Неко мисли да ходи. Већ имам карту. И мислим да је овај фестивал је недавно постао бољи. Ово је можда последња шанса да се види Running Wild уживо.

 

Неко мисли да ходи. Већ имам карту. И мислим да је овај фестивал је недавно постао бољи. Ово је можда последња шанса да се види Running Wild уживо.

 

Нашата малка група ще отиде там през юли. Надявам се този път да пием малко бира с вас. Ще се видим там!

 

Видимо се онда у Чешко

Runnere, oslobodi pm prostor :]

Bio sam i ove godine na festivalu sva četiri dana, pa evo da napišem ovde koji red. Ovaj put nas je išlo šestoro, a osim nas bilo je još fanova koji su stigli iz Srbije. Ove godine je na festivalu bilo dosta tako nekih bendova koje sam slušao površno, malo više ili manje, a koje bi mi opet bilo zanimljivo vidjeti uživo. Kao što se moglo očekivati, za većinu ljudi sa kojima sam razgovarao glavni motiv da se dođe je bio Running Wild, pošto su ovog ljeta imali svega pet zakazanih koncerata. Meni je, kao i prije 2 godine, ideja vodilja bila da otputujem negdje na kratko, na neki fest, da „malo promjenim klimu“ što bi rekao Sejo Sexon, a opet da pogledam neke zanimljive bendove, da se družim, pijem pivo i zezam sa metalcima.

 

Kad smo kod promjene klime, ona je i ovaj put bila drastična, po danu je tamo nekih 23-25 stepeni Celzijusa, s time što naglo zahladni čim sunce zađe za oblak, a noći su baš hladne, temperatura je padala ispod 10 stepeni, tako da su mi nedostajale duge gaće ispod farmerica, dok sam dukseve imao kod sebe.

 

Prvi dan smo stigli na otprilike pola svirke Battle Beast. Ove godine je festival bio rasprodat, tako da je i na bendovima koji su počinjali oko 5-6 sati popodne bila velika gužva, a da ne govorimo o udarnim terminima. Uglavnom, Battle Beast su bili baš dobri, a koliko sam mogao da zaključim odsvirali su najviše pjesama sa novog albuma koji promovišu, a kojeg ja još nisam poslušao. Sa prošlogodišnjeg su odsvirali samo veliki hit Touch in the Night. Kod ovog benda mi se jedino ne dopada ritam sekcija, preciznije bubnjevi, nekako mi to sve zvuči jednolično, i uživo, a i na studijskim snimcima, ritam kao da je isti na većini pjesama, nekako previše u tom nekom Nuclear-Blast-power-metal fazonu. Ostali elementi su ok, a pogotovo mi se dopada kako ona ženska pjeva, što bi rekao Bajaga „Volim boju glasa k'o što ima ona“ Baš ima taj opori ton koji vuče na neke kultne pjevačice iz 80-ih, tipa Bonnie Tyler ili Alannah Myles, znači ono kao da je prošla u životu sve, od ljubavnih jada, borbe sa zavisnošću do nasilja u porodici. Ok, možda malo pretjerujem.

 

Iza njih su svirali Death Angel. Nisam nešto imao puno koncentracije za njihovu svirku, pa sam sa drugarom malo procunjao po festivalskom prostoru, a otišli smo i do merch štanda gdje je drugar uzeo sebi Running Wild majicu. Ono što sam okvirno zapazio je da je Death Angel imao pošten i srčan nastup, pjevač se baš maksimalno ložio i unosio u svoju dužnost, komunicirao sa publikom i uopšte ostavio taj neki true dojam na mene.

 

Onda su na red došli Stratovarius. E to je bila baš ekstra svirka, barem meni, sve je bilo na svom mjestu, poprilično čisto ozvučenje, Timo odlično pjeva, pjesme bukvalno lete jedna za drugom, melodija i brzina, dosta sjajnih pjesama koje odavno nisam slušao, plus par stvari sa novijih albuma. Odličan koncert, meni među top 3 na čitavom festivalu.

