Angelystor

Jok Letter 9

Nije da sam nešto očekivao od ovog novog albuma, ali ono...solidno meh Već davno se piše po mustri, već davno se jedni-isti pevači vrte... Hansi i Mille su tu malo kao da promešaju karte, kao stari Edguy gosti, i dok su Hansijeve deonice sasvim na mestu i ovaj zvuči dobro, ona Milletova mi jedna od gorih delova albuma. Ne mislim da on posebno loše zvuči, već samo da je tako tupavo napisana vokalna linija. A da, tu je i Tate, al' mene starac Tate uopšte ne radi i ta njegova trilogija na sredini je solidno najdosadniji deo albuma. Moonglow može na Euroviziju kakav je bljuc u muzičkom obliku. U principu, "Book of Shallows" i "Raven Child" jedino čemu bih se nekad vratio sa albuma. Book baš dobrovozeća powerica, sa doduše tupavim Mille breakdownom. Raven Child mislim da je jedan baš dobar grower, Tobaja se ako ništa drugo sa ovim epicima baš fino uhodao te nastavio niz sa po jednim dobrim na svakom albumu.

Pao i Shaman reunion S tim što ovde ima daleko više 90s Angra ljudi nego u trenutnoj Angri.

Šta koj kurac Brooklyn vegan

Yes, this, yes.

Polish extreme metal veterans VADER will release a new EP titled "Thy Messenger" on May 31 via Nuclear Blast. The effort will contain four of the five songs that were recorded over a week-long period in January and February at Hertz Studio in Białystok, Poland under the supervision of the Wiesławski Brothers. The cover art was painted by Wes Benscoter, who previously worked with VADER on the "De Profundis" LP and has collaborated with such bands as SLAYER, KREATOR and SINISTER. A new full VADER album will be recorded later this year for a tentative autumn release. VADER mastermind Piotr "Peter" Wiwczarek comments: "We decided to record the new EP because we knew that the full-length new album won't be released before the end of 2019. We're back on the road in June and we plan to have some new tunes ready for our fans throughout the summer. We're due to start the recording process for the new VADER LP in April in England. For the time being we've named the album '…And Then There Was Only Pain', and it should be completed by the end of May — when 'Thy Messenger' EP is due to be released worldwide. The EP includes three new tracks — mostly really vicious and aggressive tracks, even for VADER. 'Emptiness' is more groovy in the main riff, but really heavy at the end. All the songs are fast and short, but pretty intense, I guess. We've also added a new version of our classic title track from 'Litany'. It is 20 years since we recorded that album at the Red Studio. 'Litany' — as a song — and many more from that album have never been performed live. This album is still one of the fan favorites in the VADER discography and in 2019 we will resurrect this whole record as part of our live shows this autumn. Another bonus is the absolute classic cover of 'Steeler' which was always one of my all-time favorite [JUDAS] PRIEST songs." TLDR - Sviraju ceo Litany od jeseni, dakle idealna prilika opet ovamo malo da svrnu.

Meni ovo najslušljiviji album od ADToE pa na ovamo....iliti "bolje nego prethodna dva". Uspeh? Ne naročito. I ne znam koliko je namerno, ali u poslednjih 3 od 4 albuma imaju D i T u inicijalu imena albuma

Napredovao sam, sad je INTJ Extraverted 6% Introverted 94%

Melancholy i Antichrist mi već svi takođe ponudili, samo što mislim da ću da ga krenem od starta S tim povezano, appreciate ako neko ima živ link za Forbrydelsens element

Speldža težak. Dovoljno govori što je Sepultura tamo 2011. kada su imali "old school" set imala Subtraction u listi, iako nije album sviran u celosti.

Polako, prvo nekad onaj "Gothic Voodoo Anthems" (gledam u tebe Grobodane), pa onda svi ostali krševi. Za sad samo standard sumnjiteti na meniju.

Hahah, jao, tačno. Jel bilo beše još nešto u tom užasnom nizu, ne mogu se setim?

Imam druga koji se kune u MH i koji se toliko zgrozio albumom da sam morao da vidim o čemu se radi. Taj mesec sam imao "jadnu nedelju" (ili možda subota? bešga) gde sam tipa 3-4 nedelje zaredom namenski puštao najgore stvari, uključujući to, zadnji Freedom Call i WASPov The Idol rerecord.

Čuj, preslušao, i lirike sam pročitao.

Mislim da bih pre pustio ponovo zadnji Machine Head nego novi IF da slušam.

Ja sam ovim novim sasvim zadovoljan. Runs circles around prethodna dva albuma. A ono, kad se pogledaju nazivi pesama, pa i obrati pažnju na refrene, ne bi rekao čovek da je išta približno pojmu inspiracije imalo veze sa pisanjem ovog albuma. Pa i riffovi su dosta neki knockoffsi uobičajenih heavy 'standarda'....no, fuck it, nekako mi dovoljno iskren i catchy album da će opstati još neko vreme na slušanjuj. Čeka se obc sa šok reakcijom.

Jebiga kad mi drag bend :] Daje mi za razlog da nađem bar nešto umetnika u tom ispunjavanju ugovara ka izdavačkoj kući.

