Grobodan

Isto mišljenje potpuno, prva pesma mi je zapala za uho kad je počela ali posle sve zvuči nekako isto. Do Tolling 13 Knell je kult, posle smor.

Novi Witherscape EP http://rusfolder.com/42479293

Novi album na proleće uz još neke novitete http://www.blabbermouth.net/news/virgin-steele-to-release-hymns-to-damnation-next-spring/ Na osnovu ovog intervjua čini se da je DeFeis žešće izgubio kompas, izgleda da čovek misli da sve što isprdi mora da izda na nekom reizdanju. Postaje polako Devin heavy metala koji ne zna ni da producira, voleo bih da grešim ali čini se da nas tek čeka muka od VS.

E da, ove albume moram da poslušam / detaljnije da obradim: I naravno čekam Goxyjevu listu. @Descender: pola od tih mi dosadno pola super.

I album kao album je podbacio.

Pa jesmo se rokali po temi žestoko, Blake waste of flesh.

m?

Ja se baš ovih dana provozao kroz celu diskografiju i moram da kažem da ljud u oduševljenju njihovim probojem zaboravljaju kakve su albume imali pre Metal Blejda. Po meni sa Spirit the earth aflame može samo Nameless dead da se meri. Anyway novi je grower i sluša mi se u svakoj prilici što je dobar znak.

Jes' dobar Anthem ali nekako mi se ne da da mu se posvetim, ne znam ni sam zašto. Sanctuary mi pola pesama vrh a pola kao da ne postoje.

A jbg sve su to subjektivne stvari na koje ne mogu dati odgovor.

Slušao naravno, nešto mi naporan bio.

Ja opet da pitam (postajem dosadan): ljudi jeste slušali novi Empyrium? Čarli, Descender, Vo... očekivao sam bar od vas nešto. Album je straobalan po meni.

Excuse me, what the fuck?

Šta konkretno ti bode oči? Ne kontam, treba da se zamene mesta ili da se izbace kompletno prva dva mesta? Glup sam večeras. Danke, pa kad bi neko imao živaca da izbroji... Elem zaboravih Vader, super album. Može na mesto sa Kanibalima, ista priča.

Za šta?

