Susret

 

Прво што му је прошло кроз главу је: ''Зашто ја?'' Ово место је било толико непријатељско, иза сваког дрвета, у свакој сенци причињавао му се непријатељ. Иако није био неискусан легионар, Флавије Ромул је осећао страх и аверзију према овој грозној, хладној провинцији. И баш је те одвратне недеље он морао да чува стражу. Стајао је на врху дрвене палисаде, завијен у животињски кожух, док су му колена клецала од неизвесности, а зуби шкргутали од хладноће. Клима је била много блажа и лепша у његовом родном Риму и на Медитерану уопште, где је досад служио. Но, да би задовољио сујету и жељу за том проклетом, прецењеном курвом – славом неког генерала, пребачен је у ту недођију да се бакће са Илирским разбојницима, а није био чак ни сигуран како се то место зове. Сада би му баш пријао тањир вруће чорбе да га загреје, мало меса да поврати снагу и чаша вина да га развесели, али не, морао је бити трезан и потпуно бистре главе на стражи, те су та задовољства морала да сачекају пар сати. Давно није био у циркусу, а баш би му пријало да погледа једну добру борбу између...

Ток његових мисли прекинуло је високо, витко, очигледно женско обличје у црном огртачу, које је изишло из шуме. ''Ко иде?'' повика. Одговора не би. Скинула је капуљачу, погледала га и благо се осмехнула. Била је млада, тамне косе, крупних бадемастих очију и светлог тена, лепа у сваком смислу. ''Шта ћеш овде?'' подвикнуо је. ''Врати се одакле си дошла!'' Само је стајала и смешила се. Шта је покушавала, ко ће га знати? Да ли је то била замка Илира, који ће га чим сиђе измасакрирати, или можда проститутка која се мота око логора – није знао, нити га је занимало. Био је као омађијан.

Не без опреза сишао је и стао пред њу. ''Ко си ти?'' питао је.

- То сад није важно.

- Шта хоћеш?

- Дошла сам да видим тебе, Флавије.

То га је збунило.

- Откуд знаш...

- Небитно! Дошла сам да те упозорим. Живот ће ти данас бити угрожен.

- Хоћу ли се извући?

- Не могу ти ништа више рећи сем да се чуваш и да не бринеш. У бројности нема снаге, то је само привид.

Након тих, вероватно збуњујућих, али на неки начин осокољујућихјућих речи пољубила га је. Није трајало дуго. Ипак, било је нежно, пажљиво, слатко, чак неовоземаљски, можда. Дама се окренула и отишла. Ко је она – локална чаробница која се окрутно игра људима, шумска нимфа, или пак некаква богиња? Ко ће то знати? Из размишљања, Флавија су тргли бројни илирски покличи из шуме. Охрабрен и оснажен подигао је копље и заузео борбени став. Хоће ли живети или умрети – није марио. Неки тренутци поништавају све дилеме.

 

all you need is...

Aloha!

Pažljivo sam pročitala priču i jedino što mogu da zaključim je da ”neki trenuci poništavaju sve dileme”. Uzgred, podseća me na priče koje je nekoliko godina ranije pisao moj drugar… O toj neviđenoj ženskoj lepoti, kao da u stvarnosti nijedna žena ne može da bude tako lepa. Verujem da većina zaista i doživljava tako misteriozne devojke koje izlaze iz “šume”, kažu neku kratku upečatljivu rečenicu i nikad više ne progovore… Kakav hit! Najbitniji njen opis je svakako: “млада, тамне косе, крупних бадемастих очију и светлог тена, лепа у сваком смислу”, a ono što je zaista ta divna savršena dama, jeste upravo ono što se uvek izostavi iz priče – ista kao sve druge devojke, traži pažnju i posvećenost, a gledano iz drugog ugla – smara i obavezuje. Zašto u tom trenutku ona deluje tako idealno? Možda zato što joj zaista nije stalo, što nije teško izgovoriti “То сад није важно…” poljubiti nekog nesrećnog smrznutog tipa kog će upravo raskomadati čopor Ilira, dok će “локална чаробница…шумска нимфа, или пак некаква богиња” šetati dalje šumom (izlaziti iz iste), ljubeći prolaznike i prosipajući mudrosti… Ja bih više cenila da mu je donela neki tanjir pun tople čorbe i eventualno sakrila oboje od besnih Ilira svojim ogrtačem koji čini nevidljivim (uzmimo da je “nevidljivi ogrtač” uobičajena pojava). Ali… Ništa bez dobrog starog mistifikovanja… Možda bi trebalo da se usredsredimo na onaj poslednji, a kod mene prvi komentar “neki trenuci poništavaju sve dileme”, samo što ti trenuci traju upravo toliko – trenutak. Svi ga doživimo ponekad, kad izađemo iz zatvorene prostorije dovoljan je i neki lep miris da nas podigne, odbaci sve dileme, strahove, gluposti... a traje tek toliko da se kasnije sećamo da ga je uopšte bilo.

 

 

I jel skenjo Ilirecine ?

Pa mene je malo zbunilo kako je neko ko stoji na strazhi u mraku mogao da prepozna bilo shta pod ogrtachem sa kapuljachom, a kamoli vitko zhensko oblichje (!!!???).

Smeta mi i malo i to nezgrapno prebacivanje priovedachkih perspektivi..."sveznajuchi pisac"(ovo nije prozivka nego termin u knjizhevnosti za pripovedachku perspektivu) pretpostavlja da su rechi koje mu je uputila dama ohrabrujuche...

