Aj sad da se spustim na neki profaniji nivo - šta je ovo sa klavijaturama koji kurac? Kao da slušam Summoning koliko su izbačene u prvi plan. Da nisam skinuo nešto pogrešno.

Ja se izvinjavam, ali na 4 dana posle Velike četvorke meni ovo ne leži. Znači - cenim i štujem ali ne slušam. Nadam se da će se ostalima svideti.

Ljepsi mi je sakralniji Grob, onaj pravi, oniricki Slobodan. Njegovi su rivjui cista metafizika, i vode me na krilima transcendentalnog kroz darkspace da bi me na kraju puta konacno povezali sa arhetipskim ocem kojeg sam se odrekao tako davno. Profani Grobe, napusti sajber prostor.

Nažalost voleo bih da sam ja napisao one besmrtne reči, ali samo sam se poslužio mantrama Vojvode iz senki sa prvog posta ove teme. On je napisao samo 2 recenzije ali njima se nedvosmisleno penetrirao u samo srž opskurne Black Metal metafizičke pisanije i time dao začetak potke na kojoj ću ja preplitati ceo svoj rad, večito osuđen da grcam u senci začetnika.

Čudan album jebote, gde je ona depresivna atmosfera, gde je mol, gde je produkcija gde se ne razaznaje gitara od klavijatura?

Black metal nije ludibrium.