Elizabeth

na cemu da se zahjvalis? i kako bi ti to napravio; mislim na taj red reci?

JEDNOSTAVNOST STVARI Kapi kiše zvuk aviona i zveckanje novca na trotoaru zvuci su koji prethode tišini jer znaju da bez njih ona ne bi postojala kao što ne bi postojali ni oni bez tišine. 25. maj 2006.

dozvoljavam da, razumem o cemu govoris, ali mnogo mi je teze pisati prozu jer se tu najvise gubim

u, ovo je dobro. neobicno i nekonvencionalno. jedino mozda da misli nisu toliko ispreseckane u kratkim stihovima, mada pretpostavljam da si to uradio namerno.

Da, pisanje mi puno znaci, ali ne mogu da ne vidim da ima gresaka koje su meni samoj toliko evidentne. Znam da je ovo sve malo previse nabacano i da ima previse detalja od kojih se izgubi poenta, treba samo da radim na tome da to ispravim (cuj - ''samo''). valjda cu uspeti

Words become insignificant. Thoughts become insignificant. Music remains as the echo of a pain felt long ago that returns in cascades and proves the insignificance of all the things lived in between. As it confirms its existence, I'm aware that I won't stay long, not long enough. Like now nobody knows and sees the miserable side of a face that stands as a symbol of this big theatre, nobody will see when it pushes away the smiling icon firstly, and then rapidly disappear itself. The only remains, big piles of letters and writings will cease to continue the story, therefore they shall become insignificant themselves. This nothingness will end – or begin? – its existence; I don't know, because it seems so insignificant now. --------------------------------------------------------------------------------- Not a living soul surrounds the quiet tomb where her remains welcome the slow decay of an only proof put in the small cascet made of her experiences. Not a living soul – except hers. An empty stare defines the small bits of a scattered life put to end and laid among the eternal dust. The people she turned her back to try to entwine her ghastly figure in their sights. The tears within them have dried. She now lies down on the heavy ground in order to guard the only thing that binds her to those ordinary things that have ceased to prove their significance. Somebody will probably come to wake her up before the dawn, but her sleep is way beyond earthly rest, as she discards every chance of waking. The October rain will probably wash away all the things she kept so close to herself, therefore she might wake in the world of paper trees and people so dead and away – with not a living soul surrounding her. ------------------------------------------------------------------------------------ Reči postaju beznačajne. Misli postaju beznačajne. Muzika ostaje kao eho davnog bola koji se vraća u kaskadama i dokazuje beznačajnost stvari proživljenih u međuvremenu. Potvrđujuci svoje postojanje, svesna sam da se neću zadržati dugo, ne dovoljno dugo. Kao što sada niko ne zna i ne vidi tužnu stranu lika koji stoji kao simbol ovog velikog pozorišta, niko neće videti kako će ona gurnuti u stranu nasmejanu ikonu, a zatim sama rapidno nestati. Jedini ostaci, hrpe pisama, prestaće pričati priču te će ona sama postati beznačajna. Ovo ništa će okončati – ili započeti? – svoje postojanje; ne znam jer to deluje toliko beznačajno sada. ------------------------------------------------------------------------------- Žive duše nema oko tihe grobnice u kojoj njeni ostaci dočekuju sporo raspadanje jedinog dokaza smeštenog u malu kutiju njenih iskustava. Žive duše nema – osim njene. Prazan pogled definiše male delove okončanog života postavljenog u večnu prašinu. Ljudi kojima je okrenula leđa pokušavaju da obgrle njenu maglovitu figuru svojim pogledima. Suze u njima su suve. Ona sada leži na teškoj zemlji da bi zaštitila jedinu stvar koja je veže za one ordinarne stvari koje su prestale dokazivati svoj značaj. Neko će verovatno doći da je probudi pre zore, ali dok ona odbacuje svaku šansu buđenja, njen san je daleko iznad zemaljskog odmora. Oktobarske kiše verovatno će sprati sve stvari koje je držala tako blizu sebe; zato će se možda probuditi u svetu papirnog drveća i papirnih ljudi tako udaljenih i mrtvih, a oko nje neće biti žive duše. 23. maj 2006.

