Dersu Uzala

Ja bre lepo ostavio i telefone i emailove ovih zaduzenih za prodaju (dilerima) u MusicMan-u pa kome treba uverenje nek im se javi. Stavise, ako bas hoce neko da pazne neki konkretni MusicMan, uzmes lepo serijski broj i napises im email i pitas, 'jeli bogati, jel stvarno ta gitara sa tim serijskim brojem napravljena tu kod vas i ship-ovana Maricu u Jugu, kao dileru'. Uzgred, sta pise ovde pod Serbia? U poslednjoj koloni sa desne strane je ono sto vas najvise zanima. Prema tome, ljudi, mojne da tupite . P.S. Naravno, cak i originalne gitare ponekad nisu sasvim ugodjene (to se tako zove po naski) prema potrebama i/ili afinitetima svih pojedinaca. Na gitari je manje vise sva mehanika podesiva, tako da frajeri u fabrici imaju neki generalni setup (ugodjavaju gitare standardno). Onda uzmes pa sam podesis tenziju na vratu i visinu zica (drndanjem sipke i mosta ili tremoloa), podesis magnete, gore/dole, zarad jacine signala, i to je to. Da ne pricam o tome sto mos' individualne kalemove u magnetu da drndas (where applicable). P.P.S. Mada, ni ove Dutjine nisu lose. Covek je Bog za strugom .

U Njuci brate na iole izvikanijem mestu (kojih, jopet ima milion, mali li je Njuca), koktelcici su 15-20$ pa ti vidi. E, da ne pricam ufur od 40$ -100$. Rentanje gajbe, sitnica .

Burazeru, ti s' ziveo do skora u zoni sumraka. Sha ti kazem, i ja, al' par decenija ranije. Kad je vec ta fora, reko', aj' starno da zapalim u 'eta zona'. A la Stalker. Ja s' vama divim i postivam .

Uzas. Ja ne. Nikada . McIntosh, Accuphase, Phase Linear, Conrad Johnson, Audio Research, Michael Levinson, Krell i tako to. Ima ih jos na stotine. Anyway, kad vec koristis opamp, gledaj da uzmes ili Analog Devices ili Burr-Brown. Bipolarna tranzistorska izvedba obavezno. High-speed, naravno.

Sefe, u tvom slucaju, DI je izlaz a ne ulaz. To je 'speaker emulation circuit' koje imitira speaker load (izvini, ja sam potpuno zaboravio srpske tehnicke izraze, ne kazem ni otpornik nego resistor ) kada hoces da snimas direktno u studijsku konzolu. To je u svakom slucaju izlaz sa izlaznog trafoa, znaci posle power-ampa (da ne kazem snagasa, toliko se secam). Da bi udenuo preamp u poweramp moras da imas ULAZ pre powerampa, ili strogo namenski (obicno se zove 'slave in') ili preko petlje za efekte (gde ga metnes uvek u ulaz oznacen sa 'FX ili Effects return'. E sad, mozes da napicis preamp i na standardni instrumantalni ulaz, ali ce ti signal dva puta proci kroz pretpojacalo, sto je njesra i nikako ne preporucujem. Cek, jel ti sviras bass? O cemu ovde pricamo. AKo sviras gitaru, koji ce ti bass pojacalo. Ono nije ni koncipirano za high-gain, bar ne u ta stara vremena. Ne mozes da nateras izlazni stepen u distorziju (ulazni mozes, nadrukas ulazni signal, jal preko nekog preampa jal preko pedale). Menjaj ti tog Marshalla ili prodaj za fine pare i uzmi gitarsko pojacalo .

Imas i ti power amp sekciju u JCM800. Izlaz iz e530 nabodes u Effects Loop return jack (ulaz u power amp sekciju JCM800). To se zove 'slaving' i u toj konfiguraciji nikake kontrole sem Master volume-a na Marshallu ne rade (jer su sve kontrole smestene pre power-amp sekcije). Sve podesis na preampu. Radi to fino posle malo experimentisanja, da bi dobio zeljeni zvuk jel'da. Kao sto rekoh jako puno se da uticati na zvuk u zavisnosti koje lampe koristis, bilo ulazne (preamp) bilo izlazne (power amp) da se naroCki izrazim.

