Totamealand

Ode Bora. Da probamo da ovih dana razdvojimo delo, talenat i istorijski značaj od društveno-političkih stavova i ekscesa...

Ozzy Osbourne - No more tears Car Seat Headrest - 1 Reale Accademia Di Musica - Reale Accademia Di Musica Jeff Rosenstock - Hellmode

Teško da ima tu ikakvog povratka, jer nema Hammerfall čemu da se vrati. I kad su bili dobri, nisu bili MNOGO bolji od ovoga. Jedino se priča izlizala i nije nam više zanimljivo.

Ako neko voli, Scanner 7. oktobra u Festu.

Maestralan izbor pesama sa kriminalno zapostavljenog albuma.

To je jedna od potcenjenijih, zaboravljenih stvari o kojoj retko ko ikada priča. Ne znaš prosto od svih onih strofa šta je predrefren, šta je refren, šta je postrefren, pritom se konstantno menja tonalitet, a sve vreme furiozno brzo vozi. Solaža kida, harmonija kida, Brus je svirep, ma cela pesma je pet od pet.

Poslednji album koji je bio dobar je Virtual XI. Svaki nakon njega je bio više nego dobar, štaviše odličan.

Zapravo me ozbiljno puca nostalgija dok gledam video. Ja sam ušao u Slipknot priču sa Vol. 3, u to vreme je prvenac još bio "nov" i pričalo se o Slipknotu kao mladom bendu. A sad je ovo skroz throwback.

I tako, kako se Portnoy vratio u Dream Theater, tako se i growl vratio u Opeth. Šok sinoć kad sam čuo trejler.

Nije loš novi album, imaju gospoda još uvek šta da ponude. Bleeding obvious i Pictures of you su u rangu najkvalitetnijih stvari iz Morse ere. Now you're talkin' je neodoljivo zabavna, ono Gilanovo vrištanje u pokušaju mi je guilty pleasure. Ima još nekoliko dobrih stvari, ali i dosta osrednjih. Najkritičnije su mi one shuffle pesme koje jednostavno taljigaju i nemaju toliku težinu. Mislim, međutim, da ću se ovom albumu vraćati iz nostalgije jednog dana. Bio je prezabavan koncert u Beogradu pre neki vikend, izveli su između ostalog i Bleeding obvious koju smo premijerno čuli uživo i bukvalno se pitali da li je neki neobjavljeni dragulj iz sedamdesetih. Lepa uspomena za koju je ovaj album neraskidivo vezan.

Naravno, samo što oni to šalju na evrovizijsku binu umesto u Dom omladine. 😛

I do činjenice da Yorke više mrmlja nego što priča, a o razgovetnosti u pevanju da ne govorim. Tu se u najboljem slučaju razumelo kad kaže "thank you." Ja sam bio prvi red skroz levo, jeste da su mi zvučnici pucali pravo u glavu, ali ne mislim na glasnoću već na jasnoću. Bas linije su se kristalno razaznavale, klavijature, duvački instrumenti, perkusije, ništa nije potonulo u miksu. Jesam doduše bio naplašen da zvuk u Hangaru ume da bude krš, videću baš najesen kako će Apocalyptica da zvuči, možda sam na The Smile imao sreće.

Jesmo se skuvali, ali meni je zvuk na The Smile bio besprekoran.

Bedak, druže. I šteta za Josha, ne znam šta se tačno dešava, ali čim mora hitno na operaciju, kapiram da se problematika oko raka vuče i dalje.

The Decemberists - As it ever was, so it will be again Evergrey - Theories of emptiness Bob Dylan - Good as I been to you Jeff Rosenstock - We cool?