ODSJAJ BLEDILA Iako besciljno, hodala je prema jedinoj stvari koju je poznavala i koja je činila tihi odušak od svih egzistencijalnih srljanja u nepovrat u vreme kada je Sunce bilo simbol fizičkog i duhovnog uzdizanja. Hodala je dugo, dovoljno dugo da oseti umor i svu težinu kapaka koji su dozivali senke i odsjaje lika koga je tražila u praznim hodnicima misli. Figura kojoj je išla u susret bila je tako daleka, nije videla priliku koja joj se približavala; čak i da ju je primetila pre no sto ju je susrela, njen pogled se ne bi dugo zadržao na tihim obrisima lika koji je skrivao delić minijaturne praznine koja je okruživala taj lik sa svih strana. Našla se ispred te savršene celine, tako velike i grandiozne, koja je sijala svojom energijom i suptilnošću, i utonuvši u blago svetlo aure koju je sama stvorila oko nje ponovo se našla van svog očajnog vremena i prostora. Zaustavivši se najzad, priuštila je sebi posmatranje ovog spasenja u sferi bezgraničnih nadanja. Posmatrala je osmeh od koga se njena radost odbijala kao od odsjaja ogledala, pogled koji je odavao more blage tišine u kome se ogledala volja za životom i smehom. Odvojila je pogled od zemljanog beskraja kada je osetila nalete prašine koje je teški vetar nanosio u njene oči. Udaljila se od divne figure da bi ponovo stekla pojam o njenoj celosti i punoći, da bi ponovo posvedočila savršenom spasenju i savršenom obliku koji je negirao sve prethodno viđeno i doživljeno. No u odsjaju ogledala koje je ograđivalo ovu savršenu pojavu od ostatka sveta, ona ugleda neobičan prizor – iz zemljanih očiju sada su tekle krupne suze, narušavajuci prvobitni smiraj blaženog lika. Blagim pokretom osmeh nestade, a usne počeše drhtati, skoro neprimetno, ali dovoljno da bi ona primetila blagu nelagodnost koja je počinjala da struji u pogledu čiji odsjaj je pratio nečujni plač. Prolazili su trenuci večnosti, trenuci koji su tiho izobličavali figuru spasenja. Prvobitno zanesena osmesima, sada je prisustvovala nadrealističkoj slici: suze su tekle sa njegovih obraza, razlivajući ono malo zemljane lepote koja se presijavala u zamagljenom pogledu. I ubrzo, voda prekri čitav lik, sa njegove glave počehu kapati delovi kose, a zatim se poče otapati i čelo, obrazi, usne; bio je to svojevrstan prizor otapanja jedne nadljudske fantazije koja odumre u poslednjoj kapi koja se sjedini sa zemljinim prahom koji će je progutati kao svaku drugu kap kiše. Stajala je nad istrošenom iluzijom koja sada nema da ponudi ništa osim rovite praznine, a ispred nje, u ogledalu, smešilo joj se jedno beznadežno, tupo ništa. Okrete se, i iz njenog oka kanu istrošena, mala suza. 22. maj 2006.