Nemoj tako kume, svako ima na zapadu Furmana, pa i tvoj kum . Ne znas bre kako je sranje elektrika po ovim zapadnim krajevima gde raja kapira da je struju izmislio Holivud (oni malo upuceniji tvrde, licno John Wayne) Kad ih pitas nesto oko faze, po barovima, oni kao "evo bas smo u zavrsnoj fazi, privodimo kraju instalaciju".

Odlicna su to pojacala. Napomena doduse, jednom kad covek pazari lampasko pojacalo tu ima milion kombinacija kako mozes da ga namestis da zvuci u zavisnosti od toga koje lampe stavis, i one u predpojacalu i one izlazne. Da ne pricam sto EL34 recimo mos da ganjas u triodnom ili pentodnom modu.

Kako sta? Џурџев дан bre.

Nisam siguran da li ti je ovo mozda promaklo. Znaci, nadji shemu od Pearce ili ovih drugih navedenih igraca. Obavezno procitaj onaj patentni clanak, mislim da ce ti goditi. A nista ne skodi anyway. Skuvas kaficu i natenane. I ono sto Dutja, rece, bitno ako ne i najbitnije. Sheehan-ov bass ima stereo out, jedan ide u Pearce preamp a drugi u Ampeg glavu direkt. Kasnije je Ampeg napravio SVT-BRP preamp ali Billy to nikad nije koristio, bar ne u javnosti. SVT-BRP sound samples: Clean, No EQ-ing Groove Slap Chords Clean, EQ on Groove Slap Chords With Gain Distortion 1 Distortion 2 Overdrive

@Usher Kad budes imao malo vremena, evo interesantnog stiva. Mislim da ce te zanimati.

To se generalno i ne radi jer nema neku svrhu, ali probaj ga kao pokus. Ne znam sta te tu muci. Obicno se ili kompletno svicuje sa clean na gain kolo ili se kaskaduju gain stepeni (jedan ili vise), kod Marty-ja recimo u preampu cca 5. Ono doduse, jes' gitarski ojacavalec ali princip je isti. Licno preporucujem kaskadovanje a nikako blendovanje. Nece se bas cuti clean komponenta signala ni na 25-30% blenda a kamoli na 50%. Ti cenis da ces i na 50% moci da razlucis clean od gain kanala? Lemme know what you come up with, to bih voleo da cujem, kad vec ne mogu da probam .

Aj' da citiram sam sebe. Znaci nista chipovi. Postoji razlog za to. Nisam nikad video iole renomirano pojacalo sa opampovima bilo instrumentalno bilo high-end (znaci audio hi-fi). Od ovih sto si naveo, sa HK nesto nisam upoznat, a jedino znam da jeftini Peavey (bese Auditon tako nesto) imaju inkriminisane naprave. opamps se generalno koriste u procesnoj tehnici a ne u audio tehnici. Deder navedi neki high-end audio uredjaj sa opamps (a da nije mixer, jer ko ce da uglavi onolika diskretna kola za 24 kanala, pa jos u jeftin mixer). Bolji studijski mixeri (od 100,000 pa do nekoliko miliona dolara imaju diskretnu tranzistorsku tehniku). Anyway, nije mi toliko problem opamp, znam da je lakse, ali u chip-u nikada. Mozes sam da ih pravis na maloj PCB piggyback plocici. Nego nije ni bitno, ako tvom uhu godi, it's all cool. P.S. Jasno je meni da se gore navedeni izvode u tranzistorskoj tehnici. Nego , da li je tebi jasno da u tranzistorima fabrikovanim na chipu postoje stanoviti kvantni momenti koji su vrlo nepozeljni u audio tehnici. Zato brate izmislili FET i MOSFET. Tranzistori snage a ne linearizacija signala. Ode cale da spava i sanja tetrode .

Koliko vidim, odjebao si i tranzistorce, u dikretnom smislu. Opamp? Opamp u audiju? Zemljo, otvori se . Anyway, imas na Shematic Heaven sve moguce seme da ti ne bi' ja sad nabavljao. Pricaj kako ide . P.S. Kum se odradio, a. Ja juce. Jos me sve boli. A veceras neka svirka, cirka, dirka .

Ne lupas. Kamo tonske kontrole, pre mastera? Log potovi se koriste i za balans ali moras da ih imas ili dva komada ili (jos skuplja varijanta) dvostruki (dual ganged) log pot od kojih je jedan reverse log.

Uf, propustih...Za koju smo navijali bese?

