skoro gledah ovaj serijal..ima pet epizoda cini mi se..

 

 

prejako je..

 

http://www.youtube.com/watch?v=55sR7_w0oDE

Svaka cast za link, nisam znao za ovo.

 

 

ovo je jos bolje:

 

http://www.youtube.com/watch?v=PK1FfCnTdgU

 

 

tip proucava naoruzanje i vojnu taktiku raznih grupa,Vikinga,Samuraja,Shkota,Maja..

Evo teksta koji ste spominjali, a koji govori o pravima vikinških žena. Ja sam malo dorađivala postojeći Novalisov tekst koji će se naći na novoj verziji sajta Asatru Serbia

 

 

Uloga žene u vikinškom društvu

 

 

Devojke su se udavale već oko svoje 15. godine. Porodice su se unapred dogovarale oko braka i sklapanja saveza i devojke se nisu mnogo pitale oko toga. Ipak, one su kasnije mogle da zatraže razvod, o čemu ćemo kasnije reći nešto više. Što se miraza tiče, devojka uglavnom donosila nešto odeće, točak i svoj krevet. One koje su dolazile iz bogatijih porodica donosile su i nakit od srebra ili zlata, deo stoke ili čak deo imanja. Sav miraz koji je devojka donosila u novu kuću, i dalje je pripadao samo njoj, tj. ona je imala vlast nad odećom, stokom, nakitom, krevetom tj. nad svemu što je i donela.To je značilo da miraz neije spadao spada u sveukupnu imovinu gospodara kuće, odnosno muškarca. Sa druge strane, njena deca mogu da naslede ovu imovinu.

 

Kao što ženina imovina nije pripadala u punom smislu njenom mužu, tako ni ona sama nije apsolutno pripadala svojoj novoj porodici. Ako se muškarac ophodio loše prema njoj loše, ako je vređao nju ili njenu porodicu, ili je bio suviše lenj, ona je imala pravo da zatraži razvod. U Sagi o Njalu nailazimo na primer jednog srednjevekovnog razvoda koji nam pokazuje koliko je staro islandsko društvo bilo liberalno. Naime, žena koja je podnela zahtav za ovaj razvod učinila je to jer muž nije mogao da je seksualno zadovolji . Ona je otišla kod svog oca koji ju je podžao u odluci i dao joj dozvolu da se razvede. Nakon toga, ona je pozvala nekoliko svedoka i ispred njih, prvo na vratima a potom i na bračnom krevetu, rekla da se razvodi od svog muža. Po završetku ove jednostavne procedure ona je bila zakonski razvedena i mogla je da se vrati svojim roditeljima. Štaviše, ista saga nam govori o tome da se ova žena kasnije ponovo udala, iz čega vidimo da nije trpele ni osudu društva. Sve u svemu, vikinški muškarci nisu bili toliko dominatni u braku kao što se to uobičajeno misli. Vikinško društvo bilo je mnogo liberalnije od ostalih srednjevekovnih društava a parovi su živeli u harmoniji i uzajamnom poštovanju.