 

Headliner za prvo veče je bio Sabaton. Ovaj put su na bini imali podršku kompletnog filharmonijskog orkestra iz Zlina. Šta reći, bombastično od početka do kraja, puno pirotehnike sa bine i odličan prijem u publici, svaka pjesma je ložiona na svoj način, tako da je uz ovaj bend uvijek zabavno i vrijeme brzo prođe.

 

Prvog dana su posljednji svirali Pain. Nisam ih ranije nikako slušao, mada znam da je u bendu Peter Tagtren, koji mi je isti Christopher Walken, samo sa dugom kosom Meni je ono onako, ništa specijalno, kao neki melodični industrial. Iako su svirali posljednji i imali status „deadliner-a“ (prvih put čuh taj izraz na ovom festivalu), gledalo ih je sigurno nekoliko hiljada ljudi i tako je uglavnom bilo i narednih dana tokom nastupa bendova koji su svirali posljednji.

 

Drugog dana sam načelno imao u planu da pogledam Anneke i njen novi bend Vuur, ali sam ih ipak propustio, pa sam došao pred početak koncerta Epice. Šta znam, na mene generalno ne ostavljaju neki specijalan utisak ti sympho power bendovi sa ženskim vokalom, sve mi to djeluje kao kopija Nightwisha, pa sam i Epicu tako ispratio reda radi. Simone Simmons je ekstra riba, ali to je već svima poznato. E, da, upamtio sam da Epica ima klavijaturistu čije klavijature imaju točkiće, pa se čovjek voza po bini, čas je desno, čas lijevo.

 

Sepulturu sam gledao po prvi put u životu i koncert je bio sasvim ok. Čini mi se da su svirali baš dugo, sigurno oko sat i po. Odsvirali su dosta pjesama na novog albuma, a za drugu polovinu koncerta su ostavljeni svi stari klasici koji vam mogu pasti na pamet. Dobar koncert, drago mi je da sam i njih ovjerio uživo.

 

Headliner druge večeri su bili Running Wild. Jasno je koliki je ekskluzivitet bio ovaj njihov koncert. U publici su se tokom sva četiri dana mogli vidjeti ljudi odjeveni kao gusari, neki baš u full opremi, a neki samo sa onim gusarskim šeširima. Rock'n'Rolf i ostali članovi benda na bini takođe u gusarskom outfitu. U suštini, koncert je bio baš dobar, Rolf zadovoljavajuće pjeva, zvuk zadovoljavajuće podešen, a razlog za ono „ali“ leži u setlisti. Bilo je nekoliko pjesama sa prošlogodišnjeg albuma, plus Locomotive sa albuma „Shadowmaker“, tako da je središnji dio koncerta, nakon što je splasnula početna euforija i oduševljenje što pred sobom vidiš Rolfa, nekako bio dosta mlak. Bend svira, ali pjesme ne drže tenziju. Utisak se popravlja pred kraj kad sviraju Running Blood i Under Jolly Roger, pa onda opet jednu sa novog i na samom kraju Conquistadores. Uzalud sam se nadao da ću čuti barem još Port Royal. I pored tih zamjerki, ipak ovaj koncert stavljam među najbolje kojima sam prisustvovao na ovom festu.

 

Drugu veče zatvaraju Moonspell. Očekivao sam približno sličnu setlistu kao jesenas u Beogradu, ali su oni sada odsvirali skoro čitav album „Irreligious“, pjesmu po pjesmu, onda ubacili par udarnih stvari sa prvog i na kraju koncert zatvorili sa Full Moon Madness. Zaista fenomenalna svirka, baš im je skroz legao taj poslijeponoćni termin, Fernando stalno spominje vampire i zahvaljuje se publici, a i gledalo ih je baš dosta ljudi, par hiljada sigurno.

 

Za treći dan je bila najavljena kiša i to se obistinilo. Padala je i u Zlinu, gdje smo bili odsjeli, a u Vizovicama, gdje se festival održavao, je bio baš jak pljusak. Doduše, nije baš dugo trajalo, tako da smo uspjeli da na miru pogledamo bend Almanac, iza kojeg kao osnivač stoji Viktor Smolski. Prošli godine su imali dobar debi album, pa sam zbog toga imao želju da ih vidim uživo. Odsvirali su dosta stvari sa tog albuma, plus dvije nove. Imaju čak tri vokala u bendu, dva muška i jedan ženski. U pitanju je pristojan melodični metal.