Evo ga Mr. Fastfinger ima nastavak price na svom ostrvu.

Imao sam doskora onaj 882i, malo jaci model sa dva kanala, ali sljaka na istom principu. To nekako ima smisla u studio rack-u ali slabo u gitarskom, ako imas ostale komponente kako valja. Najgeneralnije, radi ko kompresor zvuka tako da dobijes signal na izlazu kao sa CD-a, najprostije receno. Bude nekako vise 'masterizovan', a manje sirov ('raw').

U Americi se krecu cene (za koriscenu pedalu) od 150$ (treba frajeru kinta za crack) pa sve do 300$. Vredi svaku paru, pogotovu kad se stavlja ispred (ili u return fx petlje) njesra pojacala (znaci tranzistorci i jeftini kombasi od 15-35w). Pored kvalitetnih lampasa preko 45-50w nema potrebe da se koristi.

Meni i ne izgleda kao prevelika cena, ako je kvalitetna 'polica'. Ono, ima drsku na izvlacenje, tockice za cimanje okolo, heavy-duty plastika i to. Mene ovaj lokalno kosta oko 120$-140$ za 4-space, tako da mislim da je cifra ok.

@Imaginos Aj' sto kaze Herr_Wolf, da ne smaram javno, poslacu ti PP one of these days, kad malo uoblicim reparte na tvoj reparte. Generalno se slazem sa tobom ali se ne slazem u generalizaciji tih testova i nacinu na koji ti vidis pristup. Rekoh (ne u sali) da se dosta kvazi blind testova narucuje od strane nekih firmi koje bi tim testovima, pod strogo kontrolisanim uslovima (ali definisanim od strane kompanije koja narucuje test) da 'demistifikuju' neke stvari oko konkurencije i prikazu kako je eto njihov proizvod toliko dobar da nema bitne razlike u 'dozivljaju' kod posmatraca. Nego, bas sam zauzet ovih dana. Postovanje .

Istusirah se, pa se setih da je Bohr zastupao Heisenberg-a na tom kongeru (kongresu). Bio mu idol (Bohr), pa ovaj kao idol, lojalan. Naci cu i taj materijal sem ako niste u fazonu da idete do moje keve i trazite po podrumu. Al' da vratite materijal na mesto. I nema iznosenja, kopiranje na licu mesta !

Uzgred budi receno, apropo demistifikacija. Offtopic warning, ovog puta. Nemam Ferrarija, ni Porsche-a ni besna kola. Stavise trenutno, ne vozim. Nemam dozvolu, ne pitajte zasto. Elem, godinama u Americi slusam od svih kako je Ferrari srrrrrrrranje. Od Jugovica naravno ali i od Amera. Los Angeles, je vrlo zajeban grad, guzve neopevane. Koji ce ti Ferrari kad ne smes niti mozes da razvijes vise od 65 milja na sat (na autoputu) Ilegalno. Ferrari-ji idu do 185 milja na sat, kako koji. I sad, svi 'objektivno' tupe, govno. A niko ih nema. Onda me provoza baja u Ferrariju, starijem. Pa drugi. Kazem, ja 'prica se da nesto ne sljakaju ovi Ferrari-ji' bije ih los glas u L.A.-ju. 'Sto' pitaju me ovi sto imaju. Pa, kao, (blind test) nepouzdani su, kvare im se menjaci, znate, L.A. stalno kreni-stani, kreni-stani i tako ceo dan. Elektronika, transmisija, kocnice. Pitaju mene ove baje (a ja naravno znam sve to anyway) 'Je li bre, jel znas ti koji je ovo menjac? Kocnice? Paljenje? Pa menjac je od titanijuma, garantovan da radi 150,000 sati drkanja iz koje god oces u koju oces brzinu, kocnice su Brembo, paljenje Magnetti Marelli. Formula 1. Reko, znam, al kazu kvari se. Jeli, ti sto kazu kvari se, jel neko imao nekada Ferrarija. Nije, kazem ja. Ok. Onda odem ispovedim se ovim sto kazu da je Ferrari srrranje, a oni kao , pa naravno nece da ti kaze da mu se kvari, blam ga da prizna, da ne ispadne glup, kao kupio Ferrarija a kvari se. Naravoucenije: kad neko calne 200,000$ za Ferrari-ja boli ga cose da ne ispadne glup ovima sto ga nikad nisu ni imali, ako ne radi on ga vrati pa kupi Toyotu. E jos treba da sretnem nekoga ko je vratio Ferrari-ja, ali sam sreo neke koji su srali o Ferrariju pa kad su se domogli kinte, brze bolje, pazarili istog. Kiselo je grozdje (ali samo sirotinji). Fuck blind tests .

