sunessence

Добила сам јуче ове лепотице : Баш сам презадовољна. Мислила сам да лучна штикла >= 10 центиметара не може да буде удобна, али ово... к'о облачићи!

Ја нисам чула за те случајеве. Ово моје мало чудо је толико блентаво, да се плаши своје сенке... Заиста нема ни трунке агресије у њој. Понекад размишљам - кад би ме неко, не дај боже, напао пред њом, дал' би скочила да ме брани, или би се шћућурила негде, на сигурном? Све ми се чини да би било ово друго..

Ја сам данас шетала моју Белу и упознале смо преслатко штене бернардинца, Лину... Јој, меденог ли створења!

Јееесте. У праву је ово што рече Double Fire - важан је и квалитет коже. То већ спада у овај "све што уз то иде" део - мислим да је то пре питање исхране и неге, па и генетике, него теретане. Али, јесте важно. Елем, чињеница је да код жена груди, с годинама, иду све јужније. За то је понајвше одговаран ligamentum suspensori mamae, који се апсолутно може ојачати правилним вежбањем. Вежбањем се делује на лигамент, а на тај "стрес" (овде користим ту реч у максимално позитивном смислу у недостатку боље), лигамент (а исто важи и за тетиве) "одговара" повећањем колагених влакана, што резултира јачим лигаментом. Значи, јаки лигаменти - лепо подигнуте груди и у познијим годинама. А што се тиче тих "ваљака" које помињеш... Стварно не знам на шта мислиш. Ја се слажем да треба водити рачуна колико којих вежби се раде - никада ми се нису свиђале груди већине професионалних пливачица, на пример - али, брате мили, двадесетак добрих chest flys са тегићима од по два килограма могу само да буду од користи девојци... Јао, како неко може ово да искористи...

Слаткиш!

Реално, супер је. А мислим да ће још боље изгледати са кад се "ублажи" белим. Само напред. Узгред, свиђа ми се и место за тетоважу. Једно од мојих омиљених места за исцртавање на женском телу...

Заправо, вежбе за груди су изузетно важне за жене. Што су јачи пекторални мишићи & све што уз њих иде - да не залазим сада превише у анатомију - груди ће дуже времена бити затегнуте, подигнуте. Не планирам да икада престанем да радим вежбе за груди.

Ако је судити по овоме што сам видела од снимака његових "тренинга" на Јутубету, уколико не купи меч, изгубиће га сигурно.

Мени Magnetism није баш нешто "легао" - није ми препознатљив, нема пуно тога аутентичног... Све време сам покушавала да провалим на који ме то други парфем подсећа. Наравно, мирис као мирис је сасвим фин и немам шта да му замерим, осим што се, опет, на мојој кожи није задржао пуно... А што се тиче Thierry Mugler - Innocent - феноменалан парфем! Обавезно јављај ако нађеш неку добру цену! Ја сам се дуго двоумила између њега и "Alien", па сам ипак одабрала овај други, јер ми је у том тренутку требао неки моћан, елегантан парфем који није за сваки дан... Сад скупљам парице за Innocent.

Хммм... Рекоше ми да има пачули у бази - можда отуда та тежина? Што се Escada парфема тиче - ја имам баш лоша искуства. Island Kiss, Pacific Paradise, Sunseat Heat - све сам их имала и буквално обожавала, али ниједан није био постојан на мојој кожи. После те тројице лепотана сам решила да престанем да се дружим са Ескадиним парфемима. Нећу да патим, кад знам да нестану у року од одма'. Сећам се да нису били баш ни јефтини, као и већина тих "хитичних" парфема.

Кад смо већ код њих двојице, мене је веома заинтересовао овај нови Flora by Gucci. Након Gucci нисам баш нешто превише очекивала, али овај цветни назив обећава нешто свеже, мада и сами кажу да су га наменили млађим потрошачима... Јел' неко пробао?

Супер! Хвала пуно. Баш дуже време јурим неки проверени салон за депилацију, а да имају пристојне цене. Овај салон у који идем ради препоне тим неким специјалним воском, који, наводно, доста боље скида длаке, али мени ипак понеко место мора да се "понови". Скупље је, а не видим да је практичније. Мада, фенси изгледа, онако зелен и желатинаст.

Живим на скроз другом крају града, али ако могу да добијем комплетну депилацију за хиљадарку, не жалим цимање по превозу! Можеш ли да оставиш контакт тог салона? Само ми реци, молим те, јел' препоне раде оним "филм" воском, или класичним топлим? Која "дубина" препона се подразумева у тој цени?

Туга.

Знате оне релативно нове аутобусе, где су седишта мало издигнута, као на некој платформи? Хиљаду пута ми се десило да, док устајем, звекнем главом о оне шипке за држање које су постављене изнад седишта... Исто тако, оно мало пута када сам се возила оним минибусевима, звекнула сам главом о онај нагнути део крова изнад врата кад сам излазила. Али, скоро сваки пут.

