Prisoner of Dreams

Паганија, Захумље, Травунија и Дукља, од ових приморских.

Puela pulchra est. Ја углавном англосаксонске ауторе читам. Друго, мени је 25 година. И нисам студирао Оксфорд. А ни ово баш није неки ултра-мега историјски форум.

Сад и ја морао да едитујем пост. Па, у најдражем сећању су ми остале све оне лепе српске приморске кнежевине што су се простирале до Сплита.

Читао сам Константина Порфирогенита, он је баш и био Чаславов савременик, владао је одма после овог Романа I. Али, нешто се не сећам да он пише како је Томислав 'растурио' Бугаре. Да је Симеон био здрав и озбиљно заинтересован за даље освајање на запад, неби он имао никаквих проблема да скрка те Хрвате. Њега је Цариград занимао, али болест га је здрндала и кад га је наследио Петар 927, бојари растурише царство, а ми обновисмо државу. Под Византијским вазалством, али опет је то била велика ствар.

Ма какав Томислав. Србија је била под бугарском окупацијом 924-927. Тек кад је цар Симеон умро, а Часлав побегао из Бугарске, Србија је обновљена уз обилату помоћ византијског цара Романа I Лакапина, чији смо вазали после били.

Држао сам се некако до ''Флај вид мии...'', онда је кренуло цепање Ал реално није лош , изгледа да је Бразилац, њима ретко лежи енглеско певање, сем ако нису школовани певачи.

Leslie H. Gelb - Power Rules http://www.megaupload.com/?d=KLR08NV0

Одиграо је пар врхунских утакмица у Јувеу ове сезене. Ал вечерас је стварно био превише безобразан.

Добри смо, добри

Marc Lanteigne - Chinese Foreign Policy, An Introduction http://www.megaupload.com/?d=FJU0OC4R

Јел преноси нека нашка или кабловска телевизија овај Куп Конфедерација? Има занимљивих мечева.

Јесте, Каутиљина ''Арташастра'' и Тукидидов ''Пелопонески рат'' су класици над класицима. Посебно је запрепашћујуће колико су идеје из ''Пелопонеског рата'' о односима моћи и узроку рата примењивe на готово било који савремени сукоб, иако су написане пре 2400. година.

Ево још неких сасвим конкретних цифара, па закључите сами: Национални доходак 1914.год: Америка 37 милијарди долара Немачка 12 Британија 11 Русија 7 Јапан 2 Још занимљивије, национални доходак и проценат који су издвајали на одбрану 1937, значи пред рат у Европи, а у време кад Јапан почиње са агресијом на Кину. Америка 68 милијарди - 1,5% Британија 22м - 5,7% Француска 10м - 9,1% Немачка 17м - 23,5% СССР 19м - 26,4% ЈАПАН 4М - 28,2% Због тога што је остатак света био или исцрпљен ратом, или је био у фази колонијалног недовољног развитка, моћ Америке је '45 била вештачки још више повећана. Подстакнут огромним порастом војне потрошње, национални друштвени производ је порастао са неких 88 милијарди (вредност долара из '39), на 135 милијарди '45 (220 милијарди мерено доларом из '45). Између '40 и '44 индустријски развој у САД је растао најбржим кораком него икад у историји - 15% годишње. 1945 Америка је имала златне резерве у вредности од 20 милијарди долара, скоро 2 трећине укупне светске суме од 33 милијарди. А логично је да ће се проценат спустити у деценијама после Другог светског рата (на око 25%, колико Амери имају већ дуже време, сад је мало опао на неких 22%) - Ту су обновљени Немачка и Јапан, Кина, СССР па обновљена Русија, још увек солидне Британија и Француска, Индија, Бразил, ''азијски тигрови''... Свет (па и Трећи свет и оно што су некад биле колоније) је данас далеко развијенији него 1940. Додао бих још један занимљив податак, о борби на Пацифику: Јапанске операције на Пацифику и у југоисточној Азији су извршаване минималним снагама са само 11 дивизија, у поређењу са 13 дивизија у Манџурији и 22 дивизије у Кини. Још почетком '45 кад су Амери затварали обруч, ови су још имали милион војника у Кини и 780.000 у Манџурији.

Works for me Нисам ни очекивао да схватиш значај једног Кенедија (и он је професор на Јејлу), јер ти се тиме (без увреде) не бавиш озбиљно. Није никакво идолопоклонство у питању. Човек се једноставно деценијама бави тиме, и опште је признат у свету. А онима које интересује топло препоручујем и The Rise and Fall of British Naval Mastery (1976), која је врхунски приказ како је Британија кроз троугао морнарица-колоније-трговина постала број 1, али и како је изгубила ту позицију. Мислим да господин тренутно пише капитално дело о историји Другог светског рата.

Лакше ми је нови пост, него 3. едит У ствари, изненађује ме да си толико зачуђен овим бројкама. Па реално, у њима нема ничег чудног. У периоду о коме говоримо постоје само 3 индустријализована региона на целом свету - Северна Америка, Европа и Јапан. Јапан јесте био мудо на Далеком истоку, али само у односу на кинеске и корејске сељаке, не на глобалном нивоу. Америка држи скоро пола светске производње, што је и логично с обзиром на њену огромну територију и становништво које се вртоглаво увећавало, што је проузроковало привредни бум још од друге половине 19. века. И остало отпада на Европу. На Немачку, Британију и Русију, уз мизеран проценат Италије.

