Grobodan

Evo mene opet sa novitetima iz death metal undergrounda, za početak pick of the post: http://rusfolder.com/45017190 Haters be damned, novi Gruesome EP i dalje razvija putanju starog Death worship zvuka i to unazad. Već sam se izjašnjavao ovuda da je meni ideja benda totalno legit (btw svi koji tvrde da Gruesome sere po Chuckovom grobu - dva člana Gruesome bili u Death to all), kome se ne sviđa neka slobodno produži dalje. Kao što rekoh ovaj EP ide još više unazad do Scream Bloody Gore i demosa, proste i zarazne pesme baš kako ovakav EP i treba da bude. Da, neki delovi jesu bukvalno takvi da se očekuje da se pretope u Infernal Death, Evil Dead itd ali meni ovakvog zvuka nikad nije dosta i odrađen je znalački. Nije kao da će Chuck himself ikad izdati ovako nešto. http://cryptal.rusfolder.net/files/44980514 Angelcorpse se jeste reaktivirao ali gospodin Pete Helmkamp je našao vremena za još jedan projekat Abhomine, iz naziva albuma i omota se već može nazreti da ovo nije izašlo za Nuclear Blast niti će svirati na kakvom Sabaton cruise shipu. Dakle mešavina ranog Angelcorpse i war metal estetike, pogano, kratko i prljavo, acquired taste za fanove usisivača. Nije ovo Revenge baš ali zvuči kao da su Angelcorpse i Profanatica posle njihovog koncerta snimili neke ideje u rehearsal roomu. http://gerfan.rusfolder.net/files/44969026 Ako vam treba neoriginalan ali kvalitetan death metal prevashodno iz zemalja wurstadžija znate da treba da se obratite na FDA Rekotz adresu a Slaughterday je jedan od njihovih najtipičnijih izdanaka. Iz imena benda je jasno da se radi o Autopsy worshipu a bonus poeni idu na fenomenalan omot i činjenici da su se setili da obrade stari hit za žurke Plunging to Megadeath sa debi albuma Hallows Eve (ko zna zna).

Novi Slayer>novi Destrucion. Ima par dobrih pesama. Vektor prođe, nasmeje se na ovu jednačinu i produži dalje.

Fascinira me nekad moj odnos prema ovom bendu. Sad gledam na arhivama, ovo im je 13. full length, od tog broja dva albuma volim, ostalo ima okej momenata ali veći deo se kreće na liniji textbook thrash metal propasti u 90im - izgubljeni kompas u novom milenijumu... i uvek ispratim šta novo odrade. Da li je zbog poštovanja ka toj ranoj fazi ili šta, ne znam ni ja sam jer su mi većinom bend koji kao da se namerno trudi da usere sebe što više može. Na ovom novom su se valjda prenuli da su smećarili godinama pa kao 'ajde da se vratimo tradicionalnijem metal zvuku što je ideja koju u načelu podržavam - bolje neoriginalan kvalitet nego originalno govno. Samo je realizacija podbacila jer jednostavno pesme nisu baš toliko uzbudljive. Najbolje pesme su mudro izbacili kao singlove, to su Iron Maiden i Time To Go, stvarno je to fino i catchy nema šta. Ostatak ispod tog nivoa do proseka, ipak thanx God nema imbecilija kao klasični naziv Motherfuckery. Final verdict: ako vam se sluša ovakav zvuk uzmite novi Metal Church.

