Berliner

sprdačina gotova, pola tri, sledeće pitanje Pre izdanja iz 2004. "Si Monumentum Requires, Circumspice" ("Tražiš li mu spomenika, oko sebe pogledaj"), Detspel omega su izdali dva albuma, ako bi se onaj iz 2000. mogao nazvati pravim LP-jem kad se zna da je na B strani demo. Sad, 20 godina posle, kako gledate unazad na ova dva albuma koja su bliža takozvanom drugom talasu blek metala, ili norveškom blek metal stilu kog tako dobro znamo? "Svi naši snimci od 1999 do 2002 su uglavnom načinjeni u jednom mučenom izdahu, othranjenom na beskrajnoj fascinaciji vrhunskim dometima jednog dela drugog talasa blek metala -- od kog nešto jeste iz Norveške, očigledno, ali u najvećem delu nije isključivo nordijsko - rani Samael je verovatno bio važniji u nekim pogledima nego mnogi norveški klasici. Ovi snimci su radikalni u tom smislu da je u njima isključen svaki vid nijansiranosti, budući da su ispunjeni onim ekstremno neprijateljskim i potpuno nihilističkim duhom andergraunda koji je preovladavao u to vreme u našim krugovima. Tenzija koja je bila osnov tome nije nešto što ljudi mogu da zamisle ili rekonstruišu u retrospektivi, zasigurno ne bez pravilnog razumevanja i osećaja za kontekst. Nazvati to taktikom spaljene zemlje bi i dalje bilo previše odmereno: naposletku, postojalo je implicitno poimanje da je to moralo da bude premašaj u odnosu na prethodnu generaciju. Kako pravilno i efektno ovaplotiti tu ekstremnu ambiciju, bilo je uzavrelo pitanje, i mi smo na njega odgovorili operišući revolucijom o kojoj ćemo začas nešto reći. Upuštanje u decenijski rad na trilogiji. Prve godine su bile apsolutno nužna faza, koja je udarila žig blek metala u naša bića za vek vekova, ali ujedno i vrlo specifično poglavlje, koje se završilo 2002., kada smo se podigli iz tog pepela"

slabo ti ide razdvajanje bitnog od nebitnog, vidiš da je poenta mi smo blek metalci tupa tupa tandara smrt pozerima (oni što stalno sviraju jedno te isto do iznemoglosti), i da ne bude sumnje, iako mi ocigledno sviramo blek metal i niko normalan ne bi pomislio da je to neka druga vrsta muzike, svejedno moramo da naglasimo kako blek metal nije ogranicen zanrovskom formom, mi smo izvan sablona, elita i ćao. slusamo i dalje kultove a čitamo i knjige, što da ne. inače svet je u velikom kurcu i biće krvoproliće u dvadeset prvom veku, što možeš da čuješ i od čike u dragstoru, jeste da nije vise nuklearna pretnja toliko aktuelna ali mozemo da pricamo o njoj kao da smo u osadesetima jer, ono, metal. deda mraze deda mraze ne skreći sa leve staze.

