Texas King

Šta kažete koji bend je bio muzički utucajniji na Mejdene: Sabati ili Parpl? Ja bih rekao Parpl.

Pa naravno da ništa kada su Nemci i Skandinavci ti koji su ubedljivo najviše prisutni u power metalu. Koje Ameri imaju istaknute power bendove osim Iced Earth, Kamelot i Manowar? Uz to Manowar, iako su američki bend, oni su dosta poznatiji recimo u Poljskoj nego u svojoj domovini. A da ne pričamo koliko je minoran procenat američke publike kojoj su poznati Blind Guardian, Gamma Ray, Running Wild, Stratovarius, Sonata Arctica ili Rhapsody of Fire.

Različiti su ukusi američke i evropske publike. Iako su Mejdeni stekli solidnu popularnost u Americi u prvoj polovini 80tih mislim da je Metalikin treš fazon bio prijemčiviji široj američkoj publici koja gotivi tvrđi zvuk nego recimo stil Mejdena(British heavy metal) koji je prilično melodičan, ipak je treš metal na Metalikinim albumima u odnosu na hevi metal zvuk na albumima Mejdena dosta agresivniji, prljaviji i siroviji. Mislim da su Mejdeni daleko najuticajnji bend na pojavu žanra metala koji se zove power metal. Power metal je uvek uživao veliku pažnju i popularnost u Evropi, a s druge strane skoro pa nikakvu u Americi, za američke metal fanove power metal vrv. zvuči ljigavo, jer je zvuk mnogo melodičan a vokali su poluoperski i visoki. E sad ostavljajući na stranu ovo što sam iznad napisao Metalika je već sa albumom AJFA i spotom za pesmu "One" izvršila proboj u američki meinstrim i tada je bend postao poznat široj masi ljudi tamo (koja pre toga uopšte nije slušala metal) da bi sa Black albumom oni doživeli apsolutni komercijalni zenit i izbacili takav album koji je prijemčiv za mase sa nekoliko velikih hitova koji su se vrteli svuda. Taj album ima 16 platinuma(Platinum predstavlja milion prodatih primeraka albuma) u Americi, ali kad malo pogledamo prodaju i njihovih prethodnih albuma koji si sirovi treš metal i oni su se odlično prodali - Kill'em All ima 3 Platinuma, Ride i Master po 6, a AJFA čak 8 i svi ovi albumi su se sve više prodavali posle 1991. godine. To znači da su i ti albumi vremeni stekli mass appeal u Americi i da imaju dosta veći opseg slušanja van publike metalhedova. Albume Mejdena slušaju pretežno američki metalhedovi, ali van njih oni nemaju neki poseban prodor kod široke publike jer Mejdeni nisu meinstrim bend tamo.

Pa možda jesu u Evropi i Južnoj Americi, ali u USA definitivno nisu, jel' oni tamo nikad se nisu probili u meinstrim i zbog toga nisu stekli masovnu popularnost. Tu popularnost kakvu je Mejdeni imaju danas su stekli isključivo mnogobrojnim turnejama(na skoro svake dve godine) koje su imali tamo od albuma Killers pa do danas. Jednostavno USA je ogromno muzičko tržište i ako nisi komercijalan i pripadnik meinstrima i ako tvoje pesme ne dobiju nešto prostora na radio stanicama nisi mnogo poznat i nemaš masovnu popularnost. U Americi Metalika ima dosta više poznatih pesama široj publici ljudi od Mejdena, koji imaju svega 2 ili 3 pesme po kojima ih veći broj ljudi prepoznaje. U Evropi drugačije funkcioniše meinstrim i popularnost određenih bendova dosta manje zavisi od meinstrima nego što je to slučaj u USA.

Dopethrone je skoro pa remek-delo metala, vrv. u top 5 metal albuma izbačenih u zadnjih 20 godina i jedan od top 30 metal albuma ikada. I to je možda najteži metal album ikada smišljen ako se posmatraju svi oni silni rifovi na njemu koji razvaljuju. Come My Fanatics je takođe vrh album, Return Trip je mnogo moćna stvar, ali Ivixor B - Phase Inducer je filer, bez tog atmosferičnog instrumentala album bi bio perfektan kao Dopethrone. EW su me uglavnom izgubili sa kasnijim materijalom, ima par pesama koje mi se sviđaju, ali albumi kao albumi mi nisu nešto posebno interesantni i privlačni. Uglavnom ako hoću da slušam EW puštam ili pesme sa Fanatics ili Dopethrone.

Meni baš gotivan, interesantan i kreativan bend. U zadnje vreme baš sam počeo da intezivnije izučavam njihovu diskografiju. Posebno mi se sviđaju njihovi albumi Houdini, Lysol, Bullhead, Stoner Witch i Senile Animal. Svaki od ovih albuma ima po jedno 2, 3 filera ali ima baš dosta jakih stvari gde Melvinsi praše pošteno.

Znao sam da su oni već duže vreme bend koji može da svira po stadionima, ali na prošloj svetskoj turneji (2009.) svirali su po arenama u Americi. Nažalost Mejdeni u Americi ne bi mogli da skrcaju više od 25 000 posetilaca na turneji po velikim gradovima, za razliku od Metalike koja može 50, jer su odavno komercijalni bend za mase.

