О.Јоил, игуман манастира Ћириловац: Да чисти пред Бога изађемо
Треба се држати Светог Саве и осталих наших светитеља, како би сачували веру и одолели искушењима времена у којем живимо
Ако се молимо богу, уздржавамо од зла и живимо животом истинских хришћана, ништа нам неће бити тешко и нема тог проблема којег нећемо успети да решимо, поручује нам отац Јоил, игуман манастира Ћириловац и један од духовника наше цркве.
Отац Јоил, у разговору са групом верника стрпљиво је одговарао на многа питања и говорећи о разним темама давао корисне поуке и савете. Овом приликом „Боготражитељ“ ће вам прети неке од њих, за које процењујемо да су у садашњем времену нарочито актуелне.
Говорећи о духовном стању у којем се наш народ налази отац Јоил нам поручује „Све се остварило што је у „Небеској литургији“ говорио владика Николај и што су говорили остали наши светитељи. Српски народ у нашем времену пролази кроз различита искушења и тешкоће. Зато се требамо молити богу, правилно владати у животу и држати онога што су нам у наслеђе оставили Свети Сава, Свети Василије Острошки и остали српски светитељи. Одавно су наши стари рекли да је „муж браник жене и детета, а народ цркве и племена“. Ако, дакле чинимо тако, ниједног се непријатеља и ниједног проблема не требамо бојати“.
Нажалост, сви ми у својим животима, тако често не поступамо и зато нам отац Јоил указује на многе наше мане и недостатке „Бог чека да ми њега послушамо, али, уместо тога, наш народ често одступа од Бога. Узмимо, на пример пост. Наш народ неправилно и нередовно пости, а то је веома штетно, јер ако не постиш правилно, не можеш бити прави хришћанин. Пост је важно средство у борби против греха и многа зла, чији смо у ово наше време сведоци, не би се дешавала када би људи истрајно и правилно постили. Ја често волим да кажем да се ни један светитељ није из мрсне утробе родио и зато нико нема права да некога разрешава од поста. Ако неки верник, попут рецимо трудница, из здравствених разлога не може да дуже пости на води, треба да пости на уљу, а средом и петком на води и видеће како ће све добро бити“.
Неправилан однос према вери, посту и богослужењима, као и искушења којима су људи у данашњем времену изложени, често нас наводе на многе грехове и неумерености. Отац Јоил је говорио и о њима „Велики грех на који су многи, посебно данас подложни је гордост. Ње се нарочито треба чувати, јер се она лако увлачи у људе и многе одвраћа од пута спасења. Зато се морамо уздржавати од неумереног хваљења и себе и других. Исто тако, друге не треба осуђивати већ се молити за њихово спасење и помоћи им да се врате на прави пут. Када су Светог Антонија једном позвали да пресуди брату из другог манастира, који је починио неки грех, он је рекао – не могу, јер од брда својих грехова не видим шта је иза брда. Грех је и што људи, кад раде неки посао то, углавном често чине без љубави, већ са роптањем и зловољом или што, кад дају то чине из интереса и са презиром се односе према сиротињи. Зато вам саветујем, помажите сиротињу, али са љубављу и много ћете греха покрити. Имајте оно основно што вам треба за живот и Господа у срцу и видећете да ће вам то бити довољно Велики грех којим ми Срби жалостимо Бога је и чедоморство. Он угрожава опстанак нашег народа, а родитељи који то чине противе се Богу“.
Разговор са оцем Јоилом био је прилика и да се он осврне на нека актуелна дешавања унутар наше цркве „Треба очувати јединство Цркве, држати се њеног вековног поретка и нарочито чувати се од раскола, јер су они велико зло. Зато не треба ништа чинити што уноси смутњу и поделе. Ја многима који данас екпериментишу говорим– не знам за свеце који су тако чинили, а имам Светог Василија, који није тако чинио, па је постао свет. Зато им поручујем, пазите се ствари од којих можете изгубити душу и чувајте се промена које никоме не користе, већ се угледајте на наше светитеље и држите се онога што су они радили“.
Отац Јоил говорио је и о причешћу: „Ако се исувише често причешћујемо губимо страх божији и не поштујемо причешће као они који га дуже чекају. Јер, кад ти нешто чекаш, онда се више радујеш и боље припремаш за то што очекујеш. Светој чаши не треба приступати олако, већ пре причешћа треба постити и кроз покајање и чињење добрих дела достојно се за њега припремити, како бисмо осетили пуноћу и доживели истинску радост“.
Поред причешћа важан део у животу сваког хришћанина је и исповедање, указује нам отац Јоил „Да нема исповести, нико се не би могао спасти. Али, исповест мора да прати покајање. Јер, и Свети Јован Кронштатски је говорио да је без покајања исповест ништа. Ако се искрено кајеш и на исповести плачеш – као да си се поново крстио, а твоје сузе онда су ти вода за то ново крштење. Зато сваки верник треба да пажљиво бележи своје грехе, како би знао шта је све, током једног периода лоше урадио и да те грехове онда, уз покајање исповеди свештенику. А ако исповести приступимо формлано или на брзину, онда нам оно ничему не користи“.
Отац Јоил каже и да је, као дугогодишњи чувар моштију Светог Василија Острошког, у манастиру Острог био сведок и многих исцељења која су се догодила пред ћивотом светитеља. Зато се у разговору са верницима, описујући нека од тих исцељења дотакао и увек актуелних тема болести и смрти и поручио: „Нема те болести које Бог не може исцелити преко својих светитеља. Али, Бог увек гледа крајњи домет шта ће са нама бити. Болест чисти све грехе и припрема нас да чисти уђемо у царство небеско. Зато, без обзира на све тешкоће, на њу не треба гледати са очајањем. Ни пред смрћу не треба очајавати, ма колико да нам је жао ближњега који умире, већ се треба молити за душе умрлих. Јер, као што пише кад једно посејано зрно умре, онда многе нове биљке из њега никну. И да увек будемо свесни да се само преко крста у рај улази“ поручује нам на крају отац Јоил.
Ј. Г.