AstralliS

Napraviš šablone, i lako ih možeš includovati.

Trebalo je to da staviš kao spojler. Nadam se samo da će ikad da napravi svirku negde blizu nama. edit: Ko nije čuo do sad... This is absolutely must have: Karmakanic - Who’s the Boss in the Factory (2008) Link Takođe, poslušati i prethodna dva albuma ovog savršenstva.

Isprangijaću ga.

Auu, rođo... Pa ti si ga baš preterao. Zaključujem da plačeš dok gledaš one španjolske serije. Šalim se malo. Neal ume da "napravi" atmosferu i prosto je veličanstveno koliko njegova muzika utiče na ljude, emocije, blabla... Zbog toga i jeste tako "velik".

A mislim da bih se rasplakao na "We All Need Some Light"...

Ramovi su mi fetiš. Koncept sajta mi se dopada, želeo je (guess so) - (opet) da pokaže "mističnu" stranu svoje ličnosti. Ideja o kreiranju PoS svetova je takođe interesantna, i podržavam je. Ali ne mogu da razumem jednu stvar. Zašto se pobogu prema svim ostalim članovima, koji su prošli kroz bend, ponaša kao da su mrtvi? Na onom linku "the graveyard", kaže: I ona slika sa nekog groblja... Shvatam ja simboliku i želju da se "napravi atmosfera" i štaveć, ali to nije pravedan način iskazivanja poštovanja prema nekom ko je do "juče" bio tu. Što se tiče novog basiste, ništa konkretno nije rečeno ko će biti ta persona, osim toga da im je na poslednjem koncertu u ovoj godini kao ispomoć prišao Per Schelander. Prosudite sami.

Koristi dečačku nevinost za sopstveno zadovoljenje. "Timeline", "Lifeline"... - progeri ove godine udarili baš...

Ček, ti si mene podsvesno nazvao matorcem?

Inače, kao što se može videti, Simon Andersson više nije član benda.

Voleo bih da Arjen angažuje Paula Bielatowicza, takođe.

^ Jadan si.

Sajt je konačno dostupan... Zanimljivo... www.painofsalvation.com

^^ Uvek.

Ti si sve odradio? Mislim i fotografija je tvoja, pa si obrađivao u PS-u? Fino izgleda.

Marduk je meni less priority.

Interesantan izbor glumaca, lep naziv teme.

Neće nešto taj link što si postavio.

Teško mi je da se odlučim za top 3, ili bilo kakav top, jer mi svaki album leži u zavisnosti od trenutka. Možda najviše volim twins-albume Damnation/Deliverance, Blackwater Park mi je za nijansu iznad Still Life, Watershed je savršen i kotiram ga uvek visoko, Ghost Reveries, rekao bih eksperimentalan album, samo za sladokusce i ljubitelje Opetha. Naravno, stariji albumi - status kultnih albuma.

Taj rad. Svaki album je priča za sebe, i to kakva priča. Svaki album mi je poseban, čak i "Ghost Reveries", koga mnogi okarakterisuju kao najslabiji u Opeth opusu. Taj album zahteva slušanje, jeste težak, ali sa strpljenjem se može "svariti". Ovo govorim kao neko ko voli i poštuje ovaj bend, a ne samo kao slušalac. Podvlačim sve što si rekao.

tru za sve pare.

Uzmeš i pustiš "Orchid", a onda "Watershed"... Ustanoviš koliko je bend evoluirao od 1995. godine do danas, a opet taj prvi album je gro kvaliteta.

Koliko sam skontao glavni lik u celoj priči je Ken Spaziani...