A evo i moje liste, malo je kvarna al ajd sad 30. Da počnemo sa kategorijom „could have been better“, albumi koji su realno dobri ali kad se slegne prašina očekivalo se više, ne mogu da kažem da su baš razočarali (I am looking at you Kai Hansen) ali imajući u vidu staž, katalog i albume prethodnike ostadoh pomalo suh: - Septicflesh – Titan - OverKill – White Devil Armory - Anaal Nathrakh – Desideratum - Mayhem – Esoteric Warfare - Mastodon – Once More 'round the Sun - Eluveitie – Origins - Agalloch – The Serpent and the Sphere 29. Čast američkog pravog metala su, kao i svake godine kad objave album, odbranili Slough Feg sa Digital Resistance, tu su bili i matorci Riot i Sanctuary oba sa cumbackovima koji su ipak mogli biti bolji ali lepo je ipak što su i dalje / opet tu. 28. I dalje najluđi grind bend na svetu Gridlink sa Longhena nažalost ide u istoriju – bar u stilu. 21 minut trajanje albuma mi je malo izdajnički 27. Nikad crnja godina za power, pobednici na ovom polju su moji dragi Freedom Call sa Beyond. Smejte mi se, I don't care. 26. Da proglasimo odmah i najbolji domaći metal album, vrlo suvereno The Stone sa Nekrozom koja se bije i za njihov najbolji rad, Nefas i Kozeljnik napravili čudo. 25. Iako su mi uvek bili wannabe bend, Insomnium su sa Shadows of the Dying Sun konačno došli na svoje; ne znam kakav je generalni koncenzus među fanovima ali meni ovo ispade bezmalo i njihov najbolji sa melodijama kojih se ni Dark Tranquillity ne bi postideo. 24. Cannibal Corpse sa Skeletal Domain pokazuju da su u ubedljivo najboljoj formi od svojih saboraca iz ranih devedesetih iz Amerike, takođe čine gomile tehničkih i modernih death bendova kao Baring Teeth, Fallujah, Job For a Cowboy... prosto smešnim sa svojom nadrkanom, modernom i pamtljivom svirkom – kapa dole. 23. Neverovatno koliko Kypck treba jaku izdavačku kuću koja bi ih progurala, Имена на стене još jedna pobeda u nizu. 22. Mršuljava godina i za thrash (wannabe nadrkane albume poput Exodusa ne vredi pominjati), pobednici na ovom polju su kultadžije Mekong Delta sa In a Mirror Darkly, mindfuck od svirke. 21. Arch Enemy se meni na War Eternal preporodio – nije do nove pevaljke nego se Amott setio ovaj put da napiše i pesme. 20. Dva glavna guilty pleasure izdanja za ovu godinu: In Flames sa Siren Charms, očekivao sam potop epskih razmera... ali na kraju mi se i svideo i Slipknot sa 5, mada meni ovo i nije guilty pleasure, uvek sam ih voleo. 19. Dan Swano se povampirio na pravi način za mene, posle prošlogodišnjeg sjajnog Witherscape ove godine još jedan biser, novi Nightingale sa Retribution što neko reče „ AOR kog te nije sramota slušati“ 18. Najbolja zamena trenutno za Mercyful Fate, Portrait je izbacio još jedan odličan rad sa Crossroads; meni lično bonus što je disk neverovatno lepo odrađen a dobio sam i patch da imam ako rešim da se prometališem pod stare dane. 17. Ghost Brigade sa IV: One With the Storm izbacio svoj najbolji rad, savršeno za ovo doba godine i baš onako kako volim kad želim da se promeračim uz dark Finnish školu. 16. Naš bratski bend Аркона se sa Явь redefinisao čak do Enslaved pravaca i na sreću pokazao da je mnogo više od Stenka na stenku i sličnih bljuzgi. 15. Opet varam ali meni je ovu godinu obeležio fenomen black metal bendova koji mi nisu bili nešto i u 2014 su grunuli sa odličnim radovima - Nightbringer – Ego Dominus Tuus, uvek bio kvaziintelektualno prđenje...sve do sad. - Abigor – Leitmotif Luzifer, prethodna dva ista priča kao Nightbringer, novi super - Taake – Stridens hus, najbolji ubedljivo još od nesvete trilogije - 1349 – Massive Cauldron of Chaos, konačno mudata produkcija i izbačeni „pametni“ eksperimenti - Satanic Warmaster – Fimbulwinter, možda i pobednik ove stavke, lo fi Finnish filth svirka kojom se bavio cele karijere zamenjena odličnim 90's worshipom 14. Grand Magus udario iz sve snage true metala sa Triumph and Power, jedan od njihovih boljih. 13. Primal Fear se bukvalno vraćaju iz mrtvih sa brutalno dobrim heavy udarcem Delivering The Black i daju prevlast Švabiji u ovom polju za 2014. 12. Delain sa The Human Contradiction postade najveća sigurica na female fronted sceni, uvek isporuče album prepun hitova a ako kažete gej, smo se setite šta se desilo basisti pre neki dan 11. Opeth i Pale Communion i dalje nastavlja Mikin put kroz prog, bolji mi bio Heritage ali i ovaj je super. 10. Primordial sa Where Greater Men Have Fallen ispod svojih standarda ali i kao takav u vrhu godine – šta ti je standard i nivo. 09. Nije mi jasno apsolutno što se više ne priča o Empyrium i The Turn of The Tides, neverovatan povratak i album koji prosto oduzima dah u želji da se ne naruši sakralna atmosfera koju ima. 08. Na ovom mestu će biti dva albuma koja uvek slušam zajedno: - Morbus Chron – Sweven: retko koji bend mi je dočarao Death kao ovaj i to ne zbog tehničkog kurčenja već predivnog feelinga - Horrendous – Ecdysis: nema šta ovi Ameri nisu izmešali u borbi za svoj zvuk, od švedske do američke i finske škole sve je tu a opet na neki njihov način; ova dva albuma su glavni svetionici guranja death metala u nove i neistražene vode što je trend koji mogu samo pozdraviti 07. At the Gates ima cumback godine sa At War with Reality, sve što sam hteo da bude AtG posle tolike pauze i bremena pošlosti je tu. 06. Alcest sa Shelter batalio metal potpuno ali i dalje vrhunska dreamy atmosfera koja je uvek bila Neige-ovo najjače oružje, za sad je dobro, nadam se da neće otići u kurac kao Anathema. 05. Dead Congregation je bio možda i najiščekivaniji album undergrounda i Promulgation of the Fall opravdao sva očekivanja – album koji Immolation danas može samo da sanja a moj nesrečni Morbid Angel ne smem ni pominjati, suza se odmah stvara. 04. Triptykon sa Melana Chasmata je za mene najbolji Warriorov rad u new millenium inkarnaciji, i da znam, slušao sam Monotheist (ovde bi bilo možda pošteno pomenuti Dark Fortress jer je ekipa čvrsto povezana, Venereal Dawn sjajan uradak koji pokazuje da je melodic black više od Dimmu i CoF) 03. Solstafir sa Otta isto po meni ima album karijere, kao da su kondenzovali Svartir Sandar najbolje elemente u jedan album a i taj šarmantni raspali glas... jes' da metal polako ali sigurno iščezava iz svirke ali nevermid za sad 02. Bez premca heavy metal album godine u vrhunskoj godini za pravac je Accept sa Blind Rage, album koji mi je obeležio leto, perfektna svirka po svakom parametru. 01. Iiiiii da, definitivni pobednik godine je Behemoth sa The Satanist! Nisam očekivao uopšte da će biti ovakav album posle Nergalove borbe sa leukemijom, mislio sam da će izbaciti neku sporu svirku sa filozofskim tekstovima a on udario posred vagine sa brutalnom svirkom i direktnim tekstovima koji zvuče još dublje kad se uzme u obzir ceo kontekst. Definitivni album karijere za Behemoth, što je još jezivije kada se čovek seti kakva izdanja imaju u arsenalu.

