Splin ljubavi

 

Svirala je muzicka kutija ,tonove iz srca.

Ja sam sedela na podu ,i lizala kovertu.

Pitao si me zasto je nebo tako modro danas,

Mozda sto se Bog ljuti na nas.

Osmeh sam samo videla na tvome licu,

Ovo nije ono sto zelis da cujes.

Slali smo pismo u zemlju nedodjiju,

Da zelimo nova neba da dodju.

Dosadno mi je ovo Sunce oko nas,

Dosadan mi je ovaj mali stan,

Ti i ja u njemu svakoga dana,

A dan tako beo,kao moj san.

Plasim se splina vise od sebe,

I zveranja u belo platno.

Ako bih bezala ne bi bilo od tebe,

Vec dobrote tvoje,

I price o dvoje.

 

 

 

Sirena

 

Sirena je pevala da me ubije.

Ne budi dosadna, nisam ja za to.

Kako da budem tebi?

Kad sam vec neciji rob,

Koji se gusi,

Dok njegov gazda pusi.

Mozda i albatros sam,

Al krila su mi isecena.

Ne zelim nista da budem,

Ja za zivot nisam stvorena.

 

Dok su me crtali,

Zaboravili su da,

Sam od kraljeva,

A ne robova.

 

Sad na brodu plovim,

Ribajuci pod.

Mene mozda posmatra,

Nas robovski Bog.

Zato ako me gledas,

Reci joj da prestane,

Da me ne bi ubila,

Ubila od dosade

 

 

Pcelice

 

Samo hladan znoj kaze da sam tu.

Ja mracno osmatram zadnje osecaje.

Nisam ono od juce stvorenje,

Danas sam samo dzak peska.

Pravim greske penjuci se na tvoju glavu.

Jer samo jedan je put a ja idem drugim.

Kuda ,reci da li ce me vetar odneti,

Ili cu ovako glupa i uboga sedeti?

Tisina znaci gorak roj pcela,

Prave med samo za mene,

A ne znaju me,

Prodale su se za par kapljica krvi.

Ja pustim ih ali sledeci pokret je kraj.

 

Glupe male pcelice ako ja patim paticete i vi,

Ako ja placem vi cete umreti od tuge,

Jer ako nema mene,

Nema ni bilo kakve pesme druge.

 

Spevajte mi stihove sto pojali su robovi,

Gazite me teze da naprave se rovovi,

Svidja mi se da budem,

Ono sto niko nije,

I da ceo svet otkriva sve ono sto krije.

Ja znam sve,

Ja znam te,

Ali znam i pcelice,

Sa moje umrlice.

 

 

 

 

Moze vam se ciniti konfuzno....ALi mozda jednostavno takva treba da bude moja poezija...Uzivajte...I komentarisite...

Nauices na sopstvenoj kozi da se dobra poezija ne postavlja na yumetal

 

Imas neki svoj stil, na neki cudan nacin, dopadaju mi se. Posebno prva. Zvuci jako iskreno.

 

@STARSHOOTER_SUPREME:

 

Ti to iz licnog iskustva? Mnogo si skroman.

E hvala ljudi..Nisam ni znala da su mi postavili ovo...Ej Starshooter nemoj da me plasis?!Ko ti je ukrao pesme?

Mozda ih nisu ukrali, vec ispljuvali.

brawo!!!

 

Odlichne pesme... Najwishe mi se swidja prwa...

Mada su swe super. Samo tako nastawi!!!

friendly pozz

Mozda ih nisu ukrali, vec ispljuvali.

Al pre toga sam smuvao par dotichin gothicarki hahahaha

Moram da priznam da je ovako nevesto koriscenje interpunkcijskih znakova potpuno ubilo neke delove pesama gde su korisceni bez ikakvog povoda i smisla, odvajajuci neodvojivo.

 

Jos nesto, znak zarez se stavlja ovako: rec, zarez, RAZMAK a ne rec, razmak, ZAREZ ...

 

Ovo nije sirovo, ne brini, ovo je samo nebruseno a nije cak ni to ...