Pazi ovamo. Vec sam ti jednom skrenuo paznju da je sve na svetu komplikovano. Jako komplikovano. To sto mi kapiramo neke stvari em sluzi na cast ljudskoj vrsti (nijedan drugi poznati bioloski organizam nista od svega toga ne kapira) em je posledica milijardi godina razvoja . Kad kazem milijardi, mislim tu na razvoj prvog jednocelijskog sistema u univerzumu, uze, i Big Banga naravno sire. Onda neki (popularizatori nauke) pokusavaju da uproste to raji. Da raja shvati di smo, odakle dolazimo, kuda idemo. Oni su ti koji razvodnjavaju materiju. Materija je neshvatljivo komplikovana i samo geniji je (stvarno) kapiraju. Primer: mnogi ljudi citaju Popular Mechanics ili Science Journal. Sjajno stivo. Za raju i 'prosvecene'. Naucnici ih ne citaju niti tamo objavljuju. Novinari i popularizatori to rade (tzv. evandjelisti). Naucnici ni ne koriste tu 'popularnu' terminologiju. Uzmi Scientific American ili American Science Journal. To je recnik kojim prica nauka. Nema tu puno drn zvrc, sve sam jezik matematike. Jezik matematike, ne matematika. Kvazi naucnici naravno misle da je matematika nauka za sebe. Matematika je jezik. Koji se nadogradjuje iz dana u dan. Da se vratimo na praksu. Rekoh da svaki blind test ima smisla (po Hajzenbergu) samo kada tester i ispitanici ne uticu na sam test. Do sada, nemogucno. Ako ti to nije jasno procitaj prepucavanja izmedju Hajzenberga i Ajnstajna na kongeru u Svici tamo neke 20-neke (Zeneva ili Bern, ne secam se). Isto tako se raspitaj za Ajnstajn-Rozen-Podolski paradoks (Einstein-Rosen-Podolsky) ili ti na zapadu EPR (za pocetak evo Wikipedia link, ali postoje knjige citave o tome. Materija je jebozovna. Kao veliki prakticar i ljubitelj audio tehnike u mladosti, i sam sam ucestvovao u audio blind testovima (apropo MP3/WAV nebuloza koje spominjes). Audio testovi se rade na sledeci nacin: i) montira se oprema 'laboratorijskog' kvaliteta a ne kojekakva sranja. Posto u audio tehnici nema laboratorijske opreme, onda se montira nesto sto se ne zove ni high-end, ni ezoterija (egzotika) nego referenca. Etalon. Ta oprema kosta stotine (ne stotinu nego stotine) hiljada dolara u optimalnom slucaju. Ja sam imao priliku da slusam samo uredjaje do nekih stotinu hiljada dolara zive vage, agregatno (ceo lanac). Postoje samo gramofoni (npr Win) koji kostaju 75,000 dolara. Slusao sam i njega, ali jeftiniju verziju (25,000 dolara). Na nekom testu, doduse, nema ga niko koga ja znam. Gramofon je uliven u mermer, ima sinteticka ulja za dampovanje (par soma dolara po kantici, malechkoj) i zlatne elektricne komponente. Tegovi i ostala precizna mehanika se prave u Svici (jel'da, zna se ko su najveci maheri za mehaniku) od krajnje egzoticnih firmi. Spomenuo sam ti svojevremeno ion-beam i fotolitografski proces za pravljenje waffer-a (ne znam srpsku rec) na kojima se montiraju mikroelektronske komponente (chipovi). Intel recimo pravi procesore i ima te fabrike sirom Amerike i sveta ali ni Intel (ni Ameri) ne mogu da skontaju kako da naprave masine koje rade fotolitografiju tog kvaliteta. Sve Svicarci, veliki mangupi. CERN. 