Jump to content

Novaliis

Iskreni članovi
  • Posts

    9847
  • Joined

  • Days Won

    31

Everything posted by Novaliis

  1. Novi Flying Colors će biti odličan. Second Nature je zapravo trebao da bude naziv Transatlantica na početku, ali su odustali u poslednjem trenutku i promenili u - Transatlantic. Sviđa mi se i cover, podseća na mix 80-ih i početke 2000-ih. Osećam da će prog elementi biti još jači na drugom albumu.
  2. ''The Whirlwind'' me nekako podseća na ''Sola Scriptura'' album - takvi se albumi snime jednom u karijeri. Nabijeno energijom od prve do poslednje sekunde i bez dosadnog momenta, s tim što mi se koncept Whirlwind-a daleko više sviđa. Kaleidoscope mi je bio solidan već na prvo slušanje. Omiljena mi je svakako Into the Blue. Ne znam šta sam čitao na kompu dok sam preskušavao album prvi put i dođe onaj deo sa Danielom, morao sam da pauziram i preslušam ponovo, naježih se sav. Nisam imao pojma da konačno gostuje i na studijskom albumu. Sad najčešće slušam Into the Blue + Shine koja mi dođe kao nekakav epilog. Shine je sama po sebi dosta cheesy, ali u paketu dobro funkcioniše. Jel zna neko biće li neki DVD, sa Whirlwind-om sve se nekako znalo, a sad su mi se nešto ućutali oko tog live-a, a znamo da ga mora biti.
  3. Pošto me okružuju ogromna stabla hrasta, meni su veverice praktično kućni ljubimci. Neprestano trčkaraju naokolo, a malo pre sam konačno uslikao blue jay pticu, koja je moj čest gost jer im ostavljam hranu svakodnevno. Prelepa plava ptica, samo teško ih je dobro uslikati.
  4. Ne smemo zaboraviti i Chrono Cross. Ove dve pesme pre svega, kada pričamo o emocijama http://www.youtube.com/watch?v=U-1dshu2RWc http://www.youtube.com/watch?v=aBE3c9X0BoA
  5. Amundsen je jedan od mojih heroja, ako mogu tako da kažem. Film kao film je odlično urađen, sve preporuke.
  6. http://www.imdb.com/title/tt0088551/ Obavezno za svakog fana polarnih ekspedicija. O čuvenoj trci između norvežana i britanaca.
  7. Nisam nikad ja to uradio. Kao klinac voleo sam da crtam obrnute pentagrame u kupatilu, zamišljam lasere kako seku sve živo moguće dok sam u automobilu, i da pravim retardirane face dok se gledam u ogledalu, ali da lepim nalepnicu sa banane na čelo nikad.
  8. Podsvest je čudo. Idem ja sad sa ove teme, lagano..
  9. Moram da postujem ovu stvar od GG, meni jedna od omiljenih njihovih pesama. Savršenstvo. http://www.youtube.com/watch?v=XIlG0TmxzTs
  10. U pravu si, moja greška. Htedoh reći, ovo je drugi put da se proserava protiv mene, iz čista mira. Očigledno ima neki problem, kompleksaš mejdenovski. Nego, Havoc, kad se već javljaš, zašto imam osećaj da si ti od ranije na forumu i da ti je ovo drugi nalog?
  11. Runner, ovo ti je već drugi put da me lično prozivaš preko foruma. Zajebat si lik, nema šta. Pravi mejden fan.
  12. Da ja sa 70 godina i dalje sviram rok za srpske kovrdžave studente u parku koji trljaju akustaru uz jelen i igraju karte do 3 ujutru, muziku koja ne prelazi praistorijske rok standarde i koja je odsvirana još pedesetih - šezdesetih godina 20. veka, odmah bih uradio samoubistvo na skali agonije barem 97 posto.
  13. Sve te poznatije lokacije izgledaju prelepo na fotkama, ali kad odeš tamo prepuno ljudi, buka i gužva. Mene to uvek smori.
  14. To čak i nije njegova konačna forma.
  15. Odgledao Melanholiju pre par dana, zaista dobar film. Po meni jedan od boljih apokaliptičnih filmova. Atmosfera je teška, poslednjih nekoliko minuta filma razaraju nerve. Ja sam se bukvalno naježio.
