Bejbe Kompajler

To je slatko.. I ja sam sa 16 htela da rodim dete.... i to jednom članu foruma :)

Jaoooo, imaš bebu u komšilukuuuuu

Najkvltnija obuća ikada: :) "Dostupan je potrošačima samo u Sport Impuls prodavnicama na Terazijama i u Delta City-u po ceni od 6990 dinara."

Ja sam, znači, omašila..... godinu dana... auh, već čujem kako mi kuca ono sranje.. onaj.. ono... onaj sat bre biološki.... ajde, brzo, oglas za oplodnju.... aaaaaaaaaaaa.... žurim, žurim, aaa!!!!!!

Trne... oš da đuskamo?

E, Mrki, čestitaj rođendan Željeznom

Ja ne volim bijelo.... i nikada mi neće biti jasno zašto ljudi ne vole Finetti... meni je on odličan.

Red bi bio da malko apdejtam temu, stoga - evo nekoliko noviteta... Nešto su moja usputna zapažanja, nešto "kao" književnost, ko hoće neka čita: NEKO MI JE JEDNOM REKAO (ovo je kopi-pejst nečijih reči, koje sam morala da stavim svuda - ne želim da ih zaboravim nikada) volim tvoju kosicu volim tvoje oci volim kad me poljubis volim kad me zagrlis volim kad stavim ruku na tvoj stomacic volim sto si nezna volim sto si pametna volim sto si ljubomorna(ponekad) volim kad mi tepas volim kad me mazis volim tvoje usnice volim da ti ljubim glavicu volim sto si zrelija i sto svasta znas volim kad naucim nesto od tebe volim kad nosis bodi volim sto volis decu volim tvoje ime volim da ti tepam volim kad mi kazes-vole ljubomorni volim sto mislis da sam neki andjeo,mada nisam volim sto nosis skejterke volim sto nosis karirane kosulje volim kad se dopisujes sa mnom citav dan volim tvoj glasic volim kad me pozoves na dve sekunde,samo da kazes nesto volim kad me hvalis volim kad slozis onaj smesni glasic volim da se igram sa tvojom kosom,iako mi ne das volim sto si blesava volim kad brines za mene volim tvoj osmeh volim kad unezvereno gledas unaokolo kad smo zajedno a najvise volim tebe Ko sam JA? Vrlo nepoverljiva osoba, tačnije - retko kome verujem.. U sve sumnjam.. Veoma sam tvrdoglava, ali sam i osećajna. Senzualna. Stabilna, ali samo povremeno. Kažu da sam sklona filozofiranju, odnosno pričom o nekim inteligentnim stvarima - kako bi to rekla moja mala Tea. Prilično sam komunikativna, uvek imam šta da pričam... tačnije, ja ne zaklapam - da budem iskrena. Ali pazim šta pred kime pričam, uglavnom. Plašim se bolesti, nemoći i samoće. Zato često pravim jako glupe greške... i posle plaćam deeeebeeeelo. Brinem o ljudima koji su mi bliski... ponekad i previše, pa ih smorim. Ali oproste mi oni, jer znaju da je to sve nekako dobroćudno....... Konzervativna sam. Neki bi rekli - tipična srednjevekovna žena. Verujem u pravu ljubav i neću se skrasiti dok ne nađem nekoga ko će me voleti dok starimo zajedno. I, ne, neće mi smetati da tom nekom kuvam, perem, peglam... to je posao žene, aman. Znate ono - tigrica u krevetu, domaćica za šporetom, ili kako već... Zaljubljiva sam.. veoma. I to uglavnom u pogrešne osobe. Krele... Tako... čudno sam ja biće. Moram priznati.... da... da.. da. Ples, leto, army... Stravičnih 45 stepeni Celzijusa. Ni bazen više nije ono što je bio nekada. Dobro mi je samo kada ronim, a to je nemoguće - uvek me neko izvuče da pričamo (kao na lutriji)... Sva smežurana izlazim iz vode, spuštam se na ležaljku i već sam suva i usijana. Ležem na peškir, uzimam knjigu ali ne izdržim ni tričave dve rečenice da mi se kapci ne sklope. Sanjam. Sanjam kako ležim i sanjam da sanjam kako sanjam da sanjam kako sanjam da ležim i sanjam. Samo se tako vrtim u krug, kao TV koji prikazuje sebe na TV-u.. "Suavemente, besame.. que quiero sentir tus labios esandome otra vez." U snu čujem tu poznatu melodiju... poznate reči, inače tako željene.. Ledene