Ti imas mnogo da razvijas iz sebe da dostignes ono sto mislis da si vec dostigla ovom poezijom. Ovaj tip pisanja nije savremen, on dolazi iz daleke proslosti i ako to vec radis (inkorporiranje stilova i vremena) - radi to pazljivije jer se vidi isuvise Bodlera, isuvise Francuskih pesnika 19. veka.

Nemoj da licis, kada pises - zaboravi na uzore i odusevljenje!

Budi samo ti i papir ili monitor (bljak!) i pusti sebi na volju, ne razmisljaj o tome sta bi Bodler uradio ili mislio o tome da moze da vidi ono sto ti pises ...

Ovo su dobronamerni saveti, nemoj doziveti ovo kao kritiku iskompleksiranog, nemastovitog, hladnog uma ...

Nikako, svidja mi se sta si mi zamerio...Inace ono za znakove>Uopste ih i nije bilo i odjednom sam morala na 60 pesama da stavim, pa sam prilicno poludela i ponegde ih lupila bez razloga..

 

Hvala..

 

Zzop

Dajem zivot za andjela

 

To je sve sto zelim,

I sve sto trazim.

Da moja zrtva bude mnogo veca,

Jer boze ako ga odvedes,

Za moj zivot to je najveca nesreca.

 

 

I plakace mnogi,

Jer jedini on zasluzuje.

Da prolivamo suze,

Kao duznik kad se zaduzuje.

 

I dobices gore, duznika mnogo.

Jer bi svak dao zivot za tog coveka.

A ti boze ako imas I malo duse,

Ne treba ti mrtvih ljudi citava reka.

 

Ja cu skociti ako trazis,

Opeci se ako ti je milo,

Al ne uzimaj mi sveto,

Ne odsecaj mi krilo.

 

Nisam ja andjeo,

I ti to dobro znas.

Al najvecu ljubav,

Ako znam sta je,

 

Ja sam dala njemu,

I sad ako ga ne bude,

Nece moci mnogi,

A ni ja korak dalje.

 

On je tvoj andjeo,

Postavi ga kraj sebe,

Ako moras da me ubijes,

I odvedes ga od mene.

 

I tog tvog andjela salji mi redovno,

Da bdi kraj mene kad lezem da spavam,

Jer ja bez lika dedinog ni u najvecem spokoju,

Ne mogu ni kosmar da sanjam.

 

 

 

Jedna rec

 

Ne plesite oko mene,

ne grlite me.

Ne boli me nijedna rana,

Da,moje ime je Ana.

Lazem?!

Zasto bih lagala?

Na Sunce sam se opekla,

proslo je pored mene,

i osvetlilo mi put

da vidim cisto,

jer sam bila slepa.

Al vi se sklonite!

Vidim vas!

Nisam luda!

Spustite mi ruke!

Zelim da pisem!

Onda da placem i placem!

Pustite mi muziku.

Prisecam se svega.

Nisam tuzna.

Svaka suza je ruzna.

Al sklonite mi ruke sa lica,

Necu pustiti ni kap,

zaklinjem se.

Tisina!

Ta pesma je lepa.

Prica o ovakvim kao sto sam ja.

Zar ne?

Onda nisam jedina.

Od cega su stvarno rane?

Zakleta sam na cutanje.

Nemojte me moliti,

Ne smem rec da izustim.

Ne!

Koliko puta da kazem ne!?

Samo jedna rec,

A to su tri reci,

Opekla sam se!

 

evo jos malo sirove poezije....

widi... pesme su perfect, ali mi se wishe swidja DAJEM ZHIWOT ZA ANDJELA, nego JEDNA RECH... kako god... necu da bulaznim da ti shaljem neke sawete i tako to... jednom mi neko reche, PISHI KAKO SE OSECASH, KAKO WOLISH I ZHELISH DA PISHESH... ne gledaj prawce i stilowe samo baci osecanja na 'artiju... iskrenos', sele, iskrenos'/...