Koroviev

Go kao kokoš.

Košmar! https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/kosmar-pred-ocima-nacije-srbija-ostala-bez-olimpijskih-igara/392159

Krvatima društvo stiže, nikad Srbi bili niste niže.

Vaistinu smo to registrovali, ali ako obratimo pažnju šta je radio s tim stvarima u svoje vreme, sve mu je oprošteno. Prva stvar, i ne mora dalje. A i nema gde.

Sve da vratite što ste ukrali.

Ne govore oni, jadni, o porazu. Oni govore o decenijama sukcesivnih šamarčina otrežnjenja.

Post Selfu dajde novu šansu, a probaj da ga spojiš s prethodnim. Jezivo radi. Sad, u odnosu Pure i EP stvari, ništa nije kao ovo: Neverovatna su moja iskustva s ovom stvari kad su drugi moji životni pozivi u pitanju. Đeda bismom morali neđe gledati, i to je sva istina.

Čini se da ovde ima prostora za angažman Dalića Zlatka. https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/propast-hrvatske-kosarke-novi-cin/392058

Bilo je jasno da brod tone, čim je u igru ušao Cigankov.

istina je, meni sa AWLOBF ispočetka nikako nije išlo. Ali, kako je vreme prolazilo, ukapirao sam da ima više nego dobrog opravdanja za nastavak. Od mašine kao što je Shut Me Down, do poslednje četvrtine albuma (Carrion, Imperator, Towers...) koja te samo uvodi u malopređašnji hit i spušta ti ionako jezivo raspoloženje. Za svoje vreme, Streetcleaner je neprevaziđena ploča. Opet, čovek nikada nije ni hteo ni uspeo da snimi ni slične dve ploče, čak je besmisleno pljuvao po Hymns, Us and Them i Songs. Imao sam sreće i Godflesh ploče sam slušao onako kako su objavljivane, svaka faza mi je podjednako draga. Malo toga s Pure je teže od ove stvari, eventualno Love, Hate, nevolja s tom pločom je pretanka produkcija za onoliko kolosalnog užasa. Zato je tu Post Self, Pure snimljen 25 godina kasnije, ploča koju takođe nisam "čuo" odmah, ali... Kad smo kod favorita, a ovo sad je sasvim intimno, za mene je to Selfless. Malo je albuma koje sam čuo toliko puta, to je ono kad za nešto možeš da kažeš da je kao isključivo tebi snimljeno. P.S. Skoro da nema bendova kod kojih su EP stvari toliko razorne. Cold World, pa kompletan Merciless, pa Godflesh, Messiah, sve na granici jebenog remek-dela. Epohalan bend. Jesu je direktna transkripcija nervnog i emocionalnog sloma koji je čovek preživeo na Hymns turneji i meni je bio preinteresantan bend do Conqueror. Posle njega je bilo proplamsaja, ali nikada ni blizu nivoa Heartache-St-Silver. E, tu mi je žao što je nastavljao, i pored nekih kasnijih klasika (Small Wonder, recimo). I tako...

Sugalsan sa svim, osim poslednjim. Recimo, apelujem na tebe da opet obratiš pažnju na sledeći hit. Užasniji izliv anksioznosti i beznađa na moždanu masu retko je zabilježen, čak i u Džastinovom prebogatom katalogu.

Zdravom ljudskom razumu nepojmljivo je šta igra engleski šljam. Još je manje pojmljivo da im to prolazi. Jebao ih Valerij Lobanovski čije su teorijske koncepte nogometa usvojili ("ja tebi, ti meni, pa onda u aut"). Česi, vas jebao Bejbl, a njega jebao Havel.

Kad stigne, emituj. Da ti ne drvim ja, ali stvarno svega i svačega. Nijesam očekivo.

O belgijsko-šiptarskoj situaciji nedosmisleno se izjasnio i naš Nole. https://mondo.rs/Sport/Tenis/a1490481/novak-djokovic-psuje-vimbldon.html

U reprezentaciji uberšiptara osećao se izostanak legitimnih predstavnika Preševske doline.

Ne priznadoše Kosovo, majke im ga prosrBske.