RNA

Бенд је одличан, ја сам их гледао на Гитаријади. Коначно да се упознам са Нешом. Човек не да пева, него растура, а и испричали смо се вала. Док је свирао Flush све време је млатио главом. Дуго сам се питао шта ли ради сада. Поздрав момцима. Једино ми је басиста тотално напржен на Ваија. Само још да свира гитару...

Наравно, са Николом смо остали ортаци, да не помисли неко да је било неке зле крви или нешто слично.

Вала, био би ред да тај албум више доживи своје право издање. Један од најбољих, ако не и најбољи албум у историји метала у Србији, а тавори већ читавих 6 година! БРУКА! Ја бих можда мало да га прогурам у неке дистрое напољу.

Чек да видим... Мислим да се бројка креће око 1000. Озбиљно!

Па, добро, то је тачно, али ни Вејд Блек уопште није био лош, чак бољи од Миднајта са "Strange And Beautiful".

Вала, код ових ликова ни клавијатуре не сметају. Него, и ја сам мислио да је то неки као хард рок, сад кад боље размислим више је класичан хеви, само у већини песама спорији.

Имам пар албума и Акира стварно једе ону гитару, али генерално гледано нису ни принети другом јапанском бенду Anthem.

А шта сад фали "Астрономици"? То је био скроз солидан албум.

То се звао концерт! Додуше, ко је тад знао да гледа оба бенда у најбољим издањима? Ја бих ту Металику отрчао да гледам и не бих жалио пара. Ово сад је смешно.

Да, само ми се чини да је то некако било симптом тично за енглеске бендове из 80-их. Ето пример Пола ди'Ана.

Можда је на бубљевима Марки из Coronerа. Он је свирао са Томом на Apollyon Sun. А и Том и Мартин су сасвим довољни. Они су били једина двојица из оригиналне поставе (фалио је Рид Ст. Марк) на "Vanity/Nemesis", па какав је албум испао.

Ја сам добио интервју од једног колеге Мађара за наредни број зина са оригиналним гитаристом Полом Махонијем, али није баш нешто екстра испао, пошто лик сад не свира у бенду, а отишао је јер се сморио да свира метал. Човек је панкер.

Нисам мислио на то, него уопште на тај 'Слава' фазон. Осећа се утицај Ракића и Козељника, нема шта.

Како да га пронађу? Па, пронађен је. Је л' певао на Бен Џексоновом албуму?

Не знам за тебе, али ја нисам очекивао ремек дело. Очекивао сам само, за разлику од претходна три, албум који ће поред два-три супер хита имати остатак добре песме, а не просечне као што се дешавало. Е, па, добисмо албум пуних добрих песама, али без иједне рокачине да те пробуди из мртвих.

Пре ће бити да су растројени, него настројени.

Има још један новији бенд уз који се тачође добро лоче, из Грчке је и зове се Drunkard. Само, много су жестоки и нису толико забавни као Швабе.

Ц, ц, ц... Поред живог Onslaughtа, он слуша тамо неке, сачевај ме боже. Још да кажеш Боро да си се наложио на Warrant, Poison и Enuff Znuff и стварно ће бити крај света каквог га знамо. А оно опет, сви знамо да ти ниси металац, тако да...

Превише се ти дружиш са овима из May Result-a, ја да ти кажем.

Бонет? Пф, ништа док не запева Џон Олива оним својим грубим гласом. 'Бем ли га, раније је добро звучао, а и био је много мршавији.

Мислиш, све песме са тих албума? Не, то би било мало много, мада би било сјајно.

А зашто, ако смем да питам? Да се ниси можда плашио да ће бити досадни?

Маријан Фејтфул оперска певачица? Хахахахаха... Не знам само одакле ти то, онм је најпознатија као бивша жена Мика Џегера и тотално осредња певачица. А спотови су им били благо речено смор, сви доједног. Можда 'Fuel' и 'I Disappear' могу да прођу. Ипак су њих радили професионалци.

Да вам право кажем, сад сам га поново преслушао и оставио је много бољи утисак него прошлог пута. Дефинитивно је на другу лопту, јер нема ниједног хита типа 'The Butcher Strikes Back', 'Ravenous Beast', или тако којешта. Ипак, остајем при томе да је слабији него што сам очекивао.

Ја сам од сестрине другарице, која је била решила да престане да слуша метал, добио гомилу касета тамо 1995. Узмем ја тако, кад сам кренуо на море са мојима, да слушам "Ride The Lightning" и "Master Of Puppets". Испрва ми је била нејасна сва та халабука која је допирала са звучника, јер су најјаче што сам тада слушао били Освајачи. И миц по миц, схватим ја шта они свом том сировином и агресијом желе да кажу и наприжим се најцрње. И не прође ни годину дана, изађе "Load" и оде сав мој ентузијазам за овим бендом. А сви су тај албум чекали са невиђеним нестрпљењем. Можете мислити колико је млад новопечен металац очекивао од тога.