'Namotavanje elektrona' (ako imas nekoga u CERN-u bice ti jasno). Galium-Indium-Arsenid se tamo namotava na infitesimalne trake ali tokom vremena bude dovoljno za Cray masine. Atom po atom, ej. ii) Elem kad si montirao tu suludu opremu, uzmes naaaajbolje nosace zvuka iz kategorija koje poredis. Generalno MP3/WAV poredjenje je nebuloza anyway, jer su to konzumentski jeftini nosaci zvuka. Ako vec hoces digitalno, onda uzmes pa poredis recimo referentne audio nosace zvuka sa referentnim PCM (pulse-coded-modulation). Uzgred budi receno WAV fajlovi i jesu uslovno PCM tehnologija ali naknadno enkodovana za kompjuterske medije i transmisiju. I strpani u glupi kompjuterski fajl. PCM signal se u studiju kodira na 1 inch-nu traku (a bogami i 2 incha u zavisnosti od zeljenog broja kanala...ko i analgoni audio. Na uredjaju koji sluzi i za snimanje i reprodukciju, kosta stotine hiljada dolara i tezak je 500 kila, uzmi taj PCM player, da ne kazem WAV, pa ga poredi sa MP3). Poenta je da budes objektivan u kvalitetu. Ono sto tebe tangira (bespotrebno) a i Imaginosa, to je ta ovozemaljska priroda situacije. Posto ne mozes da si priustis sistem od recimo svega 10,000 dolara, tebi na tvom kucnom sistemu (koji god da je) od 1000 dolara mozda sve to zvuci isto/slicno. Na tom nivou. NE rade se za to blind testovi, to nije poenta. Poenta je da li je nesto referentno isto. Nije, u ludilu. Kupi si sistem od 10,000 dolara ( i manje vec je negde oko 3000-4000 sasvim dovoljno za pocetak) i testiraj sebe i druge. Svako ce primetiti razliku izmedju analgnog audija, digitalnog (AIFF, RIFF, PCM/WAV, MP3) i tako to. Poenta blind test-a, ponavljam, nije da pod nekim (jeftinim i krajnje diskutabilnim) uslovima dupe i oko budu identicni publikumu. Poenta je da referentno dupe i referentno oko pod najdiskriminantnijim uslovima budu jednaki. Onda znas da je tehnologija napredovala. Ne znam da li sam dovoljno jasan, da li me kapiras u tom smislu. Kad imas boom-box na ramenu, tesko je reci kakav je to nosac zvuka koji svira, i sve ti zvuci isto. Ali testovi se ne prave da dokazu da na boom-boxu niko ne moze da provali razliku izmedju zlatnog master CD-a i kasete. Testovi se prave da bi neko dokazao da najbolji moguci nosac, u ovom slucaju zvuka, jedne kategorije, parira nosacu zvuka druge kategorije. Sve ostalo su price za malu decu i sirotinju. Obzirom da i sam poticem iz Srbije (sirotinje) i sam sam mislio da je sve to nebitno. Ali ima ljudi koji imaju sisteme (u to se ulaze celog zivota) od desetina hiljada dolara i veruj mi da je razlika izmedju nosaca zvuka kao nebo i zemlja. Toliko . Za sad. P.S. Sto se tice violine, i jedna i druga su high-end, ocigledno. Naravno, sad je to ocito posle blind-testa, ali da mi je neko rekao i pre testa pozadinu ovog baje sto je uradio violinu ja bih skontao da ima prilicno realnu sansu da doskoci Stradivariju. Pa sve pise u njegovoj biografiji. Nego sto se tice tog blind-test-a, udji u radnju i uzmi Melodija Menges violinu i Stradivari ili ovog baju. Kako to da ta ne radi isto? Ili mislis da bi na blind-testu proslo i to? Ovaj baja sto je napravi je bre genije a i imao je 300 godina kolektivne istorije covecanstva da dohaka Stradivariju ( i to je obilato iskoristio). Za kraj, te blind testove, tu 'demistifikaciju, uglavnom publikuje ekipa koja je placena od neke nove firme (nek se zove recimo MP3) koja bi sad da raji (sirotinji, sa ogranicenim budzetom) uvali svoj novi 'budzetni' proizvod koji radi 'isto kao onaj od firme PCM'. Ne biva, eeeej. Zamka za slonove.

Ja zato obozavam da prolazim pored sajtova gde se neke zesce zgradurine izgradjuju. Ono, urlaju kiperi, kamioni, kranovi, liftovi, pneumatika, hidraulika a meni u glavi hevi metal dzez siNfonia .