Erotomaniac

Da ne ponavljam vec receno u predhodnim postovima sa kojim se vecinom slazem. Generalni utisak je da sam prijatno iznenadjen albumom posle duzeg vremena. Favoriti su za sada sledecim redom: Barstool Warrior S2N At Wit's End Viper King Room 137 Pale Blue Dot ...... Unthetered Angel Fall Into The Light .......... Paralysed - nije bila potrebna.

Obe pesme su tragedija. Ne zna se ko izaziva veci proliv Labrie, Mangini ili Rudess.

https://www.youtube.com/watch?v=Td93gYqJIrk

Sledeću turneju gledam jedino ako bude bio hologram Labria sa početka devedestih. Ovo sada je baš katastrofa i to kažem kao neko ko baš nije njegov hejter ali budimo realni...

Upravo sam to hteo da napisem

Ova Images & Words turneja je iz ocaja, prva turneja posle ne znam koliko da ni video na sceni nemaju, sve najeftinije kao bi se oporavili od troska propale Astonishing turneje. I realni da budemo, Labrie je toliko los poslednje 2 godine da ne bih isao da ih gledam ni za dzabe. Mangini i dalje unistava stare pesme, neverovatno koliko svira bez osecaja. Sve u svemu nema tu nikavke energije vise... Drago mi je da sam ih gledao sa Portnoyem dok je vredelo, a poslednja dobra turneja je bila 2014.

Ja bas volim Load, ali ovo mi je tesko sranje od albuma na primer, daleko je od Load-a.

Izgleda tako, svirali su cak i Radio City NY na ovoj turneji. Gledao sam ih u Becu proslog cetvrtka i mogu samo da potvrdim Shinigamyeve utiske. Set lista je bila identicna. Zvuk i svirka nevervatni. Mikin humor kao i uvek prisutan, a i growl je bio daleko brutalniji i bolji nego prethodnih godina. Tesko mi je da izdvojim bilo koju pesmu sa tako dobre set liste i kvaliteta svirke koju su pruzili, ali mogu da kazem da je publika poludela posle Face of Melinda. Slazem se sa Shinigamyem da je noviji materijal je dosta ubedljiviji live. The Wilde Flowers je bila fenomenalna. Neverovatno dobar koncert u svakom slucaju

Cool pesma, zanima me u kontekstu albuma kakav flow imaju intro i outro posto su ovako malo nepovezani.

To je vec sa Hakenom odsvirao

Kreativno su oni zavrsili odavno, ali su sa odlaskom portnoya izgubiili svoju draz i energiju na koncertima, postali su vrlo dosadni i genericni, i ovi poslednji dvd-evi su im ocaj...

Sve sto vise vreme prolazi sve je vise jasno kolko je DT mrtav bez Portnoy-a.

Da, Labrie u Napalm Death majici

https://www.youtube.com/watch?v=4uMGJFdIGLU Godlike Labrie! Najbolji period benda ubedljivo! Killing Hand, najbolja verzija ikada!

Da Beč prošle godine je bio vrhunski koncert, pogotovu zbog Minnemann-a. Inače žao mi je što nisam mogao u Sofiju ovog puta.

Myrath Mirić

Jeste album catchy i vrlo slusljiv, ali brzo i dosadi. Drzao me je oko nedelju dana

https://www.youtube.com/watch?v=1qz5mF3otps

Myung se preparirao jos pre 15 godina.

Sto opeglase kosu Labriju?

Pa ako nisi primetio sve vise i vise bendova se vraca na prirodniji zvuk, doslo je do prezasicenja u metal/rok produkciji od triggera i ostalih sterilnih govana koja zvuce kao sve ali ne kao pravi bubanj, a o ubijenoj dinamici da ne pricamo. Primera radi poslusaj Gavin Harrison-a u Porcupine Tree-u, mozda najbolji primer kako treba da zvuci i kako je to kada svira kreativan covek, a ne bot. Tuzno je sto je u poslednjih par godina ako citas ove strane forume i komentare Dream Theater postao tema kritikovanja produkcije bubnja i generalno produkcije albuma, a ko bi rekao da ce se to ikada desiti? The Astonishing je zapravo bolji od poslednjih par albuma ali opet ostavlja gorak ukus sa takvim propustima pa i sa onim groznim vizuelnim identitetom. Ja se pitam da li Petrucci kao producent uopste slusa muziku. A sto sto se tice Images & Words sto neko rece gore, nije bubanj kucan vec je dobos triggerovan po zelji tadasnjeg producenta, sto je Portnoy sam isticao koliko to nikada nije mogao da prezali. Ne znaci da bubanj na Images-u zvuci dobro ali ajde moze da prodje za to vreme i taj 80's smek koji ceo album ima. Jedna velika razlika je sto su te Portnojeve deonice 100 puta kreativnije od ovoga sto Mangini sada svira.

Ja se nadam da se zajebavas, ne moze sterilniji i losiji bubanj od ovoga, bez ikakve dinamike sve je prekopresovano, cinele u daljini negde u mixu sve sa onim ocajnim dobosom i uzasno flat tomovima. Ja zapravo ne mogu da verujem da od kako je Portnoy otisao ne mogu da se sastave i snime makar pristojan bubanj. Ovo zvuci kao oni demo bendovi kad kucaju bubanj.

Uz sve kritike ovaj album je bolji od poslednja 3, moja jedina prava zamerka je sto su neki delovi previse otegnuti.

Ja bih cak i to trimovao malo Evo recimo ovako nesto 01. Heaven's Cove 02. The Gift Of Music 03. Our New World 04. A New Beginning A life left behind ima kul pocetak, a onda postane tezak smor.

Ovo je mogao da bude solidan album da su samo najbolje ideje zadrzali i spakovali sve na jedan disk.