 

Nakon njih su svirali Pretty Maids. Iako iza sebe imaju hrpu albuma, ipak su logično morali da odsviraju neke od ključnih numera sa ranih radova po kojima su se i proslavili. Čuli smo Back to Back, Love Games, Future World, Rodeo, a nedostajale su mi Needles in the Dark, Eye of the Storm, a ponajviše A Place in the Night. No, dobro, prihvatljiva je bila svirka u cjelini.

 

Što se tiče benda Delain, važi isto ono što sam napisao za Epicu, s time što oni nemaju klavijaturu na točkiće. Na tri pjesme im je gostovao Marco Hietala iz Nightwisha.

 

Saxon su bili odlični, održali su jedan baš onako iskren koncert, iz srca i iz sve snage odsviran. Sa posljednjeg albuma je išla samo naslovna stvar, sa kojom je otvoren koncert, i možda su odsvirali još par stvari sa albuma izdatih unazad 10ak godina, a sve ostalo su bili najveći hitovi. Zvuk je možda malo bio pojačan više nego što treba, ali kontam da je to možda i do toga što smo bili previše bizu bine i lijevog zvučnika. Biff je legenda od frontmena, kad je išla Denim and Leather, neko iz publike je na stejdž bacio džins prsluk sa prišivačima, Biff je to obukao i u tome otpjevao tu pjesmu, onda skinuo prsluk, potpisao se na njega i vratio ga u publiku. Kad je koncert već bio priveden kraju, iz publike su mu doturili neke ploče Saxona, a on se na njih uredno potpisao. Stvarno je car.

 

Kreator me je najviše zanimao treće večeri. Krenuli su sa Hordes of Chaos i tu mi se nekako učinilo kao da Mille pjeva sa pola snage, više onako rutinski, kao da je sve nekako kilavo. Probio sam se dublje u masu, da budem iole bliže bini. Kao druga stvar je išla Phobia i nekako sam imao isti osjećaj, kao da tu fali energije. Tek sa trećom pjesmom, Satan Is Real, kao da su stvari došle na svoje mjesto. Inače me je kod Kreatora mnogo iznenadila bina i sva ta scenografija na njoj. Definitivno su oni od svih bendova na festivalu imali najjači i najnabudženiji stejdž. To mi je nekako i smetalo, previše je to za Kreator, sve te silne skalamerije. Na bini je bilo dosta nekih vertikalnih ploča u obliku crkvenih prozora, a na njima su zapravo bili led ekrani na kojima su tokom koncerta išli različiti video sadržaji. Tako su tokom pjesme Fallen Brother na tim ekranima prikazivana lica raznih muzičara koji više nisu među živima, a primjetio sam među njima i Chrisa Cornella. Takođe po sred bine glava sa pentagramom, kao sa omota posljednjeg albuma, onda nekakve lutke u pozadini. Kao što napisah jednom prijatelju, kao da svira King Diamond ili Iron Maiden. Vrhunac je bio kad u jednom momentu Mille uze nekakvu cijev, kao od usisivača, i iz nje krenu da pušta gusti dim pravo u publiku :haha: No, dobro. Koncert je sa muzičke strane ipak bio dobar, osjetio se sav taj bijes i silina, u publici su ljudi stalno pravili šutke, circle pit, a po Milletovoj želji i wall of death. Setlista je mahom bila podređena pjesmama iz „novije“ faze, a od starih stvari, osim Phobie, odsvirali su People of the Lie, Total Death, Extreme Aggression i Pleasure to Kill.

 

Treće večeri su posljednji svirali Crematory. Vani je bilo baš hladno, pa nisam imao mnogo koncentracije za njih, tako da sam ih tek površno ispratio iz daljine, a više sam kuckao na Viber, čekajući kraj koncerta i odlazak na voz. Osim sintisajzera, debelog matorog pjevača i growl vokala, zapazio sam i Adidas dresove sa natpisom Crematory u kojima su bili muški članovi benda.

