Nije bilo njih, ali je tu bio bend sa nekim od članova.

 

Sastaviću ovih dana par pasusa za temu, da ljudi pročitaju kako je sve bilo organizovano, kako stvari funkcionišu i tako to, da budu upućeni za sledeću godinu.

samo dva pasusa?

Identična.

PREOSTALE 4 MUŠKE I 2 ŽENSKE MAJICE, “M” VELICINE (45cm ramena, 65cm dužina) + OFICIALNI BEDŽEVI SA ISTIM MOTIVOM. PTT 150 DIN. PORUDŽBINE NA pm ili [email protected]

je l' nije oficijelni?

zbun

oficialni oficijelni oficialni

nesto nije

ne znam

Zvanični.

 

Elem, koje je pitanje?

Nekoliko reči, kao što je rečeno.

 

Do Boljevca smo iz Beograda došli autobusom, vožnja je trajala tri i po sata. Napomena za sve je da ne veruju kuji koja je na autobuskoj stanici operater 31, jer je preko telefona izdiktirala podatke sa zastarelog sajta, te smo uzalud došli na nepostojeći autobus u 08:30.

 

Sa autobuske stanice u Boljevcu smo do Pionirskog doma (u čijem dvorištu i, uopšte, okruženju, se održava festival) stigli taksijem čiji je broj ljubičasta ostavila na temi. Automobil je bez oznake i taksi tablica, ali tu je pričljivi čiča koji ne zarezuje krivine i momentalno se ponudi za dogovor za povratak po završetku festivala. Cena vožnje je fiksna, 650 kinti. Postoji i autobus koji prolazi jednom dnevno (cena karte je 130 dinara), ali isti ne saobraća subotom.

 

Pionirski dom je stara dvospratna zgrada, očigledno namenjena izletnicima i planinarima – daleko od dobrog stanja, ali sa WC-ima, tuševima i umivaonicama. Neurednost prvih pripisujem festivalskoj publici. Tu su i sobe za one koji su došli bez šatora. Spolja se nalazi košarkaški teren, sa sve betonskim tribinama, nalik na osnovnu školu; ima i dovoljno prostora za parkiranje. Sama zgrada nije udaljena od civilizacije, niti duboko u šumi, već je deo naselja Rtanj u samom podnožju planine. Prokrčeni deo namenjen kampovanju je samo desetak metara iznad zgrade, gde se, sa mnoštvom mesta za prolaz između redova, smestilo (po mojoj proceni) oko trideset šatora.

 

Budući da smo došli tek na drugi dan, propustili smo planirani turnir u malom fudbalu (ako se održao), kao i ručak za koji, na osnovu izgleda praznog kazana, pretpostavljam da se sastojao od pasulja.

 

Mala bina je bila smeštena u uglu dvorišta, uz zgradu. Sa desne strane se nalazio improvizovan štand sa pivom, kafom i sličnim stvarima, a samo koji metar iza toga, mikseta pod šatorom. Uz zidić sa leve strane prostora su se poređali ljudi sa pločama, diskovima, stripovima i svakakvim kvltovima, dok se roba izvođača uglavnom nalazila negde iza tonca, odvojena na stolu radi lakšeg nalaženja. Cene koje su bendovi stavljali su bile smešne, mislim da je najskuplji disk bendova koji su nastupali koštao 350 kinti.

 

Nameštanje između bendova je bilo minimalno, a zvuk je bio sasvim dobro namešten i dovoljno glasan. Same bendove i njihovu muziku ne bih da komentarišem, budući da možete da odete na sajt festivala, gde se nalaze linkovi ka pojedinačnim izvođačima. Dovoljno je reći da je svaki bend imao potpuno korektan nastup, pri čemu su neki energijom i zvukom privoleli više publike od drugih.

 

Atmosfera među ljudima je bila veoma domaća i prijateljska, budući da se skupila šarenolika publika. Nije bilo zlih pogleda, prozivanja i sukoba karakterističnih za metal koncerte. Svirke su se pratile sa svih uglova: sedelo se na pomenutom zidiću, travi na usponu ka šatorima... Najčešće je bilo jako malo publike ispred same bine, što se može pripisati umoru ljudi koji su odlučili da prate sedeći, iz daljine.

 

Što se tiče hrane, pića i drugih potrepština, osnovne stvari mogu da se nabave u radnjici koja se nalazi na kraju staze ispod Pionirskog doma, najviše dvesta metara odatle. Za one koji nisu naklonjeni pentranju kroz šumu, putevi između dvorišta i kuća mogu da posluže šetnji.

 

Povratak se sastojao iz poziva taksisti (sa kojim smo se, u toku prve vožnje, dogovorili za vreme), dolaska u Boljevac i čekanja autobusa za Beograd u kojem je bilo mnogo manje gužve nego prilikom dolaska.

 

Iskreno, do ove godine nisam znao za postojanje festivala, niti sam imao pretpostavku o tome kako sve zajedno izgleda. Uzevši u obzir da ekipa koja stoji iza "Sabbath Mass" mini-festova uspostavlja kontakt sa sve više kvalitetnih bendova iz okoline, nije pogrešno pretpostaviti da je i ranije bilo dobrih bendova, te da će i ubuduće biti zanimljivog i raznovrsnog programa. Budući da je festival besplatnog karaktera, poprilično u DIY duhu, imajući u vidu broj izvođača, ali i druženje i lepu atmosferu oko Pionirskog doma – isplati se odvojiti za povratnu kartu, vožnju taksijem (ili lokalnim autobusom) i piće. Kao i nešto novca za podršku organizatora i muzičara.