Nekada sam pisala.

Kopala po dubinama svoga bica, nizala osecaje, delila ih sa papirom.

Mnoge pesme su se zaturile, uplovile u podsvest, kao sigurnu luku...

Neke sam sacuvala na zuckastim, blago povijenim listovima, neke u srcu, pa iskoce katkad i uplase svoju vlasnicu.

 

Uvek me je fascinirala priroda i pojave kojima nas daruje...(od nekih pesama se secam samo po nekog segmenta - strofa, dve...ne zamerite na nedovrsenosti)

Podelicu par radova i misli sa vama - mojim forumskim kolegama.

Ziveli

 

OLUJA

 

Zjapi avetinjski prazna poljana

na kojoj ostade panj

i par kostunjavih plodova

skoro posecenog drveta.

 

Na panju sedim zgrcena,

mesec mi senku izduzuje,

gledam je, vreme ubijam,

sve dok je oblak ne skrije.

 

A onda, sva se stresem.

To nervi valjda samo slute oluju.

 

------------------------------------

Nebeska je rupa zjapila u noci

i cuh u daljini, kako suma vapi,

iz rolne najednom odmota se zora

i utihnu fijuk, prestadose kapi.

 

-----------------------------------

Nad mojom glavom vetar vristi

rukama pokrivam lice

i cekam da se vrate

tek odletele ptice

 

-------------------------------------

Sa postelje na pod skliznu noga bosa,

a ledeni dodir dopre mi do srzi,

velicanstven prizor beline u noci,

osetih da srce, svom snagom mi drzi.

 

Sarala sam staklo sledjenim prstima,

neke tople suze potekose same,

noc mi odgovori pritajenim zovom,

dok pahulje prve, svetlese iz tame.

------------------------------------------

 

Na polju tri oraha bezlisna stoje

razrusena na njima gnezda vrana

zeleno zuta boja zemlje

predje u sivu u smiraj dana.

--------------------------------------

 

A onda iskrsne odnekud muza

da uz pesmu kroz san te meni vodi.

Sanjam,

al' zelja se preliva budna,

dok u snu drhtec izgledam cudna

majci,

kada me pokriva brizno...

 

 

 

Pa, tako nekako smatram da treba da izgleda ozbiljna poezija.

Bez patetisanja o nesrecnim ljubavima i kukanja nad sopstvenom (tragicnom) sudbinom.

Mozda fali koherentnost i u vecini se naslucuje nedostatak tj. da fale delovi, da su nepotpune ali imaju snagu, to je definitivno.

Prva i pretposlednja mi se najvise dopadaju jer su celovite i vrlo precizne i jasne, i inace gotivim tu "prostornu liriku" ili slikanje recima, to je generalno i neki moj stil ako ga uopste imam.

Necu reci "nastavi da pises" ali znas da bih voleo da vidim kako sada izgleda tvoje pisanje.

Hvala Gavro!

 

Uvek sam mislila, pamtila i ucila u slikama, pa mi je prirodno i da se slikovito izrazavam...

Ko zna, posle ovakvog komentara, mozda odvrnem ventile, pa nastavim da pisem

 

 

Pa dobro, od Sove nije bilo ni za ochekivati neshto loshe...mada malo previshe romanticharski za moj ukus.

Pa dobro, od Sove nije bilo ni za ochekivati neshto loshe...

'fala, 'fala

 

mada malo previshe romanticharski za moj ukus

...rani radovi

 

Cekaj kad objavim memoare...

 

keep on movin'!

Ja ne mogu o5 i iznova da pisem komentar... jebem ti forum...

Hvala Vuce na komentaru, uspela sam da ga procitam, pre no sto je forum opet pobrljavio.

jako jako lepo i zrelo...

i potpis ti je divan!

Hvala Vuce na komentaru, uspela sam da ga procitam, pre no sto je forum opet pobrljavio.

Eee super, nisam imao zivaca da ponovo pisem. Sry, jbg nervno popustam... ;]

 

I gavrosaurus-ov komentar je odlican. Bas to sto je primijetio 'prostorna lirika' -jako dobro, svaka cast.

s malim zakašnjenjem...

 

 

jako mi se dopada... ako treba da izdvojim neku onda neka to bude četvrta ("Sa postelje na pod skliznu noga bosa"...)

 

a opisi su boli glava, metafore

 

ovako nešto definitivno ne može svako da napiše...

 

Sovo, baci još koju pesmicu