  16. Jedna od mojih ideja koju imam već godinama, ili fantazija da bolje kažem, je da napravim ogroman park u sred nekakve pustinje, tako da kilometrima unaokolo nema ničega osim kamene-peščane pustare. Park bi imao sopstvenu mikroklimu i mikroregione, jezero, reku, šumu, pećinu, čak i brdo, sve veštački izgrađeno. Park bih naselio najbizarnijim, najređim i najčudnijim primerima flore i faune sa cele planete, i sve bih pažljivo isplanirao tako da je park izbalansiran i svima pogodan za život. Na taj način bih stvorio pravi pravcati fantasyland ali sa realnim, stvarnim životinjama i biljkama gde bi ljudi imali priliku da uživaju u svim čudima ove naše planete, a čija je lista predugačka da bih uopšte i počeo nabrajanje. Možda bih vremenom i stvorio nove vrste.
  17. Ili Nidhogg. Nisam čuo za to jezero, ali znam za recimo Bajkalsko, najdublje i najstarije jezero koje, valjda, takođe krije neke tajne.
  18. Jeste, baš primetih sinoć.
  19. Očigledan fotošop, ivica Meseca na donjoj levoj strani mi deluje sumnjivo.
  20. Ovih dana sam u Silent Hill raspoloženju. Moja omiljena stvar: http://www.youtube.com/watch?v=oY3hjlLD1tY
  21. Iluzija je samo drugačije stanje realnosti. Smatram da je egocentričan stav na određenom nivou dobar i prirodan, nasuprot štetnosti nekakvog alocentričnog stava. Čovek i treba da postavi sebe u centar univerzuma, svako treba da postavi sebe u centar sistema, ali to je mač sa dve oštrice koji češće dovodi do pada nego do uzdizanja individue što je posledica trenutne slabosti ljudske prirode. Egocentrično nije jednako nečemu negativnom, ego nije sam po sebi destruktivan. Zašto je loše biti Ja, svestan sopstva? Zbog toga se ja i protivim sistemima koji rade na uništenju ega i tkz. oslobađanju individue od egocentričnog pogleda na svet i postojanja. Vidiš, ja se slažem da smo svi mi posebni i jedinstveni, bogovi našeg univerzuma, u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od svesnosti i ličnog razvoja, samo je sistem vrednosti izokrenut. Individuacija je nepoželjna danas. Inače, ne bih mrzeo nijednu drugu civilizaciju baš kao što ne mrzim ni ovu. Ljudima izgleda ovo što govorim kao izliv mržnje jer ne gledaju na stvari i svet oko sebe iz istog ugla. To nije mržnja, već realno sagledavanje stvari. Uvek se trudim da gledam na stvari i pojave oko sebe iz jednog drugačijeg ugla, subjektivnog, da, ali oslobođenog predefinisanim zakonitostima društva, socijalnim normama i moralnim proseravanjima. Ja imam izuzetno egocentričan pogled na svet, ali nasuprot popularom mišljenu, to ne znači da mrzim sve oko sebe. Jedina razlika je odnos subjektivnog sa objektivnim univerzumom koji je u mom slučaju suprotan uobičajenom, onom koji je jedini poznat prosečnom građaninu planete Zemlje s početka 21. veka. Sve jeste neko i nešto, opet, na određenom nivou. U svom sistemu, mikrouniverzumu. Mrav je neko i nešto u svom mravinjaku, deo sistema, ali za grad u kojem se taj mravinjak nalazi, recimo, je apsolutno ništa. Niti je taj mrav svestan grada, automobila, zgrada. Mi ih gazimo, i ništa se ne menja u našem univerzumu. Gledano sa visine i upoređujući predmete, pojave i svesna bića na evolutivnoj lestvici, sve što je ispod postaje niko i ništa. I ovaj poznati univerzum je ništa u odnosu na onaj iznad njega. Čovek se može diviti koliko je poseban, kako je jedinstveno stvorenje boga-prirode koje stvara umetnost i svesno razmišlja sve dok ga kamion ne pregazi i ne postane gomila smrdljivih iznutrica. Sva njegova posebnost tada nestaje. Stolet - kod davljenja postoji ta euforija koja te uhvati poslednjih nekoliko sekundi. Jeste jako zajebano, ja sam se davio 4 puta do sada.
  22. Nikad nisam razumeo što je čovek to uradio sebi, ali ajde.
×
×
  • Create New...