 

Poslednjeg dana smo došli otprilike negdje na pola svrike Rage-a. Davno sam izgubio korak sa dešavanjima u vezi sa ovim bendom, tako da me je iznenadilo to da Viktor Smolski više nije sa njima. Umjesto njega imaju nekog gitaristu Latinosa, čini mi se da je Meksikanac. Na kraju koncerta su odsvirali Holy Diver, kao posvetu Diu, a to je sve otpjevao taj gitarista. Čovjek ima zaista odličan glas. Od nekih meni poznatih stvari uhvatio sam Solitary Man i Black in Mind.

 

Nakon njih je svirala Lacuna Coil. Nisam ih nikad pratio, ali mi je bilo dovoljno da čujem Heaven's a Lie koja se nekad davno vrtila na radiju, a dotakla me je i njihova verzija Enjoy the Silence. Inače su svi bili u nekim bijelim košuljama i pantalonama isprskanim krvlju, dvojica gitarista čak sa maskama na glavama, to su valjda kao asocijacije na sanatorijum i tematiku posljednjeg albuma, šta li već. Cristina Scabbia izgleda odlično, iako je '72. godište.

 

Dee Snider je imao dosta zabavan nastup. Na samom početku njegov bend je imao ekstremne probleme sa zvukom, ali se sve popravilo nakon par pjesama. Iz Twisted Sister repertoara su odsvirali The Kids are Back, We're Not Gonna Take It i I Wanna Rock, a pri izvođenju ove posljednje na bini su mu se pridružili Tobias Sammet, Cristina Scabbia i onaj pjevač iz Lacune Coil. Malo prije toga je odsvirao Outshined, kao posvetu Chrisu Cornellu. Dee Snider je i dalje pun energije na bini, pravi rock frontmen, iako mislim da ima preko šest banki. Takođe je veliki zajebant, šoumen, stalno nešto priča između pjesama, a na zub je uzeo jednu klinku iz prvog reda koja je stajala uz ogradu mrtva-ladna, valjda čekajući Edguy. Dee se do mile volje zajebavao na njen račun, pokazivao na nju, čak je u jednom momentu natjerao publiku da joj skandira „fuck you“ Tobiasa Sammeta je u više navrata oslovio sa „Ed“, kao da ne zna kako mu je pravo ime. Sve u svemu, veliki šalđija, što bi se reklo.

 

Edguy je posljednje večeri imao najbolji koncert, sa najviše ljudi u publici i sa generalno najboljom atmosferom. Koliko sam mogao zaključiti, kroz repertoar su napravili presjek karijere, pošto ove godine obilježavaju 25 godina postojanja benda. Meni su najviše legle pjesme sa početka prošle decenije, iz vremena kad sam dosta slušao 202-ku, tipa Tears of a Mandrake, Lavatory Love Machine, King of Fools i sl. Uglavnom, njihov koncert je bio vrhunac posljednje večeri na festivalu.

 

Od samog starta mi nije bilo jasno šta traži Vince Neil na mjestu headlinera za četvrti dan. Kontam, možda je i njegov menadžment tako tražio. Prema očekivanjima, svirali su isključivo Motley Crue repertoar, pri čemu je usred koncerta Vince nestao sa bine i ostavio preostaloj trojici muzičara da odsviraju obrade – Heaven and Hell, Whole Lotta Lova i Flight of Icarus. Kasnije se vratio na binu i otpjevao još par Motley Crue pjesama i to bi bilo to. Koncert u trajanju od plafon sat i deset minuta, nepotreban set sa obradama, ozvučenje otišlo u onu stvar kako je svirka odmicala, ljudi u publici se uveliko razilaze, jednom riječju spektakl-debakl Nakon Vince Neila više nije niko svirao, jer se po tradiciji program posljednjeg dana završava u ponoć. Jbga, nedelja je, mora se sutra na pos'o.

