sunessence

Ех! Требало! Добро, бар знам за други пут.

Спорна машина је била најскупља у радњи. Вероватно и у граду. Коштала је 54к пре две године (погреших малопре кад сам писала - купљена је 2010.-е; гаранција је две године и заиста истиче у септембру месецу, тако да имам мало времена да нешто урадим :\ ). Кева намерно није хтела да узме неку од 20к, баш зато да би се поштедела оваквих ситуација. А претходна Candy машина коју смо имали трајала је пуне 24 године и за време санкција је прала три породице са четворо мале деце. И кад смо је избацили и даље је радила, само слабо цедила веш на крају. А ова машина не сме да се покваси, па је прекривамо кад се туширамо. Мора да има паузу од бар једног сата између два прања, а претходној смо душу узимали: некад ми се чинило да је не гасимо уопште. Тако да ја сад заиста не знам где може у Београду да се купи машина од које је реално очекивати да пере пуне 24 године. И да може да је поправи мајстор-Пера из комшилука, а касније и ја. Ако знаш где има, реци, брате слатки, и скупљам паре за њу.

У ствари, мислим да је време квалитетне беле технике иза нас. Данас се мање-више све прави да служи онолико колико траје гарантни рок, јер се произвођачу другачије не исплати. И то је у реду - кад купујем технику, увек имам то на уму, али имам маму која је јако слаба на ту "шминку". Видела дисплеј и заљубила се. Платила машину бога оца, узела кредит за њу, а све време сам јој говорила да ће је једнако добро (а сад тврдим - и боље) служити упола јефтинија. Срећа па сам је бар за шпорет наговорила да узме нормалан.

Јесте, слажем се са вама. Такође типујем на проблем са електроником - верујем да је неки од сензора у питању (машина је од 8 килограма, а приметила сам да врло често разлику прави, то колико сам је напунила вешом - ако ставим три ствари у њу, забаговаће се сигурно; ако је поприлично напуним, онда доста ређе, али опет...). Ова прича са напоном је мени од почетка смешна - на крају, знам и ја покоју о струји и напону - али тако ми и треба кад се поставим фино и у "нећу да им се мешам у посао"-фазону. Али они баш нашли, па зашли. Не могу да кажем - дошли су три пута за четири дана, чачнули понешто (нпр, мењали дисплеј?! да би га после вратили) , а онда два пута носили машину. Само проблем је што - мој проблем није решен. Машина и даље ради кад јој се и како ћефне, а ја при сваком укључивању призивам све богове којих се сетим и пиљим у онај дисплеј, хипнотишем га погледом да одброји како треба... Тугица. Сад размишљам - немам више шта да се гањам са сервисерима; никакве вајде од њих. Ишла бих директно у Candy да изложим проблем и припретим чиме год будем могла. Курузе, љубим те, погледај тај закон и срочи нешто да звучи опасно... _______ edit @imaginos Јесте! Да знаш да ти изрази баш често праве разлику у томе да ли ћеш или нећеш завршити посао. Свакако морам да научим да баратам њима...

Да питам и ја овде - ипак ова мука спада у неко мајсторисање. Купила кева прошле године дозлабога фенси нашминкану Candy веш машину и још нека два месеца је у гаранцији. Последњих месец дана се цимам са њиховим сервисерима - дисплеј усред програма почне да трепће (седмосегментни дисплеј, на коме пише колико још траје програм) и нема теорије да заврши прање. Напомињем да се не гаси, већ просто забагује. Носили су је два пута на поправку и тврде да јој није ништа. Говоре да је то лош напон у мом крају, па сам измерила - било око 235, 236. Онда они дошли и снимили - све време је у распону 231-239 волти. Ако то није пристојан напон, ја не знам шта је. У сваком случају, они перу руке од свега тога и говоре ми да узмем регулатор напона, о мом трошку, наравно. Који ће ми ђаво регулатор напона за вредност која не пада испод 230?! А колико ја знам, те машине немају проблема да раде све док је напон изнад 200. Шта мислите?

Wow, стварно? Први пут чујем да нешто нису прихватили. Е, сад си ме разочарала. Мени су износили комоде, стаклене витрине... огромне ствари. Јел' си звала ове из Ресника?