kapljice mi se spustaju na leđa a ja se okrećem, spremna da se nekom detetu sočno MileMuGaMajke, ali nalećem na njega... Njegove tamne oči, pune usne - večito iskežene i tamnopute ruke koje me prskaju. "Zašto to radiš, pobogu?! Probudio si me!" "Naravno, Army. Ne bih te prskao da nisam želeo da te probudim. Hajde, ustaj! Hoću da igram sa tobom." "Ne, nema šanse. Pogledaj koliko je ljudi ovde, ne pada mi na pamet." "uh, u redu, namćoru mali. Ali večeras mi se nećeš izvući tako lako.", reče i ode svojim putem, zašavši iza palminog stabla. Vraćam se sanjarenjima.. Ludak, nije valjda nekako uvideo šta osećam. Samo mi je još to trebalo....... I dođe veče... Nakon večere silazim do bazena. Standardne kargo pantalone, majicu sa army printom i starke večeras su ostale u sobi. Zamenjene su crnim topom, uzanim farmerkama i papučama na platformu. Ne ličim na samu sebe.......... Sedam i naručujem standardni citron, konobar ne mora ni da prilazi - samo mi mahne. Odjednom, čujem neko tiho mrmljanje: "Army,Army,look.." Okrećem se okolo ali ne vidim ništa. U stvari... O Gospode... Kreten stoji iza ograde i zove me. "Šta hoćeš?" "Ma, Army, dođi." Ustajem i dolazim do kapije, on me uzima za ruku i užurbanim korakom me vodi u mrak. "Kuda me vučeš, budalo?" "Ćuti!" Prepoznala sam put............ Doveo me je na plažu............ Ludak je sve spremio. Zapaljena logorska vatra, mala. Kasetaš miruje na ležaljci i čeka da neko pristisne odgovarajuće dugme. Opet mi grabi ruku i privlači me uz sebe. "Sada... Ima da igraš." "Ali... JA ne igram. Nikada, nipošto." "Ništa ti ne brini, Army" Pritiska PLAY na kasetofonu i sa zvučnika dopire Elvis Crespo-Suavemente besame........ Privija me uz svoje telo, gleda me tim crnim očima i neka čudna magija kreće. Da li me pomera pesak, ili on, ili ja sama, ne znam. Plešemo salsu, sitnim koracima, gledajući se pravo u oči. U pozadini odjekuje: Cuando tu me besas me siento en el aire por eso cuando te veo comienzo a besarte. Stajemo sa igranjem. Nežno me ljubi i izgovara: "Ma koliko da nas putevi Alaha razdvoje, uvek ćeš biti u mom srcu" Izjava ljubavi (ludim..) Dragi moji prijatelji, DOBRO VAM JUTRO! Svanulo je iznad crkve Sv.Marka i sunce je divno, pa čak je lepo i ovo opalo lišće koje ću za koji sat besno sklanjati sa automobila. Dragi moji i drage moje, okupili smo se ovde da saslušamo ovu neobičnu izjavu ljubavi. Inspirisana jednim snom, ovim suncem, čašom mleka i sinoćnom muzikom, ja - Anya, princess of Tunisia and S.Korea - izjavljujem sledeće: - Mnogo bre volim mog komšu Mladena.... To je legenda kakve nema. Moj lični i personalni Čak Noris. - Takođe, mnogo volim moju raju - bez koje mi nema života: Zna se: Dijana, Katja, Stefane i Marija, Nemanja, Marko, Ivana, Teodora (u dalekoj zapadnoj Evropi) - ovo se odnosi na vas.... Lav ju gajz... - Volim mog "brata" Đoleta, mog mawog Pingwina - Volim moju patku Ginevru - Mnogo volim jednog momka - Volim roštilj, i to mnogo. Uopšte, volim da jedem meso. Ono, fakat, to se vidi i po meni...... - Volim decu - beskrajno mnogo. Ako mi Bog da para i nekog normalnog muža, ima da izrodim 1508079768679o7907654 dece... Podrazumeva se, nakon diplomiranja - da me Stefan ne ubije - Volim cveće, mlogo je veselo - Volim da idem na planinu. Volim da idem na more. - Volim kad svi odemo u Bridž Pab i to u baštu i krenemo da se cerekamo pa nas svi gledaju kao da smo pali sa Marsa - Volim Marsu <3 - Volim kad blejimo gore na Alkos banji - Volim da slušam starogradske pesme - Volim da slušam Severinu, u zajedničkoj plejlisti sa Sodomom i nekim bluzom i Slayerom - Volim da se smejem, ali volim i da plačem Ja, jednostavno, volim