Grobodan

Pa i nije tako strasno, klasicni rusticni HM samo sto se uvek slusanje njihovog albuma novog svede na ''hm lepo ali gde je Turn the Cross hit''

evo ga album https://mega.nz/file/fEN2AQiL#zyu2AC1GxQhsu_n6SXw2jz87IN4mpRsMK28WhPlHyWk

Te dve bonus pesme su obrade, zato nisu u istom fazonu, meni super. Evo jedno nepopularno misljenje, meni bolji od proslog. Em svedeniji em mi zaraznije pesme.

Jedva covek preslusa album, iako traje nesto preko pola sata. Kao da se trudio da napravi sto monotonije izdanje, jesam ja mozda plebejac za ovakav zvuk ali meni ovo smaracina, pass. Kao sto smo vec utvrdili, solo gospodina Hultena je vasiona i pojam za ovo. I da, em je mogao solo da izbaci ovo, em je naziv albuma fora koja je potonula.

Ne, stalno postuje sta slusa, hajpovao je Miskurcing, DsO, Mglu, sve lepe stvari sto slusamo. Gutao si Shining svojevremeno s najgorim likom ikad (posle Radomira)

Pare nek se vrte, on je egomanijak pa nista cudno, meni je ovo bilo mnogo zanimljivije ovih dana iz njegovog kampa https://blabbermouth.net/news/behemoths-nergal-and-original-venom-guitarist-mantas-team-up-for-quarantine-cover-of-satanachist/ Koliko god da je internet queen brat i dalje zna znanje, pritom prati scenu i dan danas za razliku od Satyra koji kaze da je poslednji relevantan BM snimljen pre +20 godina. Samo jebi Adame.

Meni je i ovaj pun pogodak, slazem se da bih dao prednost malo Fire Kingu zbog monumentalnih refrena ali nije ni da ovaj zaostaje mnogo u tom segmentu. Lepo si primetio taj Yngwie uticaj, meni se to bas dojmi jer sam uvek voleo gitarske melodije kod njih i smatram da treba jos da bace akcenat tu, i Deliverance mi se svidja, otprilike su mi ti baladniji momenti bas zarazni a s druge strane su ubacili i pokoji growl tu i tamo. Taman su za malko promesali da se skroz ne ponove i budu i dalje zanimljivi. Bas dosta slusam, sve u svemu jeste Fire King najbolji ali sva tri su mi tu negde, i sva tri bas volim.

Podseti me, sta to bi?

Da, slazem se i ja sa svima, ovo izdanje je bukvalno genijalno, novi materijal bez greske ali zasto se reklamira kao ful album nesto sto ima pet pesama od cega je jedna obrada a jedna rerecord stare pesme od 13 min. Sve se nesto tripujem da ce ovo biti uvod u neki album koji jos nije najavljen, doduse uvek su vukli neke cudne poteze pa eto nije ni sad izuzetak. Ove tri nove pesme su predivne, daj sat vremena ovoga i album godine nije daleko.

http://www.savagegracemetal.com/ Odavno ne videh bolji sajt, poruka na dnu je naj. Mrtva trka sa AS reunionom.

Iskreno glupo je da tema stoji ovde jer sem onog jednog albuma nema bas razloga za tim, Alogija je metal svidelo se to nama ili ne. Novi album - ne mogu da verujem da posle +20 godina rada u studiju oni odrade ovakvu produkciju, kao da su operisani od sluha, i sto je najcrnje drugim bendovima odrade i malo bolje nego sebi. Muzika kao i uvek nula originalnosti ali to se i ne trazi od njih, dobre su pesme sa Fabijom i Boalsom takodje je i dobra fora sto ubace tu i tamo neke etno zacine da ih odvoje od mora slicnih bendova. I da, ne mogu da verujem da album koji cilja na inostranstvo ima pesmu koja ima u nazivu Belif, sem ako to nije neki misticni termin koji ne poznajem.

Mozes proveriti na temi ako te ne mrzi, ali sad se naravno slusa samo kad je neki doom and gloom napolju.

