Angelystor

K'o u zlatna dobra vremena 2007e, odradio odlazak naslepo na Helloween (PU) sinoć, bez da se zna lista. Bilo je par temptera na fbooku a bogome i na koncertu sa otvaranjem liste na telefonu pred sam start, ali uspele oči da ostanu devičanske, i da time omoguće najbolje moguće iskustvo za uši i dušu. Moglo je u stvari još jedino da nisu oči morale da izbegavaju razne dignute telefone za snimanje stejdža tokom svirke, ali avaj. Sve u svemu, odlazak na koncert bez znanja setliste (lista rasa?), a sa bez snimanja storija i ostalih ephemeral sranja i dalje najveći melem. I, generalno zadovoljan listom, dobio neke pikanterije koje nikad nisam mislio da ću dobiti. Spucao me je "Twilight of the Gods" skoro pa kao onomad u Bgu kad su otvorili sa Halloween i ubrzo posle March. March sad otvara koncerte, kanda prigodna stvar za slavljenje 40 godina. A Halloween je jako kasno u setu, posle jedno i sat i 40h, tu joj se nisam nadao ič, i još u celoj formi, tako da se vrištalo kao da je 2007a opet. Na temu vrisaka, svi se i dalje solidno drže. Srce mi se i dalje topi kad god Kai zapeva, a takvih momenata je sve manje svakim koncertom. Kiske i Deris se generalno lepo pokrivaju, a Deris pogotovo me i dalje iznenađuje live svaki put, od kad se nekad popravio tokom 2010ih. Kai kad je izašao mi delovao jako čudno, kao da su ga upravo odvojili od vinjaka i sveže ofarbano izgledao, ne znam da l je do mene ili do njega Mislim da su i on i Weiki poneke soloe blago smandrljali, i mora se reći da na kraju Sascha ispade možda i najstabilniji tu. Prijatno me iznenadilo što ipak deluju kao bend, uprkos opštoj prenatrpanosti. Grosskopf i dalje radi svoj comedy lepak nastup gde ako se ne sprda sa nekim u publici, onda se sprda sa nekim od članova benda, sjajna jedna pozitiva od pojave. Bilo je manje spike između pesama, a bio je dobar interval kad su bili samo Kiske i Deris na sceni za akustiku, pa krenulo malo bantera koji je delovao solidno spontano. Ta akustika je isto bila neočekivan izbor pikanterija. A, uprkos dobrim pikanterijama, mora se reći da je u ~2h15 bilo i nekih dud-ova. King kad je krenula posle March npr solidno sam se ohladio, i onda ubrzo Tokyo, za koju sam bio uveren da će biti deo samo japanske setliste, ako je ikad sviraju. Universe sa novog je bila lepa uživo, ove nove Derisove težak meh. A Little i Dr Stein za kraj su meni isto potpuni anti-klimaks, ali pre toga sam se istrošio na Ween i EFF, tako da sam ioanko već bio gotov. Malo isto organizacija može da se popravi, dosta nekih momenata kad ceo bend siđe sa bine, ne znaš jel kraj pa treba da se dereš za bis ili samo treba da krene novi video ili iznose stolice ili nešto treće. Možda da pozajme lika iz Avantasie za directing Čudni kreni-stani momenti svakako, i celokupno video iskustvo jako, jako bezveze. I zadnji gripe što za 40 godina tour nije bilo ništa sa prvog EPa. Nadam se nekom pravom celebration touru nekad, sa većim šaranjem diskografije. Svakako lepo veče, jahaće se ovaj talas power metal uspinuća dugo. 'Ajmo sad sledeće i opet Gamma Ray, Beckless, ne tražim mnogo.