Надам се да нисам закаснила за ово... http://www.retocentar.com/ Центар окупља момке и девојке који се лече од болести зависности. (Тек сад видех на њиховом сајту да се кроз целу причу провлачи нека хришћанска црта: сарађујем са њима сигурно две године и то не запазих у пракси; дакле - занемарити.) Свиђа ми се што нису, што би моја баба рекла, "дижоглави". Они се сами издржавају својим радом - одећу коју им даш, проберу за себе шта могу да носе (имају тачно одређена правила облачења: нема деколтеа, нема кратких сукњи...), а остатак продају на београдским пијацама и од тог новца се издржавају. Исто важи и за стари намештај - примају све што им даш, ма у колико лошем стању тај намештај био, па га среде и продају у својој продавници половног намештаја. Имају још и неки тепих-сервис, прање кола... Најбољи део је што хоће да дођу по оно што им дајеш, ако из било ког разлога ниси расположен да им однесеш. А мене су купили за сва времена кад је требало изнети ствари из неког старог подрума и очистити га; сви којима сам понудила су тражили неке убиј-Боже дневнице: назовем њих и дођу три момка - све среде за пар сати, за смешне паре. Просто ти буде милина да их частиш. Испада да сам их сад изрекламирала, али стварно сам одушевљена овим људима. Толико су вредни, радни, толико захвални за оно што им даш... Одавно нисам наишла на тако нешто. На њих сам наишла након што сам побеснела, кад сам звала Звечанску и рекли ми да примају само НОВУ гардеробу и само НОВЕ играчке, а врло добро знам шта носе и чиме се играју деца тамо. Безобразлук.

Чини ми се да сам већ питала овде, али 'ајде да пробам поново... Теретана која ради од 6 ујутру? Има ли?

Ау! То ми уопште није пало на памет.

Аха, тај је. Ово за колегинице - ја мртва озбиљна. Било их је које су се још у бруцошким данима (ах, како ово далеко делује!) тако изјасниле, али ја их нисам узимала за озбиљно. Кад после погледам - или верене, или удате, или - трудне! Пази, да се разумемо - има на ЕТФу шта да се пробере... Стварно има. Ал' ово што су оне пробрале... Изгледа да је баш онај најгори стереотип ЕТФовца на цени. Но, добро. Сваком своје. Никако не осуђујем, наравно.. Само капирам да нису морале да се муче да полажу пријемни и још понеке испите; пуко бивствовање у КСТу преко дана би подједнаке резултате дало. А што се посла тиче - хвала на охрабрењу. Значи да чујем тако нешто од некога ко има тако богато искуство интервјуа.

Е, покушавала ја све то. Неће, па неће. Чак сам једну лоптицу и исекла, ставила неке слаткише у њу - ма, потпуно је незаинтересована.

Да знаш да се ово и код мене показало као тачно. Док је била мања, шта год да јој кажем, само онако блене у мене... Сада, буквално, разуме. Тако да сам скоро узела да је учим понешто да уради - на пример, да "погоди" у којој руци држим кекс и слично... само зато што ми је неописиво слатка кад је тако паметна. И да демантујем ону you can't teach an old dog a new trick. Али, да донесе лоптицу или шта већ - ма, нема шансе. Игра се она са лоптицама, али за свој грош. Кад бацим нешто, само ме погледа у фазону: "Па сад кад си бацила, иди по то!". А још је златни ретривер. Брука за своју расу.

Ево ти плус за то "медено"!

И ја сам тренутно на послу који захтева минимум 4-6 сати стајања, без да и једног тренутка седнем. Мени је, на пример, то што три пута недељно радим чучањ и бар једном мртво дизање, баш доста помогло. Лакше изгурам то стајање на послу. Наравно, ти најбоље познајеш себе и знаш шта ти прија, а шта не, али да ја могу да изгурам на раменима 80, а на бенчу 100 кила - ма, не бих се смирили док не нагурам чучањ на 120-30!

