanak.

Imali su jako dobar razlog (Syd tribute koncert) koji su propustili, pa 40 godina od izlaska "The Piper At The Gates Of Dawn" što nisu ni obeležili kako treba (ako ne računam "Oh By The Way" box set, za koji čujem da svi koji su ga kupili kažu da je bacanje para). Valjda im je sad krivo zbog svega toga, ipak je dokumentarac sniman pre malo više od mesec dana. Ne bi oni ni pričali o reunionu da je to nemoguće. Bar se nadam...

Po meni nema lepše gitare od Les Paula al' jes' teška ko tuč! Telecaster je mnogo lepa gitara, ali ne možeš dobiti pravi rokerski zvuk na njoj.

I "Alexander" i "To Tame A Land" i "The Duelists" i "Only The Good Die Young" i "Mother Russia" i još brdo stvari koje nikad nisu svirali uživo bi bile odlične. Ali, reci ti to njima.

Nisam ni ja znao da su uživo pokrivali sletanje na Mesec. Ima tu mnogo zanimljivih stvari, većini sam čuo i video ranije, ali opet me je vrlo prijatno iznenadio dokumentarac. Nick Mason je lud, toliko duhovit čovek, i posle svih tih godina i dalje pun fazona. Par puta sam se baš nasmejao kao lud, npr. "Those days they would sign with anybody with long hair, no matter if it happened to be a golden retriever." Kraj dokumentarca me je stvarno pomerio. Kad pitaju Watersa ima li šanse da se ponovo okupe, on odgovara "You may ask David Gilmour that when you see him", onda rez i Gilmour koji govori "It can happen" sa osmehom koji je sve samo ne ironičan, bar po meni. Inače, Mason je u poslednjem intervjuu koji je dao za bilten fan kluba objasnio zašto su Pink Floyd i Roger Waters nastupili odvojeno na Syd Barrett tribute koncertu u maju ove godine. Svi su mislili da je opet neka svađa ili inat između njih, u stvari je Waters morao da završi koncert ranije jer je imao generalnu probu pred nastup u Earls Court (koji je održan sutradan), a Gilmour nije mogao da stigne u to vreme. Osim toga, Mason kaže i da postoji interni dogovor između njih da po završetku Wrightovog novog albuma (treba da izađe negde u aprilu) pregovaraju o kompletnom reunionu! S obzirom još i na to da su Waters i Gilmour sve češće viđeni zajedno u javnosti, samo čekam trenutak kad će objaviti neke lepe vesti pa da prodam bubreg i odem na koncert.

1. Ne slažem se. "Sanctuary" je ubedljivo najdosadnija pesma iz Di'Anno perioda i do sad su je uvek i svuda svirali. Fala kurcu da su je konačno izbacili sa set liste. 2. I mene. Po mom skromnom mišljenju to im je najzanimljiviji album. 3. Kad ga do sad nisu nijednom odsvirali uživo, ne vidim zašto bi ga svirali i sad.

Gledaću da ga nabavim. Isto tako ni "Meltdown" nisam voleo u audio verziji, ali mi je zato DVD ispao mnogo dobar.

Nisi znala za to?! Nije baš najbolje pokriveno u dokumentarcu, ali priča uglavnom ide ovako: Pošto su Floydi izvodili "Dark Side" uživo u celini mnogo pre izlaska albuma, neko je snimio jedan koncert i objavio ga kao bootleg, koji je počeo mnogo dobro da se prodaje. Onda su oni iz protesta odlučili da kompletno batale tu ideju i snime album bez instrumenata koristeći samo kućne predmete. Radni naslov albuma bio je (naravno) "Household Objects". Kad su videli da će to ići mnogo teže nego što su mislili, srećom po istoriju rock muzike, vratili su se na "The Dark Side" koncept, a jedini snimak koji je načinjen za "Household Objects" stavljen je u intro "Shine On You Crazy Diamond". To su oni zvuci koji se čuju par sekundi na samom početku stvari, i snimljeni su pomoću selotejpa! Nisam gledao ceo, samo neke delove. Zanimljiva mi je verzija "Cofortably Numb" sa Davidom Bowiem. Pošto mi se "On An Island" u globalu ne dopada, nisam se baš nešto trudio da nabavim ceo DVD.