da volim i bez ljubavi ne mogu da živim. I, iskreno mislim da ko god kaže da ne veruje u ljubav i tako to - laže. Ili nikad nije iskusio pravu ljubav ili se plaši da prizna da voli. Volim vas sve, po 'iljadu puta :********** Tekst o bombardovanju 24.3.2009. godine, podne. Pijem kafu sa majkom, pričamo. Kreću sirene. Već su najavili i ja sam okolini prenela da će se u 12h začuti sirene, da se oćuti minut u pomen nastradalim. Ipak.. mene nešto secnu u predelu stomaka: Opet ona noć. Imam 9 godina... Tata, mama i ja smo bolesni, pijemo antibiotike, niko nije u stanju po hleb da siđe. Tata telefonira, mama i ja gledamo Esmeraldu. Odjednom kreću sirene, a ja sam besna - Pink prekida epizodu u kritičnom trenutku, valjda je tad slepica trebala da progleda.. ili tako nešto... Mama pakuje u torbu ćebad, trenerke, vodu, keks, lekove i dokumenta... zatrčava se na vrata i pita nas hoćemo li silaziti u sklonište. Tata me uzima za ruku, idemo u krevet i spavamo.. Mama radi preko dana. Narodno pozorište je bilo glavno psihičko sklonište tada, matine predstave su bile full posećene, karta je bila 1 din za Crveni krst. Tata ne radi, ne daju mu da ide na aerodrom. Ode do železničke stanice, prijavi se i onda dođe po mene pa se šetamo. Šetamo po ceo dan, po celom gradu, nebitno da li je proglašena vazdušna opasnost. Kontam da me je to sačuvalo, da zato nisam pukla. Mama mi je skoro ispričala, ja se toga ne sećam: U sred te katastrofe moja učiteljica je delila knjižice... Nismo je videli mesec i kusur. Moj drugar i ja smo se zatrčali na nju uplakani te se i ona rasplakala. Propustili smo Bajonetov koncert zbog NATO agresije. Spavam... budi me zvonjava mobilnog telefona, u sred noći. Ne znam šta se dešava. Ujka zove da vidi da li smo dobro. Mama mi kaže: "Gađali su RTS, mila. Nastavi da spavaš." Pitam je da li imamo Politiku - tada su stalno pičili crtane i dečije filmove.. Kaže da imamo i ja istog trena tonem u san. Nemamo struje. Jaka eksplozija. Zemljotres. Jaka eksplozija. Gađali Generalštab. Tata sutradan ide do železničke da se prijavi i tamo sa simsa uzima delić fasade Generalštaba i donosi mi. Čuvam to i dan danas. Koncerti se održavaju svaki dan. Na Trgu Republike, na mostovima... ljudi smišljaju sve duhovitije i bolje transparente, nekako se u nesreći Srbi uvek snađu i ojačaju. Nestaje struja na onih 2 dana i još nešto. Kuvamo klopu na plin a kafu na rakiju. Umire komšinica... Hitna pomoć nije stigla jer su u gužvi, ljudi ginu i umiru na sve strane. A tati je rođendan. Nije nam do slavlja. Ne shvatam ja te političke igrarije. Neki tamo ljudi ne vole našeg predsednika pa nas ubijaju. Prilično glupavo, zar ne?! Tetka me zove iz Italije na svaka dva dana, uplakana. Kaže, jako joj je teško - gleda snimke na TVu... ja joj kažem - nama i nije strašno, samo gledamo leševe kako vise sa urušenih zgrada. Poginula je i jedna mala devojčica. Milica Rakić. 17.4.1999. Veče... sedela je na noši u kupatilu dok joj je majka spremala krevet u susednoj sobi. Šrapneli su razbili prozor i pocepali zavesu. Tirani su pogodili vojni cilj - trogodišnju Milicu, malog anđela. Sirene prestaju...... razmišljam.... toliko je poginulih, zemlja je uništena, razrušena... A mi? Borimo se da uđemo u NATO... da danas-sutra i mi ubijamo trogodišnje Milice širom planete. Sve smo zaboravili i sve ćemo učiniti da dragi amerikanci pristanu da se igraju sa nama. Da nas Evropa upiše u onaj beli šengen pa da možemo da obilazimo te divne zemlje i da slikamo aerodrome sa kojih su poletali oni koji su nas ubijali. Svaka nam čast, braćo. Svaka nam prokleta čast. Svet je jedno golemo đubre, ja da ve kažem...