Slažem se, mesto br 2 je najedanje govnima Blagoja koji se otad ne javlja na forumu. NOGEKAKO! Kad sam doćekao godinu u kojoj Gamma Ray izda album i ne završi na tvojoj listi znam da je sve po kurcu otišlo :/

Samo Sventevith je album, to ostalo su EP i demosi. Bolje tu tek da se ne upuštamo

1. The Satanist 2. The Apostasy 3. Zos Kia 4. Demigod 5. Evangelion 6. Thelema 6 7. Satanica 8. Svetevith 9. Grom 10. Pandemonic Incantations Svi su fenomenalni do jednog btw.

Još jedna nova

Apsolutno, lorde.

Izlazi novi EP, evo detalja i prve pesme http://patriciathomasmanagement.com/2014/12/04/carnal-records-reveals-details-and-debuts-track-from-upcoming-svartsyn-mcd/

Mislim da ne treba da izađe ništa preterano bitno više pa bi mogli polako da pravimo liste i izrugujemo tuđe muzičke ukuse. Ja ću moju mamutsku listu napraviti kad stignem a vi krenite polako... I da, ovo je metal deo foruma, vaše hip hop, singer songwriter i sl izlete ostavite za elsewhere.

Namerno malo trolujem da napravim novi cripple fight Behemoth vs BT. @Sale: to do Pandemonic je bilo samo zagrevanje za prave stvari.

Joj crni Kronose... Uvek ostaju stari radovi kao jedni od najboljih ikad, though.