 

Zapravo u celom tekstu mi se najvishe dopala greshka u kucanju осокољујућихјућих. Da si kojim sluchajem napisao ОСОКOЉУЈУЋИЈУЋИЈУЋИХ mislim da bi to bila fantastichna izvedenica u srpskom jeziku koja bi imala i elemente onomatopeje (kako li se zovu te rechi dodjavola?) а znachila bi isto shto i osokoljavati samo kada to radish pilichima ili mladuncima neke druge vrste pernate zhivine. Ili bi to mozhda chak moglo i da znachi ohrabrivati mlade uopshte...Ne znam mislim da bi nash jezik dosta profitirao od ovakve inventivnosti i fleksibilnosti (pardon,stvorio veliku dobit od ovakvog pronalazashtva i savitljivosti).

 

Sve u svemu, osokoljavachijuchijuchem te...samo nastavi tako.

 

 

@Lord Elias - Mislim da su ga Iliri razguzili, a da je zhenka zapravo bila ili praktichni shaljivdzija ili pobegulja iz ludare.

Edited January 13, 200718 yr by matatrtaDgrejt

Мрак, шума, млада и лепа девојка, момак на стражи...Немој да се љутиш али мени ово личи на порњаву

Лм, западе ми за око, два пута си на почетку у истој реченици употребио реч непријатељ, и одмах после тога дупла негација (зашто тако кад је могло и без тога). Иначе је прича фина.

 

ПС: Одговори Лорду Елајасу (и мене занима)

Evo, prepustiću to vašoj mašti na volju! Neka neko od vas napiše nastavak u kojem će se videti da li ih je skenjao ili nije, mada je to već neka sasvim druga priča i nema neku preteranu poentu. 'Ajde sokolovilovi!

Ево, могу ја прва

 

Пошто је девојка, која претходно одмаче подаље од момка који је био на стражи, носила огртач са све капуљачом, а како је био мрак, она није гледала (и видела) куда иде, јадна и збуњена у својој несвести се вртела у круг и убрзо дошла на исто место. Управо у време када су наилазили разборити Илири...

 

Остатак нек напише неко други (мада је очигледан )

Edited January 14, 200718 yr by Zla_Veshtica

Nashla se u chudu, jer Iliri, koji nisu raspolagali Flavijevom sposobnoshchu prepoznavanja vitkih zhenskih oblichja pod ogrtachima s kapuljachom (u mraku) su se zadovoljili klistiranjem gorepomenutog...

Neka neko drugi nastavi...nisam inspirisan...

 

@zla veshtica- sha kazhesh za dramski obrt?

 

(mislim da vech ima ovakva tema... )

Edited January 14, 200718 yr by matatrtaDgrejt

Nashla se u chudu, jer Iliri, koji nisu raspolagali Flavijevom sposobnoshchu prepoznavanja vitkih zhenskih oblichja pod ogrtachima s kapuljachom (u mraku) su se zadovoljili klistiranjem gorepomenutog...

Neka neko drugi nastavi...nisam inspirisan...

 

@zla veshtica- sha kazhesh za dramski obrt?

 

(mislim da vech ima ovakva tema... )

 

Ааа, фегети (ако сам добро разумела), све само не то

I dok su se razboriti Iliri spremali da naguze jadnu devojku, Flavije je posle malo razmisljanja odlucio da im se pridruzi.

Stani bre, pa koji je ovo zanr, picka ti materina?!

Hmmm...

I dok su se razboriti Iliri spremali da naguze jadnu devojku, Flavije je posle malo razmisljanja odlucio da proba sve da ih pokolje.

Jurnuvsi u adrenalinskom poletu, nabij'o je dva Ilira na svoje koplje.(pravo koplje, ne ono sto vi mislite... perverznjacine). Zatim je isukao mac i krenuo da melje ostatak Ilira. Prvom je odsekao ruku, da bi u okretu drugog Ilira skratio za glavu. Udarivsi stitom varvarina koji mu se prikradao iza ledja, Flavije mu ga svom snagom udari oklopljenim kolenom u jajca. Dvoje troje Ilira padose pod silovitim udarcima njegovog maca. Iliri, videvsi da ih Flavije desetkuje, ili ih veoma neprijatno osakacuje, odlucise da su Bogovi malcice ljuti, pa zatim pobegose glavom bez obzira...

Devojka, koja se sve vreme krila u zbunju, pridje Flaviju i opali mu samar.

Nastavite...

 

 

Што му опали шамар, шта је скривио?!

 

...Док му се образ црвенео од крвничког ударца који задоби од прелепе деве, Флавио је гледао у чуду шта се дешава. Зашто је величанствена богиња љута на њега? Да ли она стварно није увидела да он није Флавио већ Брус Вилис (јер како би, јадан, иначе поклао све те Илире да је, јелте, обичан човек?) ?

.

.

.

e, da, stvarno, ovo nije our story.

Јел реко човек да наставимо?! Јесте.

Молим лепо.

 

Flavio, na samar, uzvrati samarom. Uz kratak uzdisaj, telo mlade devojke pocinje da se uspravlja. Klekla je, obuhvatila rukama vojnika, zabacila glavu i rekla :

- Kako znas da se palim na grubosti ?

Grlo mu se susilo, gutao je pljuvacku i zamisljao da je voda.

- Kako to mislis?

Devojka se okrenula, zauzela kereci stav i tiho prosaptala

- Probodi me svojim kopljem vojnice

-Jel bas moram, nikad nisam prob'o zenu kopljem.

- Ha, prvi put. Pozuri ne oklevaj, nemamo puno vremena, stizu varvari.

Flavijeve oznojene ruke su se uspravile iznad glave....

Nastavite...

Прати фабулу, није Флавио већ Брус Вилис

...

Flavije aka Vilis Brus dohvati svoje krvavo koplje i proburazi devojku... Medjutim, ona se ozari plavicastom svetloscu i izdigne dva metra iznad zemlje...

...

Edited January 15, 200718 yr by Lord_Elias

zdravo.