Odlazi…cuje se pucketanje poda pod teskim, metalnim korakom… Nestaje, nekada jasne konture brisu se u magli, bledo-crna smesa zatvara krug.

Vazduh je zardjao, ustajao, pun vlage koja zaudara na ljudske izlucevine…

Odlazi…razgrcuci dronjke magle napusta cekanje…

Pa da, zaista cekao je tako dugo, no idalje nista…mir, tisina…ludilo!

Da nisu zaboravili na njega….staje….

Ne…odmahuje rukom dok mu umom jasno odzvanjua ne, to svakoko nije moguce, do sada jos nije cuo da se neko zali da je zaboravljen … A na kraju krajeva on je i podsecao na to. Nije cutao i cekao… Ah, pobrinuo se vec on da ga cuju. Ne, nikada nije bio od onih koji pokorno, savijene grbe sede u cekaonici, tupog, vlaznog pogleda posmatrajuci neku bubicu upravo ispuzelu iz memljivog zida, osecajuci se pritom mocnim gospodarima njenog zivota i smrti….

Ne, naravno da ne… On je bio uspravan…strcao je iz sive, pogrbljene mase ljudi…ma, zasigurno je bio upadljiv. A sem toga nije ni cutao…osmehnu se…ooooo…svakako nije cutao… Psovao je, galamio, kleo…dobro, priznaje…u pocetku je molio, prvo tiho, ponizno, onda smelije, zatim glasno, a onda je preklinjao – ne nije se ni toga stideo…

Okliznu se…vise nije hodao po tvrdoj povrsini…trudeci se da sacuva ravnotezu rasklimatanog tela grebao je noc rukama…

Dodjavola…zar mu se sada i blato ruga…!!

sabra se…ispravi, iscetka drhtavim rukama odelo…krenu dalje…

A i to blato danas, nocas, cak i ono zaudara…sve zaudara u poslednje vreme….Ali, za ime sveta ovo nije smrad, ovo je…ah odvratno, odavno nije osetio tako snazan opro, gorak smarad koji je cak I u suvim usnama ostavljao slatkasto truli ukus. ma, dodjavola opet, to nije blato….to je….

ma, sta god, nije ni bitno…on mora dalje. Da, dalje…pa nece on vise cekati, ne.

I eto, galamio je on…nametao se…privlacio paznju…i privukao je, ali samo na one oko sebe…O, seca se kao da je juce bilo kako je privukao paznju na deo sebe koji je bio star svega tri godine. Posto su se setili utrobe iz koje je ta kreacija ponikla, setili su se i same kreacije. I eto…nepravda!

Dete je cekalo svega tri godine, a on idalje ceka… Nema nikakvog reda, ne!

Smrad je idalje jak…vuce nogu po mljackavoj zemlji da ga spere… Za ime sveta, pa tako vise puni nogu blatom, nego sto oslobadja pegavi nos neprijatnosti. Ali kakve to veze ima…ipak mu je ta pegava, zuta izraslina na licu nekako draza… Ispucale usne se zgrcise u nesto bi se nekada moglo smatrati osmehom. Guzvanjem izborane koze na videlo noci izadje par iskrzanih ostataka onoga sto su nekada verovatno bili zubi…

Heh…ali sve to nije ni bitno…da…jer on odlazi…ne ceka vise…

 

 

Sta znam...napisah nesto cisto da bih skrenula tok misli...

Elem, sama nikada ne bih shvatila koliko je lose...

 

Veoma lijepa naracija.

...sa previse deskripcija

Lepo, zaista lepo, svidja mi se opis njegovog unutrasnjeg stanja, cak je nebitno zasto on odlazi, i gde...

Dopada mi se, ali mislim da bi trebalo jos malo da poradis na pisanju, pa da uskoro citamo jos tvojih tekstova ovde...

hm, hvala....i tesko...

ovo mi je bio prvi put da napisem nesto (moguce i poslednji)...

...da, istina previse je deskripcije...ali sta mogu....

 

No kao sto rekoh, sama nikada ne bih dovoljno dobro shvatila sta sve ovde nije uredu...tako da bih zaista bila zahvalna na konstruktivnoj kritici...zapravo cela poenta postavljanja teksta je u tome...

hm, hvala....i tesko...

ovo mi je bio prvi put da napisem nesto (moguce i poslednji)...