Odjek izgovorenih misli Ona se sprema glasno da izgovori misli čiji tok se račva u dva pravca zaklonjena hirom radoznalih pogleda i igrama otkucaja sitnog života koji predstavlja samo slagalicu, nebitan momenat jednog većeg mozaika čiji delići otpadaju svakim pogledom slikara koji pokušava da sklopi život jednog trenutka oslonjenog na čisto, belo, i tek pomalo pohabano platno. Ona se trudi da manevriše između istine i činjenice da i jedan delić mozaika stavljen na pogrešno mesto grubo narušava krhku sliku – ili samo onaj momenat koji ona pokušava da dočara. Tisina se prikrada i preti, prateći u san nevoljno oblikovanje misli u smislenu celinu koja bi trebala da oslobodi jedan od dva puta kojima će duh prošlosti i sadašnjosti krenuti i ponuditi tužan zaborav napetim mislima koje se hrane igrama uma koje nude neizvesnost i mogućnost izbora. Put će se završiti, ali putanja i dalje stoji ispred sada vec možda nebitnih trenutaka koji čekaju da ožive u praznini izgovorenih reči, tražeći ovu žrtvu koja će se povinovati njihovom beskrajnom besmislu.

ODLAZAK Odlazak – biće tren kada odlučim da ti poklonim beli plamen tvog postojanja u mom svetu. Biće to tren kada će tvoje oči bledo gledati u onaj jedini delić tihe vatre koja čini spasenje od toka misli koje truju sve što ruke vide i pogled oseti; koje truju reku postojanja koja teče u pogrešnom smeru, mimoilazeći se sa obalama osmeha i uteha koje nude neki drugi peskoviti svetovi. Uzećeš beli plamen i nemarno ga posmatrati u beznačajnom deliću svog vremena, a zatim nastaviti gromovitim koracima ka svojoj stazi usputnih strasti među kojima će i moj plamen savršeno izbledeti. Ja ću gledati u krhki pepeo koji će, i tako izbledeo, poprimiti oblik izgubljenog plamena i tiho stvoriti prazninu iz svoje prošlosti i zapečatiti njome istrošeno ognjište nekog novog, neuhvatljivog sveta, sveta koji je trebao da predstavlja jedno sutra. I izgubiću se u njemu, u odlasku koji je jednom davno trebao da predstavlja konačno oslobođenje. 22. maj 2006.

..i jos plus dolaze na Exit...

Ova tema je puuukla...

ova tema je prsla

ja cula veceras to the dreams i all alone (ako se tako zove) (hvala Igoru) hm, pa ne znam ova druga stvarno na momente vuce na pop, ali jbg kad je balada... svidja mi se atmosfera, ali je u obe pesme nekako ista...i previse su dugacke za takvu neku atmosferu...

sta se ti smejes?! ja se zbunila jebi ga.

stani malo otkud znas da sam uzela od zike? znas ziku? ko si sad pa ti?

kako si pogodio ok, sad mi je jasnije, nisam toliko bila upucena u sve to znam samo da bend jebe keve i da jedva cekam da cujem novi materijal, nadam se, vrlo uskoro.

veronica decides to die: may 2006. 1. I Long 10:54 2. Pretend 06:26 3. Descending 09:05 4. Rain Wash Me 07:23 5. All Alone 06:19 6. Embraced By Darkness 06:45 7. To The Dreams 05:48 8. Murky Waters 06:40 > MP3 dark lyrics, pesme sa One freezing mind of me (2002) album: "One Freezing Mind Of Me" (2002) I Long ...To The Dreams Embraced By Darkness All Alone Murky Waters One Freezing Mind Of Me A Scent Of Slowly Silence Descending Rain Wash Me Trails meni sad nista nije jasno

gotivim Preverta definitivno, ali od Ducica su mi jace pesme Bogu i pesme smrti

daklem, svidece mi se a textovi, jesi skontao textove? na sta to lici?

aj ako neko nabasa na link da postavi odje, a?

jebo mamu, kad pre baalbehrit,daj link bre ako imas jer ovo Saturnus-Veronika_Decides_To_Die-(Promo)-2006-MTD sto si napisao, je li to to? ne radi tako u jbt ne znam ni sta pisem

citaj prethodne strane....

mislim, dobro zboris... ali nacin na koji zboris...

o baki, legendo

da, Tuomas prvi! cek cek... pa on ni ne mora da menja pol da bi bio zensko...