 

Sve u svemu, nosim pozitivne utiske sa festivala. Jeste daleko, ali vrijedi otići, ako voliš ovakav profil muzike i bendova. Vjerujem da je i dalje ovo jedan od najjeftinijih metal festivala sa zvučnim, mainstream imenima.

U kom hotelu si odseo u Češkoj?

^ Studentski dom "Tomas Bata" u Zlinu, ulica Stefanikova.

Ja sam bio u "Ondrašu", blizu Dlouha železničke stranice. Imaš raport sa festa na "Helly Cherry-ju" ako te zanima.

Edited July 22, 20178 yr by zyclon

Plus Runneru za review, mene mrzelo da se generalno raskucavam, ali nadovezao bih se na par komentara.

 

Iza njih su svirali Death Angel. Nisam nešto imao puno koncentracije za njihovu svirku, pa sam sa drugarom malo procunjao po festivalskom prostoru, a otišli smo i do merch štanda gdje je drugar uzeo sebi Running Wild majicu. Ono što sam okvirno zapazio je da je Death Angel imao pošten i srčan nastup, pjevač se baš maksimalno ložio i unosio u svoju dužnost, komunicirao sa publikom i uopšte ostavio taj neki true dojam na mene.

 

Mene Death Angel spasio prvi dan. Strato nisam bio prezadovoljan zvukom, i iako je bio dobar nastup i Timo je sam zvučao super nešto mi falilo. Ali Angeli rasturiše, i naterali me da zaboravim clusterfuck kombinaciju Majesty/Elvenking/BBeast koje sam istrpeo taj dan.

 

Drugog dana sam načelno imao u planu da pogledam Anneke i njen novi bend Vuur, ali sam ih ipak propustio, pa sam došao pred početak koncerta Epice.

 

Šteta, super bili, plus meni Anneke prva žena festivala Da, Simone je bolja riba, napucana, ali za ljude koji bi više od života od dobrih butina - Anneke A i sam nastup Vuura je mnogo više za mene nego Epica. Epica je udavljena u onim horovima, orkestrima i plejbecima, dok ovde jedan glas vlada i to je to. Bilo par pesama Gentle Storm, Gathering i čak i Devin Townsend pesma.

 

U suštini, koncert je bio baš dobar, Rolf zadovoljavajuće pjeva, zvuk zadovoljavajuće podešen, a razlog za ono „ali“ leži u setlisti.

 

Apsolutno saglasan. Meni je onaj drum solo bio prekidni deo, dotle je bilo kako se samo poželeti može

 

Odsvirali su dosta stvari sa tog albuma, plus dvije nove. Imaju čak tri vokala u bendu, dva muška i jedan ženski. U pitanju je pristojan melodični metal.

 

Meni je najbolje kod Almanaca bio Andy Franck, koji je baš imao dojajan i opušten pristup kakav sam retko viđao na ovom festivalu i, dok nije došao Dee Snider, bio mi najbolji frontmen festivala :] Terao je baš prirodnu zebanciju sa minumom floskula a l "How are you doing tonight?" u 4h popodne.

 

Inače taj treći dan, a pre pljuska, najbolji bend bio Trollfest. Bend ima saksofon i dugmetaru, i svirao je i Britney Spears obradu. Šta čoveku više treba od života?

 

Biff je legenda od frontmena, kad je išla Denim and Leather, neko iz publike je na stejdž bacio džins prsluk sa prišivačima, Biff je to obukao i u tome otpjevao tu pjesmu, onda skinuo prsluk, potpisao se na njega i vratio ga u publiku. Kad je koncert već bio priveden kraju, iz publike su mu doturili neke ploče Saxona, a on se na njih uredno potpisao. Stvarno je car.

 

Samo mala ispravka, nije ovaj svojevoljno bacio prsluk, nego mu Biff tražio početkom pesme :] Ali sve u svemu car nad carevi. Odličan Saxon nastup.