Nazad u dan idem opet, i visoko na VE opsesiji trazim preporuke na ovom mestu za dalje. Imam obicaj da kad istrazujem neki bend krecem od pocetka i idem redom da bih lepo ispratio razvoj zvuka ali kod Kate sam krenuo nekim stranputicama na preskok, ne znam ni sam zasto. Na osnovu misljenja mudrih forumskih glava sam se zaputio opet kod Solija da uzmem sledece poglavlje u Katatonia sagi: Discouraged ones. Znao sam da je VE emotivni masterpiece ali kao sto rekoh, tad nisam znao kako se doslo do toga a nisam bio svestan bas ni turbulentne rane istorije benda no znao sam da je DO pocetak novog poglavlja za Katu ali secam se da sam ipak ocekivao nesto bliskije VE. No u svakom slucaju ista prica je bila i sa DO koji me je razneo na prvu loptu svojim pristupom koji mi je uoblicio ono sto mi je najprivlacnije kod benda - sirova emocija koja gadja ravno u srce. Album je kao sto znamo sirovi zacetak onog cime ce se Kata baviti kasnije ali meni je bas ta nekakva robusnost i nesigurnost ono sto je najprivlacnije kod ovog dela. Najbolji primer za to su mi Jonasovi vokali, ovde zvuci totalno nesigurno, kao da se stidi sto peva i place dok to radi ali meni je apsolutno uhvatio srz Katatonie: dusa na izvol'te, bez ikakve sminke i ulepsavanja. Ako bih poredio srodne bendove, Opeth je pravi proger koji mora da bude sto zategnutiji i savrseniji, upicanjen u svakom aspektu a Kata covek obican koji se smeje i pati kao i svi mi, kakav prodje na ulici svaki dan pored nas, jednom recju zivot. Ta sumorna atmosfera koja probija na sve strane iz ovog albuma ga meni cini toliko dragim i savrsenim u svoj toj nesavrsenosti. Mozda nikad nisu bili najlepsi, najusviraniji, najpopularniji ali Kata i DO je nesto sto pogadja direktno u dusu bez ikakve zadrske.

Zanimljiva lista u najmanju ruku, dobrano bih ja to sve izmesao. DO mi je sledeci u memoarima, stay tuned.

Meni je bas bilo wtf kad sam prvi put cuo, i danas je malo smesno ali kapiram valjda da je hteo da kaze da je besan, sta li. Kad pominjes Peru, bas mi je recenzija Vive u BV 4 podosta i skrenula paznju da bi to valjalo cuti, autor Vanja. A Perin onaj izvestaj s blejanja sa Jonasom je legendaran

U periodu pre i posle izlaska novog albuma ovog monstruoznog benda nešto me je udario teški retro mud, krstario sam celom diskografijom uzduži popreko pa sam rešio da retrospektiram svoj put kroz Kata diskografiju s ove distance i uticajem koji je bend izvršio na mene, a koji je zaista nemerljiv. Od devedesetih sam bio dia hard fan tzv dark metal scene koja je cvetala u to vreme, klasici PL, The Gathering, Tiamat, Moonspell, Opeth... sve se vrtelo regularno i obožavalo ali ne znam ni sam kako, ovu četu sam zaobilazio. Nedostupnost muzike, manji izbor šta li, mea culpa. Fast forward to 2004, i zaista nikad neću zaboraviti prvi kontakt sa Katatonijom. Došao sam do legendarnog Solija na jedan u nizu muzičkih apdejtova , trebao sam drugaru da uzmem nešto za rođendan i palo mi je na pamet da to bude Viva. Pusti Soli da ja malo čujem kako to zvuči.... baaaaam, sećam se da nisam mogao da pratim šta mi čovek priča koliko me Ghost of the sun raznela u momentu. Pesma za pesmom isti osećaj, grabim album i ostavljam ga sebi, posle čega su usledili bukvalno meseci razbijanja istim. U sadejstvu s tad aktuelnim BV, Viva mi je bila zaista eye opener ka nekim drugim muzičkim sferama, pre tog sam bio poprilično straightforward metal a kasnije mi se otvaraju putevi u razne druge dimenzije. Činjenica, voleo sam i pre toga neke nemetal album, metal s raznim uplivima ali Viva je bila ta tačka koja mi je uobličila taj momenat puta dalje i istraživanja neke drugačije muzike (prevashodno bendova koje je Kata navodila kao svoje uzore) na čemu ću Vivi biti večno zahvalan i smatrati ga jednim od ključnih albuma svog života. Stoji da ima cringy momenata (a fucking lie, dont give a shit) u tekstovima ali kompletna celina je meni toliko turobno delo koje prosto proždire i ne pušta, od koga ne bih odvojio nijednu trunku pa čak i lažni zrak nade u Omerta koji simbolično biva naglo sasečen, sve funkcioniše perfektno. Tada to još ne znam ali Katatonia je prešla trnovit put da dođe do toga gde je bila tad, mutirala i menjala se, ja sam samo znao da moram da istražim pod hitno celu diskografiju. Možda što je prvi, više zbog uticaja koji je izvršio na mene ali za mene Viva ostaje najbolji Kata album, pravi manifest gitarske muzike novog veka i apsolutni klasik.

Otprilike se slazem s gore izrecenim, ovi meni u sustini od Pariah nisu snimili neki bas punokrvno ubistven album. Respekt sto prave velike pauze izmedju izdanja ali ne donose im nista dobro jer je svaki sledeci album sve gori od prethodnog. I da, slazem se da je produkcija bas nekako cudno. Sve u svemu, nazalost ali mozda najtanji Naglfar album. Japanac ce imati Sign of evil existence obradu, bar ce to biti zanimljivo cuti ako nista.