У питању је експеримент који је потврдио да, осим фотона и други микрообјекти имају таласну природу. Дакле, дифракција као таласна карактеристика не припада више само светлости или ЕМ таласима! Ево о чему се ради: електронски извор "избацује" електроне на застор. Између застора и електронског топа налази се препрека са два отвора. Претпоставимо да електрони излазе из извора неком веома мало брзином, типа неколико електрона у јединици времена. Оно што нас је научила механика таласа је следеће: након неког времена на детектору (застору) можемо очекивати бледу интерференцијску слику, која ће временом постајати све јача. Овде је прича мало другачија: након краћег времена, на застору се појављују тачкице! Дакле, нема нелокализованог таласног фронта - електрони нису таласи. Овде сведочимо концентрисању материје (то јест, енергије). Али, не лези враже! Након довољно дуго времена, и довољно великог броја електрона, на застору се ствара интерференцијска слика. Дакле, она прича о случајној расподели електрона по детектору сада пада у воду. Чињеница је да су електрони пратили расподелу одређену интерференцијом неке врсте таласа. Шта је још овде занимљиво? Ако је познат процеп (један од она два са почетка приче, просто, затворимо), НЕ формира се интерференцијска слика! Значи, електрон "пролази" кроз оба процепа - тачније, "препознаје" присуство оба процепа и понаша се као талас! Испада да електрон интерферира сам са собом, али на застор пада као јединствена честица. И сад се у целу причу уплиће вероватноћа, јер је сваки пролазак кроз процеп "догађај" и описује се неким функцијама, па се интерференција сада тумачи преко вероватноће... али да не залазим превише у математички третман. Надам се да ово објашњење није било превише конфузно... EDIT: @Elderane Ма, неће! Заправо, мислим да "њушим" неке окоснице објашњења - наишла сам на неко обиље примера из наноелектронике, па ми се чини да тај начин размишљања може да појасни и ово за молекуле амонијака... Али, тиме ћу моћи да се бавим тек после испитног рока.

Ех! Шта ћемо? Откуд ја знам шта ћемо? Пуно мудрије главе од моје су дуго сматрале нуклеарну енергију обичном интеграционом константном у једначини, а сад ти од мене очекујеш да ти кажем шта ћемо са протонима и где су неутрони! Добро, шалу на страну... Електрон сам поменула под утиском читања неких чланака о оном феноменалном скенирајућем тунелском микроскпу (изгуглајте, вреди труда!), а не да бих довела у питање подложност других субатомских честица тунелском ефекту. Кад смо већ код овога, ја бих веома, веома волела да ми неки хемичар (или ко год може! ) објасни помоћу теорије тунелског ефекта дублете у вибрационом спектру молекула амонијака. Наишла сам на тај пример у неким чланцима о конструкцији атомских часовника, па ми није баш најјаснија цела прича, а кад смо већ на теми...

Аха! Схватам у ком правцу то иде. Само, како онда долазимо до дифракционе слике, која се појављује на застору? Односно, ако честицу третирамо не као физичку честицу, већ као математички израз, у ком тренутку и на основу чега долазимо до релативно емпиријске представе целе приче, тј. дифракционе слике? Ако те мрзи да објашњаваш, прихватам и неку препоруку литературе...

Веруј ми да квантна механика може сасвим лепо да се испрати без неког претерано развијеног математичког апарата. Шредингерова једначина и - терај! Завршио си гимназију и сигурно знаш шта су изводи. То ти је довољно. Остало се своди на нешто мало сналажења... Наравно, цар који нађе начин за мудро аналитичко решавање трасцедентних једначина проверено добија Нобелову награду. Али, ако, на пример, посматраш честицу у бесконачно дубокој квантној јами, па решаваш Шредингерову једначину "део по део", прича је проста. Него, људе убеде да је математика нешто тешко и досадно... Ја гарантујем да свака особа упозната са основним особинама елементарних функција може да испрати решавање 90% проблема квантне механике, само ако јој се тематика објасни како треба.

Баш тако! Ок, научила сам ја свој део теорије који се тиче дифракције електрона, и савршено ми је јасна прича о таласној природи електрона, али како он пролети кроз обе рупе, аман? Да ли се некако подели, па се поново састави пре пада на застор? Шта се ту дешава? Отприлике ми је једнако интересантно и тунеловање честица. Електрон "протунелује" кроз бесконачну потенцијалну баријеру. Зашто ми онда не можемо да пролазимо кроз зидове? Ок, шалим се, али само мало. Рецимо да бисмо то заиста могли да посматрамо као макроскопски еквивалент тунеловања.

Добро, људи, оставите више малог Фирера и власницу му на миру... Затворе ли ову тему, тешко вама! :ај-ем-соу-таф!: Елем, ово је моја Бела:

Cheyenne Tozzi. Forever and ever and ever.

Да, то и мене занима.

Хе, хе... Добра реклама.

Лепо је питао милитант: чиме се бавио деда? Од тога чиме си се бавио, зависио је и третман који добијаш у логору. Мој деда је одведен у логор часно - као краљев војник, ратни заробљеник војске која је покорила другу и увек је говорио да о Немцима нема да каже ни једну ружну реч. У питању је био радни логор, где су логораши градили пруге, путеве и шта све не. По киши нису радили. Добијали су храну, лекарску помоћ кад је била потребна... Потпуно нормалан третман покорених војника. Чак овде имам и пар његових слика из логора - ено га, брате, здрав и румен; изгледа боље него кад се хранио у бабиној кухињи! Слао је писма кући и баба је увек носила са собом та писма. Како Немци прођу кроз село и уђу јој у кућу, да узму нешто хране, она им само покаже то писмо... Кад то виде, ништа не узму - само прођу даље. А та моја баба је била званично луда - она се драла на војнике, вриштала к'о да је кољу кад хоће да јој узму свеже умешен хлеб, чак их је и физички нападала... 'Еееееј! Женска главо, ти скачеш на наоружаног војника да га бијеш! Ма, могли су да је утепају кад год су хтели... Нису. Јер то није била кућа комунистичког бандита, већ часно заробљеног краљевог војника. Много, бре, лоши ти Немци... Зато немојте да трпате све логораше у исти кош, јер НИСУ сви исти. Зна се ко је где и зашто доспевао. А Недића није за џабе народ звао "српском мајком". Не знам. Можда овај придев "српска" прави проблем, па отуда такве реакције? Ипак, тада је требало да будемо Југословени...