...da, istina previse je deskripcije...ali sta mogu....

 

No kao sto rekoh, sama nikada ne bih dovoljno dobro shvatila sta sve ovde nije uredu...tako da bih zaista bila zahvalna na konstruktivnoj kritici...zapravo cela poenta postavljanja teksta je u tome...

Ne znam koliko ce moja kritika biti konstruktivna ali evo... meni se npr. dopada kako se, mozda nesvjesno, prebacujes iz treceg u prvo lice i obratno. Tipa:

A i to blato danas, nocas, cak i ono zaudara…sve zaudara u poslednje vreme….Ali, za ime sveta ovo nije smrad, ovo je…ah odvratno, odavno nije osetio tako snazan opro, gorak smarad koji je cak I u suvim usnama ostavljao slatkasto truli ukus. ma, dodjavola opet, to nije blato….to je….

 

Ali mi se ne dopada tolika ucestalost epiteta uz imenice. Npr:

snazan opro, gorak smarad

slatkasto truli ukus

Vazduh je zardjao, ustajao, pun vlage

teskim, metalnim korakom

Kad ih posmatras posebno to je u redu, sem ovaj zadnji gdje kazes metalni i teski, a metalni vec sadrzi tezinu u sebi. Znaci, kad ih posmatras posebno to je u redu, ali kad sve to stavis u jedan tekst nekako mi je... ucestalo... pa stoga vremenom epitet gubi na svojoj snazi....

bledo-crna

Meni ovo nije bilo logichno kada sam procitala.

 

Mislim da je potreba za epitetima u autorovoj glavi javlja ustvari potreba za docaravanjem atmosfere, pa si verovatno zato (mozda cak i nesvesno) stavila toliko epiteta.

To je ,kako se meni cini, nevest opis atmosfere,a smatram da se moze izbeci tako sto ces tu atmosferu na neki drugi nacin predstaviti - razmisljanjima glavnog lika, svojim zapazanjima (naravno, zapazanjima sebe kao NARATORA, a ne PRVOG LICA), filozofijom, itd...

hm, da upravu ste za deskripciju...sada sam i ja procitala sve...elem probacu da ispravim to ( da se kontrolisem)... mada pisem bukvalno samo reci koje se motaju po glavi i verovatno u nedostatku poznavanja prideva koristim one koje znam u vecem broju...

 

Elem...hvala... mada se bledo-crne ne mogu odreci ( imam jako cudan 'smisao' za boje )

Da, kapiram to "bledo-crno" ...

To nije crno, nije ni tamno sivo ...

To je jednostavno, najgora, nedefinisana boja koju niko ne voli zato i misle da ne postoji ...

previse trotachki

Citajuci ovo malo pozornije, vidim tezinu cele stvari ...

Cela prica nosi vrlo, vrlo tesku nervnu situaciju ...

Moderno ali potpuno nebruseno (sto podrzavam).

Uprkos misljenju gore, nisam pristalica te robotizovane price u kojoj ne sme da se desi ni jedna "koska' tj. visak.

Savetovao bih ti vise iscitavanja klasika (Dostojevski, Tolstoj i sl.) da bi "uhvatila" tok tj. da bi se misli sjedinile u tecniju pricu ...

Na kraju, cini mi se da je ovo izbor.

Rekao bih da ima toga jos.

Mozda i u ovoj prici.

Svakako nastavi da pises ...

interesantno...elem...

 

...neko je zamislio bledo-crnu...lepo....

 

sto se tice toka misli...toga mogu da se slobodno oprostim, ma koliko klasika procitala, najiskrenije ni jednu obicnu telefonsku poruku ne mogu da napisem tecno...

 

suma sumarum...ovo je bila jedina 'prica' do juce...afekti su cudna stvar...

 

Mogla sma i ja da je zamislim, znam STA je to, ali mislila sam da je to napisala u naletu neke inspiracije, nesvesnog momenta (meni se to ranije dogadjalo)...

 

A za izrazavanje... jbg, VEZBAJ, nista bez toga...

Vidio sam upotrebu rIJeci 'dronjak' na pocetku, BA!

Nepotrebno je to.

 

Satyricon RULA!!!