gavrosaurus

Аух, у курац, ни ја. Мислим да сам одслушао до 5-6 ствари и пустио последњу и, да нисам прочитао Angelystor-ов пост - не бих се ни сетио "Overkill V" која вероватно и јесте набоља ствар на албуму. Ех ...

"No More Me" је, у том, правцу, далеко најзанимљивија песма на целом албуму као и "Midnight" па и "The Puppet Master". Не причам о најомиљеној ствари (свакако је мени најдража "No More Me") него о оној која је оставила неки посебан утисак, нешто специјално.

Не зајебавајте човека. Не могу крвави corpsepaint, паљење цркава, скрнављење гробова, свињске главуџе, мртви мишеви (хахаха, ноу комент!) и сличне глупости да се правдају жељом да се буде другачији; то је сад, као, наступ и ми смо ОК ликови. Чему, онда, лицемерје? Чему tr00 norwegian black metal ако је то само шминка а не и карактер? Због лове, можда? Тр00 само због лове, а?

Да, такође! Имам га већ 2 или 3 године (свега 256 али не бих мењао тих iRiver-ових 256 ни за 10 ГБ неког извиканог смећа) био је са мном на свим путовањима, сваки дан га носим, пуним, бришем и ради перфектно. Један од најбољих и најпоузданијих уређаја које сам имао у животу.

Наравно, инвентиван албум али у свом стилу, не у стилу неког black Anthrax-a или неке још бедније варијанте на шта ми личе последњи радови.

Хм, стварно се надам нечем бољем, волео бих још један black албум а не неки thrash или још горе неки thrash/black албум. Ако су већ хтели да се испромашују - успели су, сад је време да се мало врате (својој) музици.

Па оно, увек је тешко једном речју дефинисати нечију музику, мада сам за последњи Cradle ипак нашао ту реч - bLJack.

Не, не примећујем. Шта није у реду?

Шта - Амфилохије? Благословити = Убити? Очигледно да се подлеже медијима и губи индивидуални осећај истине и праведности већ прихвата психологија масе јер се у мноштву лакше сакрити. И шта са Другим Светском Ратом? Са вером у Бога, за Краља и Отаџбину - то је нешто лоше, нешто погрешно? Шта је требало - са вером у Хитлера? За истребљење и Јосипа Броза?

Мислим да је највећи Федереров адут синоћ био - СТРАХ. Федерера се плаше, размишљају: "Не могу да га добијем, он је машина." и не добију га. Треба бити безобразнији, Новак га веома цени, то се видело али добро, учи се од најбољих. Небитно, чак и под тим околностима, игала су се 2 тај брејка а у трећем је било 6:4. Добар је Ђовак, добар али нема Федерерово искуство и репутацију мада је већ стекао армију навијача и изван Србије и то ми се јако допада.

Јеботе, овај Федерер ... Како га победити, човече ...

Све-све али данас сам одслушао "For All Tid" и албум је дојајаЈАЈА! Савршено несавршен чак и наиван али искрен, јебеш технику у којој свира машина а не човек. И даље волим овај бенд, дефинитивно. Имиџ? Метал имиџ је одувек био бљутав а black имиџ га је довео до гротескног, претераног и тотално недопадљивог; до оне мере да је постало смешно. Јесте његова сврха да буде декадентан али овај пренаглашени сатанизам је више glam а не black а то ме већ вређа. Мишеви, јеботе ... Дај, пичка му материна, један је Атила, један је Манијак, буди оно што јеси ако ниси тотално говно.

Па, издао ју је "Запис" 1992. у тиражу од свега 1000 примерака. Знам да ово не побуђује неки нарочит оптимизам али ... Имате је у елекронској форми (знам да је неугодно, ни сам не волим да читам књиге у тој форми) ако ништа друго.

"Phantom of the Opera" је веома, веома добра live изведба! Можда и најомиљенија са "Live After Death". Чудовишно колико је оно добро и колико моћно.

Значи да је данашњи, просечни младић и момак слабији од овог дечака, 11-годишњег Момчила Гаврића. Уживајте.

Ма, о чему причаш, човече? Не вади ми речи из контекста и ако ми не помажеш, немој ми ни одмагати.

Ма, немам ништа против да се људи баве музиком, баш напротив али разлика овог black-а и оног black-а је у томе да ови данашњи бендови немају шта да кажу, немају идентитет. Бендови које сам навео - они су имали поруку, имали нешто своје што су хтели да нам предоче, генерација која је то своје слила у надасве - карактерну музику а која је постала нешто ново, невиђено, опасно али примамљиво. Шта је ово, данас? Све што је данас black метал, то све је рекао Abbath, Ihsahn, Hellhammer, Shagrath, Satyr али далеко јасније, далеко квалитетније, далеко осећајније и искреније. То су биле искрене емоције и размишљања, без преседана. Ово данас су мамини и татини синови, јалови и досадни плагијатори.

Не разумем шта је поента ове теме ... Да ли је некога брига да објасни?

Прошло је време тр00лизма, није ово више 95-а а данашњи black бендови су све саме пиздице и плагијатори. И то сад, као, неки бендови. Смеће. Лопови. Нема у њима оне грандиозности и језгровитости коју су имали Emperor, Dimmu Borgir, Mayhem, Immortal, Enslaved, Satyricon, Cradle of Filth итд. Више не тражим у black металу оно што сам тражио пре 5-10 година, тога више неће бити, крај. Ово је нешто друго. Take it or leave it.

"The Byronic Man" је још и најбоља на албуму. Без сарказма.

Лик је сјајан у сваком смислу, ван сваке сумње. Мени се његово чисто певање више допада него growl, баш је сањиво, има неки заводнички глас (не у еротском смислу, наравно!), има примамљив глас, заиста, онај тип певања који би могао да слушам сатима, лепа боја гласа, свакако. Опасан лик. Нахвалих га прилично, је ли тако? Доста му је за сада. Радујем се новим стварима јер "Ghost Reveries" обожавам, у тоталу.

Јеботе, ова Енан је таааааако добра, човече! Каква тенисерка, јебем ти ...

Стварно је део који почиње на 10:00 у песми "Reverie/Harlequin Forest" једноставно предиван!

Више сам волео сличице јер сам све играчке разбијао. Играчке, сатове, све то, ништа није трајало дуже од 48 сати.

Дуго сам тражио праву реч којом бих дефинисао "The Puppet Master" албум и мислим да сам је нашао. Албум је збиља веома трагичан, невероватно али се испоставило да је носилац албума "So Sad", то је на све оставило невероватан утисак. Трагично, заиста.