Totamealand

Poslednji Tolkijev rad koji sam ispratio bio je poslednji album Stratovariusa na kojem je učestvovao, i ne samo što taj album ne volim, već sam viđao da je sve nakon toga bilo dočekivano na nož. Ima li išta u poslednjih 15 godina da je Tolkki snimio a da vredi počuti?

Opasan provod je bio u Ljubljani, neviđeno je bilo prisustvovati prvoj večeri turneje i nemati pojma koja pesma je sledeća. Stvari sa Senjutsu su se pokazale dobro, Celts je zvučala bolje nego na albumu, a Hell on earth sa razlogom ide na bis, fantastična stvar i uživo i studijski. Pesme sa Somewhere in time su mi takođe bile među highlightovima, ipak mi je to omiljeni album. U nekom momentu su se svi osećali kao "sledeća pesma mora da bude Alexander", i onda se i to čudo desilo. Ali da ne zaboravimo da su Caught i Stranger bile jednako dragocene.

Scorpions - Rock believer IQ - Subterranea Yes - Mirror to the sky Quasarborn - Novo oružje protiv bola

Iskočio mi je ovaj Century više puta kao preporuka pa sam obrnuo par stvari na albumu, dobra stara proverena priča. Mogao bih da obrnem celu ploču.

Da li je realno da ta priča i dalje traje?

Ulov sa berze ploča u Vrnjačkoj Banji: Premata Forneria Marconi - Storia Di Un Minuto:

Ja bih baš voleo da čujem The Day that never comes uživo. Moja omiljena stvar sa Death magnetic, pesma koja mi je davne 2008. godine vratila nadu u bend za koji sam mislio da neće uspeti da se povrati.

Baš mi drugar juče kaže kako je album totalno u Load i Reload fazonu, ali ja nemam taj utisak. Nekako su mi i Load i Reload kao neke 90s relikvije koje se više baziraju na altenativnoj i grunge priči tog vremena, ima dosta i neke southern rock atmosfere. Na momente mi nažalost zvuče i kao foreshadowing onih "macho" bendova u fazonu Nickelback. 72 seasons me stilski više podseća na Justice i Black kada su u pitanju tempo i groove, ali kapiram kad ljudi kad čuju sporije Metallica pesme prvo posmisle na Load i Reload. Ali hajde, nije da nema tu i tamo dobrih rifova na Load i Reload, tako da ako ljudima novi album zvuči kao tih par rifova, to može da bude kompliment.

Vrtim album već nedelju dana i fino se sleže. Izgleda da su momci pronašli dobru formulu sa poslednjih par albuma i dovoljno su bistri da je se pridržavaju. Naslovna numera me u startu zalepi za stolicu i uspostavlja dobru atmosferu, If darkness had a son je hit, a stvari poput Crown of barbed wire i You must burn su suptilne ali pune moćnih rifova i melodija. Rangiram album malčice iza Hardwired, jer koliko god da su highlightovi dobri, ovaj album nema Halo on fire i Spit out the bone. Ali mi se i dalje više sviđa nego St. Anger, Load i Reload.

Obožavam ovakve random failove sa muzikom sa razglasa. Jedina konkurencija je kad je pred Judas Priest u areni 2015. godine sa razglasa krenuo Breaking the law.

Istina. I jeste heavy metal vokal u biti, ali opet od svih ljudi. Podsetilo me je na momenat gde prepričavam drugaru koji nije toliko u priči kako je Nightwish menjao vokale, tek čuješ njega: "ah, pa kao Magazin." EDIT: Zanemari. Nikad nisam stvarno slušao Tornado, bio sam u zabludi da je klasičan heavy a ne prog/power metal.

Nisam očekivao Žmahera na power/prog metal temi.

Depeche Mode - Memento Mori Deerhoof - Miracle-level IQ - Frequency Scorpions - Lonesome crow

Ode Ray Shulman...

Kakav bedak. Ali ako je neko borac i survivor, to je Blaze Bayley.

VdGG je prošle godine isto otkazao turneju jer se Hammill razboleo. Što se prog dinosaurusa tiče, treba da budemo srećni što smo gledali King Crimson. Teško da će biti išta više od svega toga... Veliki pozdrav za tebe, Angelystor. Sve mi se nešto čini da se ti i ja u poslednje vreme lepo izdopisujemo na forumu.

Takođe, meni su isto nedostajali ti cirkuski momenti a la Aquarius. Mada to verovatno Jordan Rudess fan govori iz mene.

Lomim se oko Beča u maju. Jedino me Howe tu interesuje, pristupio bih kao Yes tribute bendu gde sticajem okolnosti svira Howe, ali ne znam da li mi je to dovoljna motivacija.

Znam da je interesovanje kod ljudi ravno nuli, ali zanimljivo je videti da se Steve Howe ne predaje. Novi album u maju.

Vrtim album poslednjih nedelju dana, prilično je razuzdan i blesav, ne zna se na momente ko pije a ko plaća. Na dobar način, naravno. Nije toliko žestok kao prethodnih par, više me podseća na stari Haken, samo je manje instant i nema toliko mesta za predah i lepe sympho melodije. Favoriti: Sempiternal beings, Elephants never forget, Taurus, The Alphabet of me.

Gorillaz - Cracker island Haken - Fauna Marbin - Russian dolls Pulp - Different class

Igi, samo sam video da si komentarisao u poslednjih pola sata i ovde i na opštoj prog rock temi. Pomislio sam da je neko najavio koncert.

E bedak. Odlično je izlupao moj omiljeni album.

Koliko god da mi se ne dopada taj Brittish Lion projekat, respect za Harrisa koji apsolutno ne planira da odmara. Ovo je deo tog "nastupam do kraja dok ne svisnem na bini" stava koji je kul videti.

Ovo je totalno kul videti, skroz dobar momenat. Inače totalno random konstatacija, već pola svog života sam alergičan na položaj Martijeve desne šake, bukvalno me zaboli zglob kad ga vidim kako svira. Aman!