Ne može se uvek blejati u dobrim lokalima i piti dobro piće sa vrh ribama, nekad mora čovek da sedne ispred prodavnice i cevči pivo iz dvolitre sa lokalnim hromozomskim trizomijama. Tako i posle Terminal Redux višenedeljnog blagostanja mora i da se posluša Under Attack, malo što me svakodnevno gleda rar iz dl foldera i nervira me a malo iz pijeteta prema slavnoj prošlosti. (digresija, ne dajte Demon Seedu da se dohvata novijih albuma, imaće dosta argumenata da nas cvelja po pitanju benda) Elem D.E.V.O.L.U.T.I.O.N. je bio sjajno izabran naziv albuma jer su se do njega vrlo pristojno držali a od tad počinje odron. Nije Destrucionu trebao Frubi da ih izjebe, sami sebe oni sahranjuju serijom nepotrebnih izdanja. Ovaj 'ajde bože pomozi i nekako počne kako tako energično pa da se i čovek ponada ali vrlo brzo sve utone u sivilo. Ovo mi nekako kao poslednji Slayer: uzeli sve elemente svog zvuka, proturili ga kroz neki seljifikator i napravili album idealan za JEBENI METAL ŠUTKA BRATE RIFOVI AAAA inbred fanove. Što reče brt Pteropticon, vikneš ime pesme preko nekog rifa i vozi... neće da može. Jeste mene Terminal Redux ovih nedelja odveo u nebeske thrash visine pa sam se malo razmazio ali ovo ne bi prošlo ni u kojoj varijanti.

Znam da je ironija ali samo da se slozim sa dva posta iznad, plus sto se mene tice samo su jedan full dobar album naparbicili a to je Ultra Violence. Imam njega na polici, voleo bih pogledati negde uzivo i to je to za mene sto se tice ovog benda.

Sve se slazem, samo bih ispravio za Venom da su ipak imali vise od dva pogotka (pretpostavljam da mislis na prva dva).

I Lost.

Random pesma sa TR >>>>>>>>>>>>>>>> sve sto ce od tresa izaci ove godine.

Ne znam, nisam ni pokusao.

Terminal Redux i dalje. Ostalo i dalje nebitno.

Ovo zvuci standardno dobro za Paradox, mozda pomalo i melodicnije posebno u refrenu a opet ima trademark kokanja, ceka se album

Ja sam pokusavao jos ali jednostavno mi ne ide, i batalio sam ga na kraju. Dobio je postenih nekoliko sansi, nije se pokazao, cao. Pa probaj ti brt, bar je kratak.

Sto, kao da su imali neki savrsen niz do sada? U sustini jedino sto bas vredi od njih je Upcoming Terror i 'ajde donekle Interstellar Experience, mada ni on nije bogzna sta. Ovaj novi jos jedan od one najgore kategorije albuma, ravan i neinspirativan. Kao ima neke brzine ali kad se zavrsi nema nikakve zelje da se pusti opet. Kad se dodaju inspirativni nazivi pesama kao Word, Back from the Dead i What does not kill me makes me stronger utisak je kompletan. Lepo ovo ide recimo uz novije Destruction albume, to je taj zvuk i paralela. I da, ja nisam imao pojma da u bendu nije vise Robert Gonella, pevac koji je bio na sva 4 albuma prethodna. Ovaj novi baja Ingo standardan derac za ovakvu mjuzu.

Daj brate, kad Sta je problem sa Megadethom btw, imaju svi bonusi.

Fali nam inace jos japanska bonus traka Night Comes Down, ko naleti neka podeli sa bracom.

Slazemo se svi da su bonusi super a kako se borite sa albumom?

Nema sta da se kaze, clan najbolje Megadeth postave i covek iz vremena kad bubanj nije zvucao kao ping pong loptica vec je tukao sa svojim tonom i karakterom. Dva omiljena Menza momenta: silovanje ispod solo jebanja Friedman/Mustaine u Hangar 18, uvek me pokrene na air drumming, i uvod u Trust koji mi svako malo svira u glavi. RIP.

Ne koristim slsk, ja na Metal Tracker nasao.

Pojavile se bonus trake Vakaren, Sistere i Wide Awake in Quietus, daleko konkretnije i vise catchy od celog albuma, poslusajte obavezno. Album kao da je namerno zakomplikovan.

Uh ne bih se slozio ali da je u pitanju magija cista, jeste