Thrones

To što je Bog nejpojmiljiv za nas ne znači da je nezianteresovan za nas ili da ni na koji način ne dolazi u dodir sa nama. I inače, to je bilo vekovno učenje Crkve, da je Bog prosto nepojmiv, i to se dosta često spominje u Bibliji. To nije beg od odgovora nego prosto konstatovanje činjenice. Bog se može ,,dokazati'' isto koliko likovi u knjizi mogu da dokažu da postoji pisac ili likovi u filmu da postoji scenarista (vrlo traljav primer, ali je praktično nemoguće da dam bolji). Vera se upravo zasniva na veri, a ne na znanju. Može čovek i celu Bibliju da zna napamet, džaba mu ako u to ne veruje. Bog stvara ljude zato što ih voli, a ne da bi oni njega mogli da shvate. Čovek možda ne može da pojmi Boga u njegovoj sveukupnosti, ali Božiju ljubav itekako može da pojimi, i što se Boga tiče - to je nama dovoljno. Zato što dokaz u odnosu sa Bogom ništa ne znači. Evo ukratko šta mi je pričao jedan sveštenik: ,,Poznajem jednu osobu, bila je ateista... I ode ona iz hira u Jerusalim, desi se blagodatni oganj, ona se oduševi, i postane pravoslavac. Iskreno - sumnjam da će ostati vernik. Ta osoba nije poverovala u Boga, njoj je Bog dokazan. Umesto da uđe u ličnosni odnos sa Bogom, ta osoba je prosto prilagodila svoj unutrašnji sklop sa inputom koji prima spolja.'' Bogu nije problem da dokaže da postoji, ali sam dokaz postojanja ne bi načinio vernike boljima niti bi od nevernika učinio vernike (a ako bi i učinio - učinio bi slabe vernike). A ovo za utehu posle smrti - mene iskreno nepostojanje posle smrti i ne tangira toliko. Ja znam koji je bio moj razvojni put vere i neki strah od smrti i nužnost Boga da nju ukloni nisu igrali neku značajnu ulogu. A i sama činjenica da je Bog tu ne znači da će sve biti kul, uredu i da će se završiti hepi endom. A osim toga - vrlo lako se može u sve sumnjati. Evo laki primer: zašto ti misliš da je Zemlja okrugla? Ali ja to ovde ne mogu da dokažem, u tome je fora. Ovo čak ni nije priča o nepojmljivosti Boga, nego o a priori neverodostojnosti svake osobe koja je susrela Hrista. Hrista su ili voleli ili prezirali, trećeg neutralnog stanovišta nije ni bilo. I ako neko zapiše svoje pozitivno viđenje o Hristu - on je vernik, nije objektivan. Ako neko zapiše negativno, kao npr. Talmud - to je verski spis, opet je neverodostojan. To bi bilo kao da sada mi odmah odbacijemo izveštaje o napadu na školu u Beslanu jer se napadači označvaju kao ,,teroristi'' a nastradala deca kao ,,nevine žrtve.'' Neke stvari prosto ostavljaju malo ili nimalo mesta za ravnodušnost i potpunu objektivnost. Pa upravo si opisao Jevanđelja - različiti autori koji pominju jednu ličnost i jedan događaj (tj. događaje) koji su opisani na isti ili sličan način. Ali da te pitam jednu stvar - recimo da je Isus STVARNO vršio sva ona čuda koja su opisana u Jevanđeljima - kakao bi po tebi trebao da izgleda taj objektivni istorijski izvor? Postoji li IKAKAV način da to dopre do nas a da mi možemo onako lepo objektivno da kažemo: e jeste tako bilo, stavite u istorijske udžbenike?