Uredan album, nešto su mi očekivanja bila niža posle mlakih uživo nastupa ove godine, ali ispalo ok. Najveća zamerka mi je mishmashness albuma, podseća me na Tragic Idol po tome, gde svaka pesma vuče na svoju stranu, umesto da je ceo album u jednom fazonu, kao Medusa ili Obsidian. A baš sam se nešto nadao produbljivanju Obsidian priče. Ovako vlada Icon/Dracon priča plus malo mid 2010s heavier pristup. Naslovna vrlo ubava, bomba refren, i generalno prve 4 dosta bolje od ostatka, tako da, pogotovo sa bonus pesmama, solidno mi se razvlači album negde od cca Savage Days pa do kraja. Prijatan 7/10 Svakako im ne pomaže što ih je ove jeseni Hooded Menace prejebao u sopstvenoj igri.

Jeste stilski nastavak prošlog, ali i još više melodičnije i još malo očiglednijih 80s worshipa. Prelep je album sve u svemu, ja sam se čuvao sa singlovima, tako da me pesme spucavaju lepo. U stvari, prvih pola sata manje-više perfektno, onda mi ova obrada već malo izlazi na nos, mogla da bude bonus traka, a onda možda zadnja jedino malo više preteruje sa tim 80s omažima. Jak AOTY contender, i verovatno cover godine. Usput sam se pred album hajpovao malo prelascima kroz diskografiju, nema lošeg koraka, ali iz onog prethodnog "masni doom" perioda prvi najbolji.

Da završim nepročitane knjige sa sopstvenih polica pa ću onda možda da dam šansu Pinočeu. Pa ako je i knjiga takva onda to objašnjava 'naklepanost'. Ako nije preveliki spoiler drugima, ima maltene dupli happy ending, tako da dosta nade za publiku, to se slažem A meni je standardno dosadno i cop-out. Taj manjak cinizma u meni samo povećava cinizam. "...i onda ih je masni drogaš Kaprio sve zajebao i pobio, i živeo je sa ćerkom vrlo srećno" Gledao juče i Eddingtona, i razmišljam posle kako mi i za i One Battle i kod ovog problem što se bavi nekim problemima koji su možda ljudima u Americi u prvom licu i susreću sa se time, a meni je jebiga ipak previše strana probematika da bi mi stvarno stalo. OBAA bar ima te entertaining momente koje pominjah i koji su mi ublažili gledanje filma, dok je Eddington baš hard-core slog, jedva izdržao do kraja. Phoenix je bio super za Beaua, ovde imho miscast. Solidno razočarenje.

Treba svi da otvorimo po blog i da tu pišemo komentare za preslušano

Meni je to baš počelo po defaultu da upada u oči u poslednje vreme bez i da tražim. Evo gledam šta ima još u biosu za vikend, nađem ovo, prvo vidim da je predsednik crnac i glavni ženski lik vojni kapetan. Taj neki white guilt box ticking mi previše odvraća pažnju. Ja to ne bih nazvao baš "pod"zapletom, deo je glavnog zapleta. Otac traži ćerku koja biološki nije njegova*. Meni je početak filma ukazivao na to da će se film više baviti širim socio-ekonomskim problemima, život van grida, borba protiv sistema...tj. tako je krenulo, i onda su se samo ređale neke roadtrip i komične scene koje, iako solidno smešne, su mi napravile od filma mishmash gde na kraju nit sam dobio duboku priču, nit nešto dobar film. "Univerzalan" je u ovom filmu meni eufemizam za "na sve strane". I ne, ne znam ko ili šta je Pincon. *-spoiler, I guess

Nije mi to glavna odlika filma, i nije razlog što mi nije vau film kao tebi izgleda, samo obzervacija

Paul imao sačuvanu pornhub pretragu "interracial couple gets cuckolded by an older white man" i neko video to i rekao mu, "hey, just so you know, this ticks all the boxes to green light your new film"

Svaka čast, ja moram priznati sam još u 80ima. Onaj Black Box-Patience niz sam izlizao fajlove od slušanja. A vidim sad da je Mercy na Thin Air, to bila dobra stvar lajv.

