gavrosaurus

Ух, ја сам синоћ скинуо овај из 2007-е тј. нови албум "Sol De Medianoche" и чак ми се, на прво слушање и више допада него "Quentadharkën"!

Јелена Карлеуша, јебање у мозак!

Немам појма, немам трип да Led Zeppelin то ради због пара као већина. Не знам зашто али једноставно немам такав осећај.

Кад смо већ код тог линка, скините Amarok - "Quentadharkën". Није метал, нема ни везе са тим али је занимљива, сликовита и "широка" музика.

Оно, нисам неки екстра фан оваквих бендова али ова музика је стварно добра. Слушао синоћ "In the Absence of Truth" и да ли сам био у неком посебном расположењу, да ли су се звезде наместиле и остало, углавном - баш ми је пријало мада капирам да ово мора доста да се слуша и прати, није баш музика на прву лопту. Tnx, Baal!

Бенд ме подсећа на оне славне дане progressive metala, у његовом зачетку, док је био слабо продуциран али идејан и језгровит, док је био појам пријатељства, доброг дружења и свирања. Ова музика ме враћа свему ономе што недостаје данашњој прогресиви - оно мало искрености која је чинила овакво свирање посебним а препознатљивим, оно осећање сензације али и блискости. Да, јако ми се допада "A Lullaby for the Devil".

Управо сам и сам то хтео да кажем. Могу да изјавим да сам велики фан и то више од 17 година али Октагон ми је тотални вишак, некако ...

Меј је у бенду био рок и она чврстина а Фреди сва она симфоничност и лепршавост. Они јесу били оно што може да се назове са - савршен тандем. Верујем да, кад би Фреди одлепио, је Меј враћао то на земљу и обратно, не верујем да су заслуге и једног од њих веће значајно, можда Фреди јер је био фронтмен и сви знамо какав фронтмен. Непоновљив. Један једини. Обожавам их обојицу, ван сваке сумње.

Што пијеш кад ти шкоди?

Хм, не знам да ли да се усудим и кажем да ми је најбољи и да ми највише прија његов рад на OSI, истоименом тј. првом албуму ...

Не знам да ли је неко поставио ... Нови Deadsoul Tribe: http://rapidshare.com/files/45487031/Deadsoul_Tribe-2007.rar

Мислим, један од албума којим се стално враћам и о којима редовно пишем али ... Стварно, стварно су ово тако сликовити и карактерни рифови, тако пејзажна, 3D, музика. Ово је музика која ме чини срећним, мени се она не допада - чини ме срећним. Стојим иза тога да је ово ремек-дело. Након оваквих ствари постаје јако тешко остати заинтересован за black metal јер за мој појам - то значи задовољавати се слабијим а то ми никако није у реду.

Скинух недавно "Character" и "Fiction" (мада обрнутим редоследом) и допало ми се. Слушао сам интензивније на слушалицама јер сам био на путу и то углавном "Character" и морам признати да добро звучи. Добри текстови, сасвим солидна продукција али оно што је Dark Tranquillity - то је дефинитивно глас. Лик стварно има веома, веома моћну глашчину и не плаши се да истински виче и то се збиља осећа, његов глас једноставно тресе, његов глас разара, то вибрира на све стране. За свако поштовање, одслушах и данас "Character" са ништа мањим задовољством.

Има и на овом албуму добрих делова: We build our defenses, a place of safety And leave the darker places unexplored Sometimes the fortress is too strong Or the love is too weak What should have been our armor Becomes a sharp and angry sword Our better natures seek elevation A refuge for the coming night No one gets to their heaven without a fight -- if we're so much the same, like I always hear why such different fortunes and fates? -- What am I supposed to say? Where are the words to answer you When you talk that way? -- Like a stone in the river Against the floods of spring I will quietly resist Like the willows in the wind Or the cliffs along the ocean I will quietly resist - Like a forest bows to winter Beneath the deep white silence I will quietly resist Like a flower in the desert That only blooms at night I will quietly resist -- In the sweetest child there's a vicious streak In the strongest man there's a child so weak In the whole wide world there's no magic place So you might as well rise, put on your bravest face -- Some would said they never fear a thing Well I do And I'm afraid enough for both of us - For me and you Time, if nothing else, will do it's worst So do me that favor And tell me the good news first -- Keep going until dawn How many times must another line be drawn We could be down and gone But we hold on Нил је позитиван, отворен за подучавање а ако ико има искустава - он је тај.

When night falls She cloaks the world In impenetrable darkness. A chill rises From the soil And contaminates the air Suddenly... Life has new meaning. Мени је ово тако тужно, такав невероватан осећај ових речи, нарочито кад их изговара онај који их већ изговара, након свега. Тако чежњиво ... Предивно и језиво у исто време.

Јеа, може да га дува.

Мислим да је ово један од бендова који ћу слушати до краја живота и бити инпирисан њима.

Ух, данас сам (најзад!) набавио "The Return of the Vampire" кога сам имао на траци много година али набасам на неке Mercyful Fate линкове мало пре и наравно ... Избор бр. 1. Врх heavy metala: Burning the Cross Curse of the Pharaos Return of the Vampire и наравно A Corpse Without Soul Иначе, слушајући ово сада, присетим се нечега што сам давно приметио: Metallica је украла један рифчић на Seek & Destroy из Curse of the Pharaos. Приметићете. Како ово јебе кеве! Сјајно! And so I saw it The birth of a vampire

Ево, 512 и код мене а чак и није на Телекому.

Не, стварно је јебени смор да ни Партизан ни Звезда нису стигли ни до Септембра. Да га јебем, кој курац онда и фудбал и све? Чему? Докле више само Партизан-Раднички (Леви Изметовчић), Партизан-Слобода (Доњи Говноморак), Звезда-Слога (Мали Јајотресац)? Иди, бре ...

Мени, од Kinga, ништа не може да буде боље од "The Puppet Master". No Way.

Могуће, кад ти тако кажеш.

Звук гитаре, на последњем, је један од најготивнијих звукова у металу уопште, за мој укус. Баш онако оштро како капирам да и треба да буде, не да је и албум нешто сјајан али ипак је то млад бенд, треба им пружити шансу.

Мислим да, ове сезоне, треба да се деси неки комплетни карамбол и хаварија па да освоји било ко други сем Хамилтона. Треба да се догоди серија најневероватнијих баксуза свима другима сем Кимију па да он освоји а знамо да су малери његова фах, његова струка. Нема од тога ништа, ма како ја то желео или било ко други.