Имбецила? Већ се радујем покушају квантног механичара (јел тако беше?) да дезавуише највеће светске умове када је у питању познавање историје и међународне политике, који су уз то по неколико година писали своје књиге (обе су тако 500-600 страна), уз сарадњу и коришћење еминентних светских економиста, демографа, теоретичара (и практичара) међународних односа, војних и дипломатских архива... Саветујем ти да почнеш са Кенедијем, који је чини ми се '87 издао ово ремек-дело које је, ако се не варам, 54 недеље узастопно био бест-селер, бр.1 (фрапантно за један научни рад, који није писан неозбиљно, као ови модерни бест-селери из струке што их штанцују Закарија и Фридман. Ал ето, иако историчар, Кенеди има шарма, уме јасно и разумљиво да пише). Имаш доста лепих прегледних табела, то ће ти унеколико олакшати посао. Са срећом! Само пази: штиво је занимљиво, немој да нам се упецаш па да те не видимо данима на форуму. А и сутра је радни дан. Сад видех и твој едит. Као што ћеш детаљно наћи у поменутим књигама, Британија још од 80-их година опада, престиже је САД (1890 Британија је са свим својим царством на 32% светске производње, а Америка већ има 35%) и Немачка пред Први светски рат. Тачно је да је Британија пре Првог светског рата била највећи светски позајмљивач пара, али после Првог светског је највећи светски дужник. Да ти не откривам превише, имаш детаљне податке о БНП-у, производњи челика, гвожђа, енергије, армијама, трошковима ратовања, итд. итд. едит едита - дипломирао сам међународне односе, не историју.

Наравно. Ево пар извора: Пол М. Кенеди: Успон и пад великих сила (Paul M. Kennedy: The Rise and Fall of the Great Powers) Џон Миршајмер: Трагедија политике великих сила (John J. Mearsheimer: The Tragedy of Great Power Politics) Далеко од тога да се ту завршава моје образовање. Пошто ми је струка у питању, доста сам прочитао на сличну тему. Али, њих двојица су посебно добро обрадили односе релативне моћи (економске, војне, политичке) међу великим силама у дугим периодима, и у најзначајнијим ратовима. Можда ће те, као Американца, изненадити, али Америка је још 1910. имала чак 48% светског богатства, а 1920 (очигледна последица Првог светског рата) чак 62%. До рата је проценат пао на 49 %. Узгред, говориш о 16 милиона америчких војника. У ствари, Америка је у целом рату мобилисала око 14 милиона, а на крају рата је имала 12 милиона под оружјем. Приличан број, заиста. Али мањи од руских 12,5 милиона.

http://www.megaupload.com/?d=VSULKG8A

Исцепаше га.

Не зна се да ли горе звучи кад покуша да отпева високе деонице, или кад их отпева у другачијем, дубљем и агресивнијем, аранжману.

Већ 1940. Америка је имала 49% светског богатства, а Јапан 6%. Значи, 8 пута је била богатија. А пошто је богатство (уз бројно становништво) основа војне моћи, ваљда је јасно колико је неравноправна борба на Пацифику била. Јапан је уживао у својих почетних 5 минута (6 месеци), освојио је то што је освојио, док су се ови мало сабрали. После су били на милост и немилост Америма. Него, ова горе теза о некој сарадњи са Швабама и Јапанцима је потпуно погрешна. Америка је искористила своју безбедну позицију (то што их штити Атлантик и Пацифик) да током 19. века постане регионална сила. Значи западна хемисфера је њена. А од 1898. и победе над Шпанијом, излази на светску позорницу. И од тада, па до данас, њена политика је суштински иста - а то је а спречи да се у другим привредно, геополитички или популационо значајним регионима света појави нека велика сила. То је разлог зашто су у одлучујућем тренутку интервенисали у Првом светском рату, априла 1917. и превагнули равнотежу на страну Савезника. Да Вилхелмова Немачка неби доминирала Европом. То је разлог зашто су спречили јапанску доминацију Азијом, то је и разлог зашто су после Другог светског рата уравнотеживали СССР у Европи. Како ће у годинама које следе да контролишу раст Кине (и да ли су уопште у стању) остаје да се види. Е сад, амерички народ не воли изражавање у терминима реализма и моћи. Они много радије иду у рат кад се боре за ''правду'', на страни ''добра'', бла, бла. То је увек званична прича. А у суштини, скоро сваки рат који су водили (Вијетнам и Ирак су изузеци), водили су из чистог интереса, из хладне рачунице (како и треба да буде). У ствари, те приче о праведним ратовима су се често поклапале са спровођењем америчких интереса. А увек када неби биле у складу, побеђивали би интереси. Тако да Рузвелт није имао никакву дилему против кога ће ратовати и шта треба да спречи. Да је дозволио да Немачка влада Европом, а Јапан Азијом - Америка би постала усамљена сила, без могућности да пројектује своју моћ ван америчког континента. А с обзиром на технолошки напредак, ни океани неби били нека заштита у наредним деценијама. Наравно, Рузвелт није изашао и рекао: ''Слушајте људи, односи моћи и нарушена равнотежа у Европи и Азији захтевају да се ангажујемо, да кроз рат спречимо успостављање регионалне доминације Немачке и Јапана''. Амери то не воле, зато је морао да говори о демократији и слободи. У ствари, Рузвелт је на мајсторки начин (и понекад вануставни) једну изолационистичку нацију увукао у рат (уз помоћ Јапана).

Прави рат. Него ме чуди она твоја идеја о дилу Амера и сила Осовине, па ваљда је јасно ко дан да би Амери секли грану на којој седе да су тако размишљали. Поклоне лепо Европу са свим ресурсима Хићи без борбе, допринесу поразу једине земље која је могла да уравнотежи Немачку, и сами себи одузму сваки утицај на европске послове. Није баш разборито.

Лепо написах да је онај рат из лета '39 кад су Руси испрашили Јапосе заборављен. А, иначе, нико се овде не руга Америма, Ја најмање.

Не буди песимиста.

Добићемо још коју деценију форе након што вратимо Косово.