 

Vrhunac je bio kad u jednom momentu Mille uze nekakvu cijev, kao od usisivača, i iz nje krenu da pušta gusti dim pravo u publiku

 

Jao, bravo, poptuno sam zaboravio na ovaj momenat To mi je baš bilo teško da gledam, šta uradi čovek od sebe

Sličan nam je utisak generalno za Kreator, a tako mi bilo i prošle godine kad sam gledao na festivalu isto. Mnogo nekih nepotrebnih i prenabudženih stvari (one konfete su baš bitna stvar za thrash/metal koncert), a ne zvuče ništa specijalno.

Intrigantan momenat je bio kada je pomenuo Edguy/Tobi Sammeta, i pomenuo kako je sutradan nekome tu (valjda njemu?) rođendan, i to 50., što niđe veze sa životom, ali moguće da ga nisam razumeo kako treba.

 

Poslednjeg dana smo došli otprilike negdje na pola svrike Rage-a.

 

Valja pomenuti da je tog dana bio Iron Savior, u tragičnom terminu od 12h, ali po meni u top5 nastupa na celom festivalu. Fenomenalno zvučali. prava energija i, uprkos listi gde je samo jedna od devet stvari bila sa starih albuma, proveo se kao iz snova.

 

Rage je bio iznenađujuće super, dosta lepo izmiksana lista. Drugačija energija bez Smolskija definitivno, ali mi se više ipak sviđa gde se sada nalazi Peavy nego Smolski.

 

Dee Snider je imao dosta zabavan nastup. Na samom početku njegov bend je imao ekstremne probleme sa zvukom, ali se sve popravilo nakon par pjesama. Iz Twisted Sister repertoara su odsvirali The Kids are Back, We're Not Gonna Take It i I Wanna Rock, a pri izvođenju ove posljednje na bini su mu se pridružili Tobias Sammet, Cristina Scabbia i onaj pjevač iz Lacune Coil. Malo prije toga je odsvirao Outshined, kao posvetu Chrisu Cornellu. Dee Snider je i dalje pun energije na bini, pravi rock frontmen, iako mislim da ima preko šest banki. Takođe je veliki zajebant, šoumen, stalno nešto priča između pjesama, a na zub je uzeo jednu klinku iz prvog reda koja je stajala uz ogradu mrtva-ladna, valjda čekajući Edguy. Dee se do mile volje zajebavao na njen račun, pokazivao na nju, čak je u jednom momentu natjerao publiku da joj skandira „fuck you“ Tobiasa Sammeta je u više navrata oslovio sa „Ed“, kao da ne zna kako mu je pravo ime. Sve u svemu, veliki šalđija, što bi se reklo.

 

Bila i The Price od TS pesama. Onaj momenat kad je naterao svih ~20k ljudi da se prodere "Fuck you bitch!" mi je bio najbolji momenat festivala Umreo od smeha što ono kažu. Isto je bio dobar momenat:

"This is Dee fucking Snider"

"This is Ed fucking Guy"

 

I ja mislim da Dee nije znao kako se Tobi zove, a i što bi

 

Od samog starta mi nije bilo jasno šta traži Vince Neil na mjestu headlinera za četvrti dan.

 

Ovo sam se i ja pitao, pa sam odlučio da otrčim sa Edguya na onaj 22h voz, i koliko vidim iz opisa koncerta, mnogo dobra odluka

 

I meni generalno pozitivan utisak. Kada se podvuče crta, konto mi je 29 bendova, i kada se sve svede to se sve gleda za, realno, jako malo pare. Recimo da sl. kvalitet možeš da izvučeš na MetalDaysu, koji jeste lepši festival, ali je mislim duplo skuplji, i po ceni karte i po ceni pića.

 

Jedan glavni plus isto mi je ona rakija koju su služili. Ja sam se žešće nepripremio za one ladne večeri, svaki dan i 3/4 pantalonama i majici i kao košulja backup, tako da me je ta rakija grejala noćima A i bez tog grejnog momenta, kruška je stvarno bila prebac. Vratio bih se na fest samo zbog rakije.