Novalis je lepo rekao - ti fantastični elementi se lako daju otpisati što se istorije tiče. Za razliku od X-Mena i Da Vinčijevog koda, autori Jevanđelja predstavljaju dešavanja kojima su oni ili njihovi učitelji prisustvovali - e sada, da li oni lažu, ili su prevareni, ili govore istinu, to će svako za sebe da odluči, ali da se baš ide toliko da se navode sve istorijske okolnosti osobe koja nije postojala (mesto i vreme rođenja, mesto i vreme smrti, geneologija, lista znamenitih osoba iz okruženja itd.) mi deluje apsolutno kontraproduktivno za samo hrišćanstvo - Jevanđelje po Luci čak i započinje tvrdnjom da je zapoisano posle istraživanja o svim relevantnim okolnostima. Opet kažem - ne ubedjujem ljude da je Isus hodao po vodi, isceljivao bolesne, da je vaskrsavao mrtve itd. - već prosto da je konkretna istorijska osoba pod imenom Isus postojala - a šta je radila i šta je učila, jedini izvor su Jevanđelja, drugog nema. Mada, tu postoji problem - da je, npr. neki Isusov istoričar-savremenik opisivao čuda koja je Isus vršio, i on bi se danas otpisao kao neautentičan i prepun fantastičnih elemenata.

Dobro, ali tu se onda postavlja pitanje da li je Boga uopšte moguće dokazati ako postoji. Ja jesam vernik ali sam isto tako potpuno ubeđen da je Boga nemoguće dokazati. Mene generalno vrlo smara konstrukcija ,,dokaz za postojanje Boga'' jer sve do jedne sadrže neku tešku falinku - lično mi se najviše sviđa dokaz prvog uzroka, mada ni on, kao ni ostali, zapravo ne dokazuje Boga - ali samo onako lepo zvuči za uši. Smatram da je Bog izvan naše logike i naših logičkih konstrukcija i da se on ne može obuhvatiti nekim našim umnim zavrzlamama. Ko hoće da veruje, neka veruje, ko neće, neće, i mirna Bačka.

Naravno da ne, ali ipak sadrže neke činjenice koje jesu tačne. Ja ovde ne pokušavam da pokažem da sve što je napisano u Jevanđeljima tačno, jer 90% onoga što u njima piše prosto stvar vere (tj. nevere), ali zasnivati celu priču na nepostojanju Isusa mi nekako ne pije vodu.

Verujem da će odgovor biti zadovoljavajući.

Ček, nisam ukapirao, u kom smislu baš se niko nije našao u blizini?

Bojim se da se ovom logikom vrlo lako može otpisati postojanje velike većine ljudi u čije se postojanje prosto ne sumnja. Informacija je ranije putovala dosta sporije, i uopšte nije neuobičajeno da se priče o konkretnoj osobi zapišu decenijama ili čak vekovima pošto su pomrle. Usmeno predanje se vrlo cenilo - evo, samo nama je trebao jedan Vuk Karadžić da se naše usmeno predanje zapiše. Danas ljudi osećaju potrebu da se sve zabeleži, snimi i zapiše. U antici i srednjem veku takav odnos prema informacijama je postojao, ali ni približno na način na koji danas postoji. Ipak, Jevanđelja, za razliku od priča o Dionisu itd., sadrže istorijske podatke: navode imena vladara Judeje, rimskih upravnika i imperatora, navode se imena mesta. Jevanđelja jesu verski spis ali nikako ih ne treba odbaciti kao istorijski spis - upravo zato što sadrže istoriografske podatke. Hrišćanstvo se raširilo tek kasnije, ne neposredno posle Hristove smrti. Prosto nije bilo razloga pisati o Hristu: on je u to vreme bio bogohulnik i inicijator pobune protiv rimske vlasti. Judeja je u to vreme bila pod rimskom vlašću, i pobune su bile vrlo česte - njih su predvodili jevrejski fanatici (,,ziloti''). Čak se i u samom Novom Zavetu navode tri pobune koje su se desile neposredno pre i posle Hrista; ljudima toga vremena on je bio samo još jedan pobunjenik u nizu. Nije ga pratila baš tolika masa naroda. Kada im je govorio o pričešću, broj se toliko osuo da je ostala samo šačica ljudi - a i pre toga su raznorazni pobunjenici imali veće grupacije koje su ih sledile.