Grobodan

Ništa mi nije obojilo ovaj kišni kurčev april pun putovanja busevima kojekakvim kao ovaj Insomnium novi. Fenomenalno izdanje, sačekaću da se slegne ali ide mi u sam vrh njiove diskografije, od agresije do tih trejdmark sorrowful melodija sve odrađeno na nivou tako da se i sam jebeni Dark Tranquillity ne bi postideo. Poslati kopiju In flamesima da čuju i da se obese... ako su pametni.

Znalo se da će ovaj album da otkine samo se nije znao stil i da budem iskren posle onako proggy/laganog prethodnika nisam očekivao ovakvu tech trash krlju koja je istovremeno i pamtljiva i zajebana kao zmaj. Šta drugo reći, kapa dole majstorima.

Jako zanimljiv uradak, primetna je želja od bežanja Stenke na stenku i jeftinih poskočica u svemu od produkcije do same muzike. Ima dosta bleka i tendencija ka progresivnim vodama što zna tu i tamo da ispadne tunjavo / dosadno ali u svakom slučaju vredi slušanja i drago mi je što su se mrdnuli iz truleža i pokazali da su ipak ozbiljan bend.

Ovaj novi je nažalost ubedljivo najgori GR album i posle par prethodnih štucavica za koje sam se nadao da su prolaznih karaktera sa ovim je već jasno da je Gamma ray debelo zarovio u krizu. Sve što i zaliči da valja na albumu je samo kopija starih kvaliteta, tipa Avalon koja mi toliko bode oči svojim pokušajem da bude epic opener tipa Rebellion da boli. Kompletan utisak zaokružuje ona bonus traka koja je dokaz da je Kai nažalost otišao u težak kurac. Rekao bih kakav front cover takav album ali neću, uvrediće mi se Mekong delta.

Imam novi album već neko vreme i mogu vam reći da je opet nešto kompletno drugačije od Agallocha, znači ko je očekivao nastavak blackish priče sa Marrow / Faustian se debelo zajebao. Ako je taj period bio abrazivan i brz glavno obeležje Serpenta je sporina, postupno razvijanje aranžmana i čak doom osećaj kao u otvarajućoj Birth and death... koja čak ide u funeral doom vode. Treba reći da na albumu ima 3 akustična instrumentala koja je u potpunosti radio čovek iz Must Ox, a Plateau je 13-ominutni instrumental na kom se vidi Agallochova ljubav prema post rock buildupovima na njihov način naravno. Ruku na srce, čini mi se za sad da je ovo najslabiji Agalloch ali i kao takav mi je super, plus što mi je za svaki njihov album trebalo vremena dosta da se ukaže sve kako treba.

Imam novi album već neko vreme, HM2 još izraženija - Blagoje će vlažiti lepo već vidim. I ja sam isto za growl pomislio... op sad vidim da pričate o Nicku, ja kontam za Grega, baš dobro zvuči. Sve u svemu, fuck your entombedcore.

http://www.mediaboom.org/408330-dornenreich-freiheit-2014.html

Lakše malo

Meni Satanist za sad album godine, a vi se jebite slobodno intelektualci.

Imao sam priliku da čujem novi album i mogu mirne duše reći da je Tom zajebao i Monotheist i prvi Triptykon. Mislite da preterujem? Videćete. Monstrum od izdanja.

Opet bump za prodaju diska U pravcu raspada.

Sećam se odlične Gojkove rečenice da od bestial / goatfago bendova čeka da neko izbaci novi VVVVE što kad se razmisli savršeno ima smisla... anyway mislim da je to vreme došlo sa drugim album Teitanblooda pod nazivom Death. Bukvalno se mora čuti ovaj haos da se poveruje, inteligentni usisivači, btw ko nije izvalio gostuje Chris Reifert na Burning in damnation's fires. Vreme će reći da li ovaj album donosi nova pravila igre u ovaj podžanr, u svakom slučaju je album već sad mali klasik za sebe. Naravno i ostatak diskografije im je zlata vredan, posebno Seven chalices.

Novi švapski bogovi heavy metala koji definitivno zaslužuju temu više od bar 80% UG gluposti iz naftalina ovuda, diskografiju imate na arhivama pa gledajte a ja samo da kažem da je apsoluni vrhunac prošlogodišnji The White Goddess - bez preterivanja jedan od najbolji epik heavy albuma u poslednjih 10 godina, perfektan miks epske Bathory i stare Manowar faze. Ni ostali radovi nimalo nisu za bacanje ali ovaj je suvereni broj jedan.

Švedska momčad, zaključno sa debijem Sleepers in the Rift iz 2011 bili više-manje standardni Autopsy swedoliki worship, A Saunter Through the Shroud EP iz 2012 koji je naslednik Soulside Journey najavljuje promene i potragu za samosvojnijim izrazom koja kulminira na ovogodišnjem Sweven. Na njemu se Morbus Chron pridružuju Tribulationu i Necrovationu u misiji traženja novih i uzbudljivih izraza u oprobanoj formi, tagline-ovi za ovaj album su Voivod, Atheist i Cynic mada to meni najviše liči na mešavinu Spiritual Healing ere Death sa prog tendencijama, anyway odličan rad. Izvolite.

totalno su ludi, ceka se da Voivod otvori temu o nekom haoticnom certu

cesto rotiraju instrumente

kako vas nije sramota šta radite forumu otvarate teme o kurcima na biciklima

bump

poduvaj kurac grobu i miti na kojoj god hoćeš temi

Ne može svako da dokuči te velike istine.

Amorphis ne da je do jaja nego je najbolji bend na planeti trenutno. Overkill u top tri thrash bendova ATM Poslednji Cult of Luna je bolji od zadnjeg Isis albuma jedno 10 puta najmanje. I naravno sve je to bedno i mizerno u porešenju sa King Diamondom so quit trying. Ništa novo na forumu i dalje, vidim.

Još nisam prodao disk, javite se fanovi.

Konačno si se unormalio

Deiphago >>>>>>>>>>>>>>> you

Ko voli matori Manowar, Manilla Road i viking Bathory fazu ne sme da omaši ovaj biser: Sad vidim link, eto još jedne potvrde. Odličan album! ATLANTEAN KODEX, bitchessss