Američkom WorldWired turnejom gde su punili stadione po gradovima tokom prethodne godine Metalika je pokazala su da su tipičan bend za mase. Mogu da se kladim da trećina od posetilaca na stadionu sa ovog snimka jedva ima pojma šta je metal muzika i ne bi znala da navede nijedan drugi metal bend osim Metailke i još 5, 6 najpoznatih. http://www.youtube.com/watch?v=NnCY9a7aiHA

Kyuss - Blues for the Red Sun i Welcome to Sky Valley Neurosis - Times of Grace i Souls at Zero Sleep - Sleep's Holy Mountain Candlemass - Tales of Creation Melvins - Lysol i Stoner Witch Trouble - Psalm 9 Om - God is Good Electric Wizard - Dopethrone i Come My Fanatics Mastodon - Blood Mountain Devin Townshend: Biomech - Ocean Machine Judas Priest - Sin After Sin i Stained Class Rush - Counterparts Deep Purple - Purpendicular

Opet nema Mejdena među nominovanima? Koji idiotluk, ne mogu da verujem. Nema Mejdena, ali zato su tu RATM i Bon Jovi? Ipak bar je dobro što Džudasi jesu. http://www.vijesti.me/caffe/rokenrol-kuca-slavnih-nominovani-radiohead-rage-against-the-machine-depeche-mode-957346

RIP! Čovek je bio među legendama američkog rokenrola. Posmatram nešto - na Blic Online stoji vest o njegovoj smrti, ali nema nijednog komentara. A da je slučajno umro Dejvid Koverdejl bilo bi jedno 300 komentara sigurno. Koji smo mi debili.

Klasik!

Ne pričam o njegovom muzičkom doprinosu bendu i svirci, nego o ličnosti.

http://www.watchmojo.com/video/id/15774/ Kirk je bezličan lik u bendu.

Bezličan.

Da malo skrenem sa aktuelnog toka na temi. Reč je o Larsu. Ne gotivim uopšte Larsa kao osobu, ima dosta stvari koje daju negativnu sliku o njemu. Ali s njegove strane je vrlo dobra stvar što je dosta nastojao na tome da Dip Parpl(jedan od najboljih i najznačajnjih klasičnih rok bendova) uđu u Rokenrol Kuću Slavnih i što je kao njihov veliki fan, koliko je mogao radio na tome da oni u Americi dobiju priznanje kakvo zaslužuju, jer su potcenjen bend tamo. Takvo angažovanje od njega zaslužuje svaku pohvalu.

U Americi najprodavaniji albumi su im Destroyer i Alive II i oni imaju po svega 2 Platinuma. Mada oni su tamo dosta popularniji nego što nam albumske sertifikacije govore. Prodaja albuma nije uvek pravi pokazatelj popularnosti određenog benda. U Evropi, a posebno Britaniji uvek je bilo prisutno vrlo minorno interesovanje za njih. Prodali su vrlo malo albuma na evropskim prostorima. Tačno tako. Samo da dodam da su Saxon za kilometar bolji bend od njih. KISS su marketinški gimmick, a ne talentovan rok bend koji je pravio dobru mjuzu. Njihova radna funkcija nije napraviti muzički vrlo dobre pesme ili tehnički ih što bolje izvesti na sceni - nego čist glupavi, cirkuski šou za zabavljanje mase. Uporedi ih sa velikanima američke hard rok scene - Aerosmitom(klasičnim, ne onim poluljigavim iz kasnijeg MTV perioda), Van Hejlenom(ali sa DLR-om) i Gansima, oni su go kurac u odnosu na njih, a da ih ne poredimo sa hard rok velikanima sa Ostrva. Muzika im je uglavnom krš, imaju par poludobrih pesama kao recimo Strutter, Detroit Rock City i tako, još poneka. Ali generalno bend koji se ne može uzeti za ozbiljno.

Koji je vama lično najjači Al Paćinov film? Za mene je to Scarface.

Pitanje za vas: Ko je bolji metal gitarista/muzičar - Dejv Mustein ili Džon Petruči? Moje mišljenje: Dejv! Inače glasao sam za meni 3 naj stvari sa albuma Rust: Holy Wars (top treš metal pesma ikada), Hangar 18(muzički stvar je više hevi metal nego treš ali razvaljuje) i Polaris.

KISS SUCKS ASS! Cirkuzantski bend, trećerazredna bubblegum rok muzika - to je moje mišljenje o KISS-u. Činjenica da su postali toliko popularan bend u Americi mi je neshtavljiva. Izgleda da je to kod Amera samo moguće. Kod njih ispade KISS popularniji bend od Dip Parpla jbt.

Mejdeni su sa albumima Somewhere in Time and Seventh Son zagazili u PROG vode i to je bitna razlika u odnosu na njihove prethodne albume. 7th Son je soft, prog metal album po mom mišljenju. Inače moja lista top metal albuma iz 1988: 1.O:M - Queensryche 2.7th Son - Maiden 3.Keeper of the Seven Keys Part II - Helloween (najbolji power metal album, tačka!) 4.Justice - Metallica 5.ThunderSteel - Riot 6.Transcendence - Crimson Glory 7.Dimension Hatröss - Voivod 8.The New Order - Testament To je to. Slejer(ne podnosim zbog temetike) i Death(ekstremni su metal) su isključeni iz konkurencije kod mene.

Teško je nadmašiti ovaj rad sa "munjevitim prstima" (čovek je ovde već zagazio u dobre godine):