@ Angelystor

 

Respect za Andy Francka, ja očigledno tokom preslušavanja albuma prošle godine nisam obraćao pažnju na to ko je sve zadužen za vokalne dužnosti (a možda i jesam, pa sam momentalno zaboravio ), tako da uopšte nisam skapirao da je ono pjevač Brainstorma, iako sam ih jednom čak i gledao uživo. A jeste bio upečatljiv sa forsiranjem onog "tonight" u sred bijela dana. Sad vidim da im je onaj drugi pjevač zapravo Englez koji je pjevao na prva dva Adagio albuma, samo što je u međuvremenu malo ostario. (Kad smo kod Adagia, ove godine im izlazi novi album nakon duge pauze). Eto, nisam imao pojma koga sve gledam na bini. Doduše, tokom svirke Almanaca dosta su mi pažnju odvlačili oni pijani metalci koji su iz sve snage skakali po lokvama tokom i nakon one kiše. Baš mi je bilo zabavno da ih posmatram

 

Što se tiče Metal Daysa, taj festival me odavno privlači, ali mi se ama baš ne ide pod šator. Čuo sam da su tamo ho(s)telski kapaciteti praktično nepostojeći, dok u Češkoj imaš veliku mogućnost da nađeš neki smještaj u Zlinu ili Otrokovicama. Na stranu to što je ovo u Sloveniji baš skupo.

 

Intrigantan momenat je bio kada je pomenuo Edguy/Tobi Sammeta, i pomenuo kako je sutradan nekome tu (valjda njemu?) rođendan, i to 50., što niđe veze sa životom, ali moguće da ga nisam razumeo kako treba.

 

Hahha, i ja sam ga skapirao da je ovome sutra 50. rođendan, što je van svake pameti. Ko zna kakve je Mille imao halucinacije tada

 

Jedan glavni plus isto mi je ona rakija koju su služili. Ja sam se žešće nepripremio za one ladne večeri, svaki dan i 3/4 pantalonama i majici i kao košulja backup, tako da me je ta rakija grejala noćima A i bez tog grejnog momenta, kruška je stvarno bila prebac. Vratio bih se na fest samo zbog rakije.

 

Ma znao sam da će biti onako hladno, ali bukvalno nisam mogao da vučem sa sobom još i teksas jaknu ili tako nešto kabasto. Onda je ta rakija dobar "tip" za neki naredni put, ako ga bude.

Respect za Andy Francka, ja očigledno tokom preslušavanja albuma prošle godine nisam obraćao pažnju na to ko je sve zadužen za vokalne dužnosti (a možda i jesam, pa sam momentalno zaboravio ), tako da uopšte nisam skapirao da je ono pjevač Brainstorma, iako sam ih jednom čak i gledao uživo. A jeste bio upečatljiv sa forsiranjem onog "tonight" u sred bijela dana. Sad vidim da im je onaj drugi pjevač zapravo Englez koji je pjevao na prva dva Adagio albuma, samo što je u međuvremenu malo ostario. (Kad smo kod Adagia, ove godine im izlazi novi album nakon duge pauze). Eto, nisam imao pojma koga sve gledam na bini. Doduše, tokom svirke Almanaca dosta su mi pažnju odvlačili oni pijani metalci koji su iz sve snage skakali po lokvama tokom i nakon one kiše. Baš mi je bilo zabavno da ih posmatram

 

Pa bre, Andy B. Franck i David Readman na vokalima, to je i najinteresantnija stvar oko tog Almanaca S tim što je taj Readman pre svega poznat po tome što je bio zamena Andi Derisu u Pink Cream 69.

 

Što se tiče Metal Daysa, taj festival me odavno privlači, ali mi se ama baš ne ide pod šator. Čuo sam da su tamo ho(s)telski kapaciteti praktično nepostojeći, dok u Češkoj imaš veliku mogućnost da nađeš neki smještaj u Zlinu ili Otrokovicama. Na stranu to što je ovo u Sloveniji baš skupo.

 

Ako te ubode lepo vreme, camping na MDaysu je nešto najbolje što može da ti se dogodi :] Prošle godine nisam kampovao i ne bih voleo da jesam jer je padala kiša non-stop i kamp je izgledao katastrofično. A mi smo npr. našli airbnb i to 2-3 meseca pred fest, znači vrlo blizu (s obzirom da da, tamo se osnovni hotelski smeštaj odmah popuni).