Meni je u nas najbolji Finetti:

auu.. a kod mene u odeljenju od nas 30ak jedno 25 radilo maturski iz istorije Živ je Denny, umro nije - dok je Teše i jumetal partije

Dec ol ajm duing maj hol lajf :hot:

@ Kuruz - i, da, mnoooooogo bolje izgledaš sa kratkom kosom @ Ranis - a baš sam se pre neki dan pitala kako se zove lik... e hvala

Peti kružok

Kuruze, jeste li zbrajali i poene? Tipa, 100p ako ga flaša drmne u njonju?

Znači - DA! Srednja i osnovna mi inače jako malo nedostaju i to samo zbog nekoliko nastavnika/profesora. Moji istoričar i ruskinja u osnovnoj i u gimnaziji fizičar, ruskinja (RIP ) i profesorka veronauke... ali kad se radi o tako malom broju ljudi nije mi teško da sa njima stupim u kontakt i ovako, pa da uživam. Društvo na faxu mi je neuporedivo bolje (ono, kolega mi bubnja u Irish Stew-u), pošto mi je "društvo" u gimnaziji bilo tako da najbolji ortak i ja nismo otišli ni na maturu Dakle, kao što rekoše Boki i Princ - vratila bih se nakon nekoliko godina kad još izučim neke stvari pa da im natrljam nosiće

Nja nja nja, a šta fali Koreji? Pih na vas sve

bilo koji... meni su sve uniforme sexy

ali sexy uniforme ..

Jumetal je način života

Auh, nabavka knjiga u tim ograncima je zajebata................... a uostalom, šta fali jebenom Hariju? :)

_,,_ samo što su mi ispiti 10. pa 14. i 15.

E, juče sam skinula ono što je TeorijaHaosa turEo na temu o FreeDownload-u i pesmu You Are A Fool! vrtim već 30 i kusur sati Odlični ste

Ahh, fala, dame. @Trne - ja imam ooooodličnog vulkanizera

Anyah će opet apelovati na fine i ljubazne devojčice da u svoje postoje uture eventualnu lokaciju radnji jer bi Anyah pre našla dobrog vulkanizera nego Njujorker

O majko mila......... ne znam ko je ovde luđi