Богами, лепе бројке. А чучањ? Колики ти је ту максимум? Лако је теби да сад варираш вежбе, кад си већ доспео до неких солидних тежина. Ја се вратила опет на Starting Strength - да додам још мало тежине на шипку, па ћу после лако да "погађам" шта и како хоћу. Иначе, има нека фора у тим вежбама што укључују трицепс. Рече ми другар који ради као тренер да је девојкама углавном трицепс слабији и да зато на вежбама као што су бенч и потисак за рамена раније стагнирају и то јесте тачно. На чучањ и мртво дизање најопуштеније додајем тежине скоро при сваком вежбању. Али зато потисак... леле.

Их, сунце ти! Свака част! Ја већ месец дана закуцала на 35-6, по пет понављања и то стојећи. Ни да мрднем преко. Ал' добро, не одустајем.

Ја се, у ствари, надала да ће ми неко препоручити неки безбедан седатив, или тако нешто... Она је већ велика девојка; има шест година... и ја сам подоста живаца потрошила смирујући је кад грми. Али ово што причате ми има смисла: углавном оде у купатило и шћућури се поред каде, али и тада завија и цвили и не престаје да се тресе. И јесам приметила да се мање плаши кад грми, а врата терасе оставим отворена. Баш ћу да пробам да следећи пут изађемо напоље.

Ух, ако ти је друг онај на кога мислим, беше неких искрених тугованки међу колегиницама кад се он оженио! Ма, пази, нећу да се буним уопште, који год посао да нађем. Свесна сам да нема много вајде у Србији од моје квантне механике и нанотехнологија... Ако се траже програмери, програмираћу. Само, на пример, у већ поменутом РТСу, капирам да би много пре узели некога са СиС-а или са РТИ-а, евентуално електронике, уместо мене. Но, добро, ја ћу да покушавам... нешто ће се већ негде наћи. А што се тиче колегиница - ја остала запањена кад сам схватила који је ту проценат у ствари дошао да се уда. Husband hunting ftw.

Признајем само "Орлови рано лете". Она дечица су ми преслатка. Иначе, вечерас поново одгледах "Неко ме ипак чека", Марка Новаковића. Доста добар. Уочих неку нит која ме сада забринула, по питању ангажованости филма, али ћу поразмислити о томе кад будем одморнија. Него, оно што је имало потенцијал да буде одличан филм јесте "Синовци". Да је испраћена само прича о Срећковићима, као што је то, чини ми се, учињено у представи... како би то моћан филм био. Додељивање значајне улоге Калини, уплитање архангела Михајла и језе од "ефеката" - боли.

Није ни данас пуно различита ситуација по школама; не бој се - ниси толико матор. Е, да одговорим на тему, за промену. Држала бих Куруза као љубимче, као бесплатну правну помоћ и рационални поглед на замагљене политичке/привредне ситуације. Затим mrgud-а: нешто није претерано активан на форуму, али капирам да би био много добро друштво за теретану, тј. размену знања о тренингу. Stolet-а, наравно, као и већи део женске екипе са форума: снајка, администраторка, Мачка, DF ...- ма, није се десило да на неко питање немају одговор. Знају жене знање. Не бих могла само да делим простор и (неко дуже) време са рогозубом и Егзистенцијалним. Иако њихови ставови у постовима могу да ми буду симпатични, уживо... јој. Било би повређених.

Леп је Атила, луче мало... То је једина краткодлака раса која ми се свиђа. Него, ова моја џуловка баш тешко подноси грмљавину. Тресе се, цвили, завија... ма, умире од страха. Није ми свеједно кад је тако гледам; све мислим срчка ће да је стрефи, колико се погуби. Како да је смирим? Незгодно је поготово ноћу - јако је миран пас, али кад ноћу грми, мени нема спавања од ње.

Увек спремна. Кул је време; ја сам мислила да се већ око 5 све разграби... Мора да се посети.

Колико помињете тај Најлон, има да се један викенд спакујем и скочим до НСа само због тога. Претпостављам да је најбоља роба рано ујутру?

Физичку електронику на ЕТФу. Знам, знам - немам шта да тражим на РТСу, само питах ..

Ааааа, добро, добро. Разматрам које су ми могућности за месец-два, па зато питам... Надам се да ја нећу бити неки тежак случај.