Gledao sinoć Spinal Tap dvojku, i oni doveli ženskog bubnjara za reuniuon. Just sayin'

7/10 na lepe oči OBAA. Penn sjajan comic relief, pa i Del Toro, ali sem toga dosta plitak film, pogotovo posle onog starta.

nova stvar na 25:54

Mogu sa zadovoljstvom da bump-ujem temu i kažem da nam se pH i dalje dobro drži. Odlučio da napravim mini-trip i pratio ga na gigovima u Edinburgu i Mančesteru. I dalje se tu ta borba između nakupljenih godina i emocija pre svega izdvaja, ne štedi se ni na jednom koraku, već gura tu što jače može kao original, bez nekih krivina, a da to ne zvuči bezveze. I dalje nikakve pompe nema oko koncerta, samo izašao oba puta, ćao ćao i kreće koncert, minimalno mrmljanje između pesama, i to je to. 2 seta, a 34 pesme u totalu, svaka mu čast i hvala pre svega. U Edinburgu neki čudan prostor, bivša kapela, sedeo pozadi oko nekih stubova, sreća se lepo čulo i videlo i sam set bio perverzija, dosta nekih jakih solo numera iz 80ih koje sam ionako tek skoro otkrio, plus vanvremenska Easy to Slip Away. Manchester više profi sala, zabo prvi red, najbolja odluka za ovaj tip koncerta, ispostavilo se.

Pa, bezveze. Uverili su me nekako kroz zadnju deceniju da je Rush gotov i to je to, ne trebaju im dodatni čekovi, drugi bubnjari itd. I nije samo što je drugi bubnjar, nego izgleda i kao kvintet će da nastupaju. Više bi mi bilo respektabilno da su odradili neki acoustic tour kao duo ili sl.

Veća vest turneja sa Nails/Exodus/Carcass, tako da ću opet izgleda morati da trpim konfete

I dosta sam saglasan sa izrečenim, ali isto tako ne bih ovome dao više od 5.5-6/10, tako da se sa ocenama mimoilazimo Meni je ovo drugi album zaredom da dočekujem potpuno hladan i bez očekivanja, tako da mi nije neko razočarenje specijalno, ali nije me ni kupio naročito. MGGR ne znam jel sam pustio od kad izašao, a još kad ugledam cover i setim se pesama tipa Lost In America i dalje mi se ne sluša. Za ovaj sam i ja pristupio kao da je sophomore kao što i ti reče, doduše između ostalog i zbog toga što ovo meni nije isti bend kao onaj koji je izdao pomenute Gambling/7S, koji su i dalje poslednja stvarno jaka era benda (Unarmed nećemo pominjati). Tako da je ono, Helloween Pumpkins United album dva. Sve u svemu je tu negde kao i prošli, dosta bezbolnog materijala, dosta pokušaja igranja na stare slave, dok prethodno najjači pojedinci, pre svega Kai i Andi, i dalje kubure sa istim boljkama kao i pre. Deris pogotovo kao da samo copy-pasteuje neke svoje poteze i pesme sa mid-2010s albuma. A Little svaki put kad krene refren samo mi Lordi u glavi, i to i Tokyo mi nisu rang kvaliteta za album. Kaieve pesme su okayish, ali moram da priznam da mi se nakož dešava ponajviše na njegove neke vokalne deonice na albumu, pre svega mid sekcija na prvoj pesmi, koja izvlači bezveze ostatak. Majestic mu je neki zaboravljeni demo iz ~2005e, i realno trebalo je da ostane na tome. University možda najbolja stvar sve u svemu, s tim što mi je Hand of God odmah posle nje težak cringe zbog lirika. Nekako mi je na University drago čuti Kisketa a da nije "očigledna Kiske pesma" kakvih je pre svega Avantasia spucala previše u zadnjih par decenija, te je zbog toga isto možda povratak Kisketa na Helloween albume imao mnogo manji impact nego što je trebalo. Jer ono, maltene ništa na ova dva albuma do sada nije nešto bolje od onoga što je Sammet pisao za njega, i tu mi je verovatno najveći fail ova dva albuma.

