Novaliis

Jeste, baš primetih sinoć.

Očigledan fotošop, ivica Meseca na donjoj levoj strani mi deluje sumnjivo.

Ovih dana sam u Silent Hill raspoloženju. Moja omiljena stvar: http://www.youtube.com/watch?v=oY3hjlLD1tY

Iluzija je samo drugačije stanje realnosti. Smatram da je egocentričan stav na određenom nivou dobar i prirodan, nasuprot štetnosti nekakvog alocentričnog stava. Čovek i treba da postavi sebe u centar univerzuma, svako treba da postavi sebe u centar sistema, ali to je mač sa dve oštrice koji češće dovodi do pada nego do uzdizanja individue što je posledica trenutne slabosti ljudske prirode. Egocentrično nije jednako nečemu negativnom, ego nije sam po sebi destruktivan. Zašto je loše biti Ja, svestan sopstva? Zbog toga se ja i protivim sistemima koji rade na uništenju ega i tkz. oslobađanju individue od egocentričnog pogleda na svet i postojanja. Vidiš, ja se slažem da smo svi mi posebni i jedinstveni, bogovi našeg univerzuma, u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od svesnosti i ličnog razvoja, samo je sistem vrednosti izokrenut. Individuacija je nepoželjna danas. Inače, ne bih mrzeo nijednu drugu civilizaciju baš kao što ne mrzim ni ovu. Ljudima izgleda ovo što govorim kao izliv mržnje jer ne gledaju na stvari i svet oko sebe iz istog ugla. To nije mržnja, već realno sagledavanje stvari. Uvek se trudim da gledam na stvari i pojave oko sebe iz jednog drugačijeg ugla, subjektivnog, da, ali oslobođenog predefinisanim zakonitostima društva, socijalnim normama i moralnim proseravanjima. Ja imam izuzetno egocentričan pogled na svet, ali nasuprot popularom mišljenu, to ne znači da mrzim sve oko sebe. Jedina razlika je odnos subjektivnog sa objektivnim univerzumom koji je u mom slučaju suprotan uobičajenom, onom koji je jedini poznat prosečnom građaninu planete Zemlje s početka 21. veka. Sve jeste neko i nešto, opet, na određenom nivou. U svom sistemu, mikrouniverzumu. Mrav je neko i nešto u svom mravinjaku, deo sistema, ali za grad u kojem se taj mravinjak nalazi, recimo, je apsolutno ništa. Niti je taj mrav svestan grada, automobila, zgrada. Mi ih gazimo, i ništa se ne menja u našem univerzumu. Gledano sa visine i upoređujući predmete, pojave i svesna bića na evolutivnoj lestvici, sve što je ispod postaje niko i ništa. I ovaj poznati univerzum je ništa u odnosu na onaj iznad njega. Čovek se može diviti koliko je poseban, kako je jedinstveno stvorenje boga-prirode koje stvara umetnost i svesno razmišlja sve dok ga kamion ne pregazi i ne postane gomila smrdljivih iznutrica. Sva njegova posebnost tada nestaje. Stolet - kod davljenja postoji ta euforija koja te uhvati poslednjih nekoliko sekundi. Jeste jako zajebano, ja sam se davio 4 puta do sada.

Nikad nisam razumeo što je čovek to uradio sebi, ali ajde.

Video sam tu sliku nedavno, listi bih dodao - Life, lethality: 100%, duration: optional, Agony: over 9000

Priroda je stvarno prelepa tamo, mada je meni i dalje favorit Kolorado. Jedva čekam da idem, ići ću ipak krajem juna ili početkom jula, jer sredinom juna idem ponovo u posetu indijancima.

Skupi su, ali ne preterano. Držao sam u ruci jedan poveći okrugao komad meteorita, bio je jako težak, to je sigurno, ali ne previše skuplji od zlata.

Nah, Mesec bi sve iskulirao i nastavio da troluje. Stolet - Laponija je jedan od najlepših regija na ovoj planeti. Svaka čast.

Kendal, da ponovim još jednom slažem se sa svime što si napisao, lepo to zvuči i zanimljivo je kad se uneseš u sve to, stvara osećaj u čoveku da je važan i jedinstven. Ali bili mi i besmrtni bogovi, opet smo niko i ništa. Uvek postoji nešto više, nešto iznad, van našeg domašaja.

O, da. Imam hiljade slika i klipova Aurore Borealis, godinama sam već opsednut njima i proučavao sam njihov uticaj, simboliku i međusobnu povezanost u alhemiji, nordijskoj mitologiji, šamanizmu, staroj Kini, smaragdnoj kruni itd. sve do, recimo, Bauma autora Čarobnjaka iz Oza koji je bio okultista i član Teozofskoh društva.

To je to, još jedna saga se završava. A bilo je lepo dok je trajalo. Šteta.

Šta znam, ova druga gloriously happy slika opisuje mene od pre nekoliko godina, kada sam gledao pozitivno na svet oko sebe. Možda neka egzistencijalna kriza govori iz mene, ali iako se slažem sa svime što je napisano u toj pro life motivacionoj sličci, deluje mi krajnje naivno, da ne upotrebim neku težu reč, da kažem jeste, tako je i da to promeni moj sadašnji pogled na svet. Moje subjektivno mišljenje je da ovom svetu više odgovara mračniji opis koji sam ja dao. To je realnost oko nas i ne mora biti odmah negativna. Šta više, ja ne vidim ništa negativno u prvom prikazu čoveka i njegove važnosti u ovom univerzumu. Za određen tip ljudi, taj melanholični stav se savršeno slaže sa crnom i hladnom saturnovskom sferom koja astralno dominira nad ovozemaljskim karakterom i rezultira spicifičnom genijalnošću koja se, recimo, ogleda u tkz. školi noći čiji su predstavnici, ti melanholični geniji i pesnici, hodali zemljom tokom više vekova ljudske istorije, od antike pa sve do romantičara.

Da. Naravno, ne poričem ja sve to što piše na tvojoj slici, daleko bilo. Ali ništa nije crnobelo.

Jedan moj ortak je putovao motorom od Teksasa sve do Aljaske, a drugi, inače Srbin, prešao biciklom od Virdžinije na istočnoj obali sve do zapadne obale, trebalo mu je nekoliko meseci ako se dobro sećam, jer se zadržavao u različitim gradovima. Meni su takva putovanja najbolja. U mom planu je da krajem meseca odem konačno u Arkanzas i posetim par lokacija poput Onyx Cave i viktorijanskog gradića, kao i kampovanje u divljini, Arkanzas je poznat po tome.

Odličan fotošop.

Idem da gledam ovo čim stignem, inače za retko koji film idem u bioskop.

Ovog brown recluse pauka ima koliko hoćeš ovde na jugu, ljudi ih se plaše više nego crnih udovica, a jedan mi se motao oko stopala dok sam kosio travu prošlog leta. Čuo sam da je zajebat pauk i ako te ujede pravac ambulanta, ali nisam znao da je baš ovako sjebano.

Na žalost, to vreme je prošlo. Sad je sve u što boljiim efektima, jebeš priču.

Kakav pauk ga ujeo?

Ekstra je, hvala za info.

Sauce?