U svem tom besu zaboravio si na najvažnije: od toliko piva će ti se pre ili kasnije pripišati! Preporučujem tokom balade
Ja kontam da je red da udarim jednu kontratezu.
Prvo mi je interesantno da Angelistor i ja imamo toliko sukobljene stavove po pitanju novog, s obzirom da smo ujedinjenim silama bacali hejt na Legacy i worshipovali Gambling. Doduše jesam očekivao negativnu reakciju po pitanju Derisovih pesama, pošto dosta njih vuče na njegov poslednji solo album. Ali za razliku od abortusa koji je bio Million Dollar Haircuts, ovde se itekako oseća uticaj ostalih članova i to kako jedni druge dopunjuju. Da Deris nije imao pomoć ostatka benda, njegove pesme bi definitvno bile mnogo gore nego što jesu.
Baš sam malopre meditativno šetao gradom s namerom da odslušam novi album, tabula rasa, trudeći se svim snagama da iskuliram hajp (koji se već sigurno slegao posle dvocifrenog broja preslušavanja). Mogu reći da mi je utisak samo bolji. Jedina zamerka koju definitivno imam je opet dužina albuma, i mogao bih preživeti i bez Like "Everybody Else," "Stay Crazy" ili čak naslovne. Sa druge strane, "Russian Roule," "If God Loves Rock and Roll" i "Lost in America" su pesme koje su mi nenormalno falile na prethodna dva albuma, volim tu goofy/catchy/poppy stranu benda, i pesme koje mi ulaze u uho na prvu loptu i teraju me da skačem po kući kao trensnut. Deris je i na prethodnim post 2000 radovima imao par pokušaja da napravi pop-metal hitove poput "Come Alive," ili "Never Be a Star," ili "Live Now" ali oni su mi u poređenju sa novima bili bezdušni i prazni, nisu preneli tu pozitivu i češće bili samo teret. "Russian Roule" je po meni vrhunac kretanja u tom pravcu - na prvu loptu me napunila pozitivnom energijom, osetio sam srce kako iskače iz grudi. "Lost in America" je kada se temeljno secira zapravo hibrid "Future World"/"I Want Out," a s obzirom da Kai godinama živi od kopiranja ovih (doduše svojih) pesama, od kojih je i IWO dosta "povukao" od Mooreovog "Out in the Fields" ne bih mu to zamerio, kao ni taj autobiografski band-mishap tekst. Od singlova možda i najača pesma. Ne slažem se ni za "Heroes," pogotovo za riff koji je tipična late Priest/Primal Fear škola, novija teutonska škola par ekselans. Aranžman pesme mi je super za openera, ta klasična laganija strofa koja grune u himničnu refrenčinu.
Druga polovina albuma je ta koja zaista sija i pokazuje 'ween u pravom svetlu. Weikath blista, što na "Creatures in Heaven" što na "Claws" koja mi je ubedljivi favorit pored "Russian Roule." Grosskopf je smanjio input, ali je ništa manje vredan. Vokalne harmonije na refrenu "Living on the Edge" su mi fantastične. Balada je opet filler, ali daleko manje ljigava od "Hold Me in Your Arms," ako bih morao da je strpam u koš sa nekom drugom, verovatno bih odabrao "Time" (koja, da se razumemo meni nikako nije za bacanje). "You, Still of War" mi je, uprkos nazivu koji mi je davao žmace u početku, stvarčina koja je mogla komotno da uđe na Dark Ride, sa nenormalno dobrim bridge-om koji je po meni ubo Helloween Deris-ere u srž. Bonusi su standardno Helloween, neke stvari možda i bolje od nekih sa albuma, ali imam utisak da ću ih za razliku od dosadašnjih bonusa mnogo češće vrteti pošto zajedno formiraju jedan izuzetan EP.
Za kraj moram opet da pomenem da sam prezadovoljan albumom. Za razliku od SOOH, koji sam i pored hajpa dugo forsirao sebe da zavolim (koji i dan danas u 50% slučajeva zaustavim posle "Hold Me" (izmori me totalno)) i pogotvo Legacy-a (kod kojeg sam se duže vreme trudio da zanemarim sve što mi je smetalo, iako sam bio svestan toga) ovaj album mi je return to form u najboljem mogućem smislu. Mnogo više volim kada bend pravi ekskurzije i istražuje sve svoje strane kao na Gamblingu koji mi je svakim danom sve više kotiran u diskografiji benda, ali ako su već rešili da se vrate na proverenu happy Helloween stazu i da stvaraju i sviraju stadionske hitove drago mi je da to rade kako valja. Daleko je album od Gamblinga, daleko je od 90tih, ali ako bih morao da ga kotiram, bio bi mi rame uz rame sa Rabbit i 7 Sinners, nikako gori (a od prvog možda i bolji, s tim što sam za njega vezan kako mi je prvi album koji sam dočekao kao fan). Produkcija je neverovatno bolja, konačno bas nije preprigušen i sve zvuči znatno organskije. Jedina zamerka pored pomenute dužine je i manjak trademark twin-guitar solaža i generalno kraće vreme koje su solaže na ovom albumu dobile.
Što se tiče večitog derbija sa Gamma Ray, iako sam voleo produkciju i taj stripped-down pristup koji je Empire imao, po meni ima neverovatno više fillera koje ne mogu da svarim (Demonseed, Born to Fly, Seven, Time for Deliverance) i koji mi kvare utisak nenormalno. Tako da u mojoj knjizi ovo je u najmanju ruku mat, dok imam utisak da su ovaj put Helloween definitivno ušli u studio znajući šta hoće da postignu za razliku od mlađeg brata.
TL;DR verzija, ono što sam zamerao prethodnom (manjak hitova) bend je ispravio na novom, gde mi se ređaju hit za hitom. Gerstner prošao popravni ispit. Prva polovina je za šire narodne mase dok je druga polovina čist Helloween dragulj.
P.S. Angelistore, moj je duži
Koliko sam skontao iz intervjua 3 sa novog plus hitovi. Nadam se da će zajebati 7 Sinners materijal u korist novog, i ubaciti bar jednu pikanteriju (Starlight, Where the Rain Grows).