Fin je novi album, ali kao i prošli malo šta ostaje u glavi nakon slušanja. Generalno uvek lepo čuti Tomu kako i dalje kevti besan o Vijetnamu (ima li ko drugi da se i dalje bavi time ). Super mi zvuk albuma, a stilistički su nekako sad potpuno u nekom stadijum nit tamo nit vamo, mishmash različitih Sodom era. No, bitno da to i dalje melej live. I da, sjajan omot, konačno.

Lepo kaže random fb komentar: tako da valjda će da se rokne neko od njih na taj datum, da se opravda pompa i osigura posvećenost

Dino se zamerio

Tek završavam prvo slušanje, ali već me boli glava koliko je ovo smeće od albuma. Produkcija krš, bubnjevi zvuče boli glava krš, Rob težak krš, riffovi većinom krš, uopšte nemam osećaj kao da slušam Dark Angel album. Nakon onih singlova nikakva očekivanja nisam imao, a ovo ispade još gore.

Izgleda ode Tompa :/

Oba albuma imaju godišnjice svake godine 🤷

Mini izveštaj sa jučerašnjeg matinea sa ovog 30th anniversary Ayreon giga. Iskreno, onaj 01010101010 koncert će mi ostati u mnogo lepšem sećanju, po svemu bilo bolje. Pre svega, gosti su tada stvarno bili perverzija, toliko dobrih imena na jednom mestu. Ovo sad je više delovalo aj daj koga god da je slobodan u tom trenutku. Fazon falio samo još Ronnie Romero, ili tako neko eternal hired gun ime. Tipa, onaj Jelušić je prihvatljiva opcija, ali baš baš mi je falio Russell Allen za te pesme. Pogotovo za ovaj "anniversary" show. I šteta što još nekog Holanđanina nije doveo, tipa Kaujpersa. Ništa loše za ove vokale koji su bili, Mills je super, verovatno najbolji frontmen večeri, Anneke i Wilson doktorski kao i uvek, ali ostatak njih nimalo zanimljivi, na kraju dana. Setlista fino prošarana, izuzetno mi drago zbog 4 stvari sa prvog Migratora, baš nikad nisam mislio da "My House On Mars" ikad može da se čuje uživo, ali eto čudesa. Sa druge strane, jako čudna stvar za otvaranje koncerta, i generalno je pacing bio all over the place, kao ja doma da sam pritisao shuffle na diskografijiu i poslao im prvih 25 pesama, bez nekog konkretnog flowa. No, puno lepih pikanterija, dosta "moglo je" (npr. ceo Black Hole), ali za 2.15h svirke ipak lepo. Najgori deo je bio vizuelni, impozantan glavni ekran i još dva povelika ekrana sa strane, sa kojih je sve vreme pičio neki video, većina kog bih rekao da je AI, i bio blago do potpuno bezveze. AIreon nahvali u govoru ženu za vizuelni aspekat, ali ona se verovatno samo smešila u sebi znajući da je sve ono spičila za dva popodneva verovatno... Ako je njima ok ono da im bleji večito na bluray snimku, ne znam. Generalno mi taj video koji piči iza skoro nikad ne upotpunjuje ili poboljšava koncertno iskustvo ikada, ali eto moram da pohvalim S Wilsona koji je bar imao te videoe, bukvalno, ljudski odrađene i ako ti već odvaraćaju pažnju, bar gledaš u nešto kvalitetno. I pozdrav za brata koji se prodrao PUMPAJ odmah posle Millsovog intro govora na kraju, nadam se da će završiti nekako na lajv snimku. I poseban pozdrav za "no phones" akciju i 99.5% publike koja je to ispoštovala, nikad lepše iskustvo. Tek na kraju koncerta sam skontao da mi nešto fali...i onda skontao da je to što fali samo iskustvo nerviranja jer sam morao da gledam okolo nečijeg telefona. Neke stvari izgleda mogu mnogo lako da se reše.

Pustio malo da čujem "Darkness in Paradise" i sve je jasno, ovi ako posle ovoga nastave sa Johanom umesto sa ovim, treba da odgovaraju pred nekim tribunalom za metal zločine