Uzeo sam nešto nakon malo odležavanj da se vratim albumu (a još mi prokleti disk ne stiže, jepse carino), i uprkos svim i dalje očiglednim manama i repeticiji, simpatičan mi album. Iskreno 'vidim' neke od ovih pesama kao jako zabavne live, odnosno u okruženju daleko od kritičkog kućnog slušanja. I povrh svega, kudos za Blitza koji mi i dalje zvuči super i što mi sam po sebi sa melodijama i liricima izvlači solidan deo albuma. Mislim da je ovde najviše Verni odgovoran za i dalje lazy songwriting, čovek je na nekom autopilotu već 10 godina to je svima očigledno. Njemu se svelo pisanje pesme van šablona da napiše neku punky eastcoast pesmu i to je to. Kamo neki Bitter Pill, Green and Black, da ne kažem doomy mešanje karata... Ima neki pokušaj Sabbathiranja na "Where Few Dare To Walk", ali neubedljivo na kraju. I "Distortion" me na svako slušanje nekako navuče i onda do kraja pesme lagano izgubim malo poverenje. Elem, mislim da je idealan trenutak, ako ne već drugi album zaredom, da malo podeli pisanje albuma Linsku ili nekom drugom, ali...da li do lenjosti potonjeg ili do taštine neke...tu smo gde smo. U principu, svakako mi bolji od album od prethodnog, tu negde po kvalitetu sa WDA, dakle donji deo Okill diskografije

Koliko se sećam kroz maglu, to uopšte nije loš album Najbolji detalj senka od kose

Zakasneli hvalospevi sa ovogodišnjeg festa, bar ono što sma stigao da pohvatam: The Favourite - Mislim da sam već pominjao ovde, ali svejedno, odličan rad, drago mi da se Lanthimos vratio posle, meni bar, kršnog prethodnog filma Green Book - Ovo mi se svidelo mnogo više nego što sam mislio da će, a ponajviše zbog ove dvojice, Vigga i Maheršale, evo i dan danas ne znam ko je više raspičio. Možda malo više naginjem ka Viggu, jer cenim kad se glumac, i pored sjajnog glumačkog performansa, onako kristijanbejluje za neku ulogu. Sulude stvari. Svakako bih njemu pre dao Oskara, Gloub štagod nego Maleku. Ono, najveća mana filma mi je što se eponimna knjiga skoro uopšte ne pominje u filmu i mislio sam da će mnogo veću ulogu da ima u zapletu Dangerous Liaisons - Kinoteka, naravno. Mislim da mi ovo prvi put bio Glenn Close da sam gledao, apsolutni trijumf od nastupa i daleko najbolji deo filma...uz mladog Peter Capaldi-a i njegov škotski akcenat koji mi je toliko iskakao da se njegovih citata najviše sećam iz filma. "Christian Thoughts.... Volume Two" John Malkovicha def neću nikad skontati kao glumca, dok mladi Keanu Reeves nije izdao sa blentavošću performansa. A ima i skidanje Ume Thurman. Solidan film. Stan And Ollie - Otišao isključivo vođen time što ima Steve Coogana i kao da se upoznam malo više sa Laurel and Hardy životnim priključenijama. Ponajmanje dobar od svih ovde pomenutih, ali fino za pogledati. Strukturalno je sasvim prosečan film, istorijski ne znam koliko tačan ali su mi ti delovi (ponavljanje skečeva, sukobi oko planova) bili ponajviše zanimljivi deo filma. Coogan solidan, ali John C Reilly baš dobar. The House That Jack Built - Najslađe za kraj. Uspeo sam nekako da dogegam do ovoliko godina života i desetine hiljada postova na jebenom yumetalu, a tek sad gledam neko von Trier delo. Ukratko, meni ovo bilo genijalno. Iako su mi se neki gorepomenuti filmovi baš svideli, ovo je ipak ono zbog čega idem da gledam filmove. Nešto da me natera da razmislim, ali dublje o životu, a ne kako je neka manjina zapostavljana ili kako ima specijalaca na ovom svetu, za to uvek mogu da odem na hroniku nekih vesti bilo koji dan. Ne, ovo uzima jednog takvog specijalca i od njega ti pravi čak i privlačnog lika, koji ti kroz simpatično ponašanje prikazuje neke najmorbidnije stvari koje sam u dugo, dugo godina gledao. Treba nekad skinuti kapu ljudima koji smisle ovakve boleštije i onda čak i nateraju ljude da snime to Da li je svaka od onih boleštija bila potrebna? Ne bih rekao. Možda mi je to odlaženje po šok faktor i najveća mana filma, ali svakako mislim da je ultratupavo i previše osetljivo da se o filmu sudi samo po određenim scenama. Matt Dillon bog na zemlji i mislim takođe jako bitan faktor što mi se film ovoliko svideo kao što jeste. I podseća me jako na Bruce Campbella u faci, a i po samom pristupu bogami mislim da je Ash ovde bio solidan uticaj na lik. Bruno Ganz ili poslednja ili među poslednjim ulogama, solidno super. Sve u svemu, sad imam jarku želju sve od LvT da odgledam.