A nije li to promašena ideja, nositi sitni alat u jedno takvo nesveto putešestvije? Ja to pitam jer nekad pomislim da je blek metal muzika za one koji već hodaju levom stazom, svesno ili nesvesno, pa se tako nešto malo goriva dodaje na vatru, jer se često može smatrati tek nadopunom onim mislima koje ljudi koji su u toj priči već drže u glavi! Ili možda u slučaju Detspel omege, vi izazivate izazivače? "Mi radimo sa zvukom, rečima i vizuelnim predstavama. Više od toga i ne treba da se projektuje mimeza sveta. To sitan alat nije - uzmimo ovako: ta sredstva su ono bitno u ma kojem poretku da bi se u njemu mogao iskazati smisao, stabilnost, ili obezbediti kontrola. Ona podjednako mogu uljuljkati u pasivno potčinjavanje ili razbuditi i usmeriti snage. U toku kreativnog procesa, ona iskrsavaju u konjunkciji onog posve racionalnog - projekcije volje - i onog beskrajnog nepoznatog, nazovimo to božanskim. U toku te geneze, preuzimaju se dužnosti demijurga. Neko je jednom opisao Detspel omegu kao kontrakulturu unutar kontrakulturnog pokreta - bivajući pritom sastavnim delom istog pokreta. Bila je to dosta precizna formulacija, i ona odražava naše pozicioniranje u toku tog "putešestvija", da citiram tvoje pitanje." Konkretno rečeno, ovo znači da je ono što mi radimo čisti blek metal - naša strast za najviša dostignuća žanra nikada nije usahla i zauvek ćemo svedočiti da je otkriće blek metala bilo prekretnica u našim životima. Ipak, sigurno je i to da verujemo da muzika mora da odražava osnovni duh. Ne može se biti dosledan onom revolucionarnom, ekstravagantnom, mističnom i "veći od života" impulsu koji je usađen u žanr prostim ponavljanjem obrazaca koje su uspostavili drugi, do iznemoglosti. Otpor mora biti prisutan na svakom nivou - u prvom redu muzički. Blek metal, sve od onog momenta kada je počeo da kanališe taj plamteći duh, više nema muzičkih granica osim samonametnuh ograničenja uključenih činilaca. Naš rad nužno propituje konceptualne pretpostavke žanra. Ako si mišljenja da blek metal nije samo muzički hobi, nego, hajmo reći, korito toka neupodobljene duhovnosti ili ogledalo zlokobnih realiteta, onda ukorenjivanja žanra u dubokoumno kulturno rodoslovlje koje seže unazad u vekove predstavlja vrhovnu nužnost. To jest, u rodoslovlje istomislenih umova koji su se usudili da pruže otpor silama kako zemaljskim tako i nebeskim, njih koji su vodili prometejski-luciferski revolt kojim god sredstvima koja su smatrali zgodnim. Borba je to koja se ne odvija poradi impulsa onog proverbijalnog hepienda, već samo obećava još veći nemir i propitivanje. Raditi na uspostavljaju veza, prinuditi realitete da se manifestuju kroz konfrontaciju ili kroz jukstapoziciju dela eksplozivne prirod koja ozračavaju vekove, to je ono što smo radili u tekstovima od 2002. I tako to mi "izazivano izazivače", da se vratim na tvoje pitanje. To je naš doprinos, veran našim ličnostima i viziji. On može i ne mora biti od koristi drugima. Mnogi putevi vode u pandemonijum i ovo je naš. Naš rad je dakle strukturisan kao rimski bog Janus: u isti mah okrenut i ka prošlosti i ka budućnosti."

ne znam ne mogu naknadno da se ocenjujem, nisam objektivan - - - S ovim na umu, usredsredimo se se na poslednju ploču. Zamke koje se javljaju na ovakvom individualnom putovanju će biti brojne, a ljudske ideologije koje vremenom ne podaju masovna grobnice, ili ono makar simbolično ubijanje, jesu izuzetak. Uzevši sadašnju antagonističku klimu, ovaj vek će po svemu sudeći dati crvena, smeđa, a najverovatnije i zelena masovna stratišta, tu pridodajmo i tradicionalno i nekonvencionalno ratovanje država-nacija. Gradovi koji će goreti, većina onih koji će umreti... mnogo toga će se desiti u ime navodno većeg, opšteg, dobra. Kako smo to rekli u tekstu pesme "Na oružje! Na oružje!": "Krvoproliće koje nadolazi dogodiće se u ime ljubavi". Satana, ako bismo mu dali konsenzualističku definiciju egregora, nagoniće kužni vetar na ovaj svet, izazvan ne samo drekom ogorčenosti i mržnje, nego mnogo i više zvucima uzajamne pripadnosti, zajedništva, ljubavi, saosećanja, bratstva, jednakosti, sve pod starim barjakom sve boljeg i boljeg sutra. Ceo ovaj proces, na nivou individualnog, kolektivnog, na sistemskom nivou, je glavna tema koja je istražena u našim tekstovima. Usredsredimo se još jače: kada je doživotni pacifista i izuzetni mislilac Ginter Anders naposletku utvrdio opravdanost radikalne direktne akcije, godine 1987. ("Nasilje - da ili ne"), u poznoj 85. godini života, on je to učinio iz krajnje nužde, suočen sa pretnjom golemog uništenja koje je svojstveno nuklearnoj tehnologiji. Njegovo pažljivo promišljanje je daleko više bilo ono Ivana Kaljajeva nego Sergeja Nečajeva. Bilo bi tu krvi ali bi ona sve do zadnje kapi bila merena na oltaru pravde, kako svaka kap preko striktno nužnog strgava ljudskost sa počinilaca. Anders je bio uporan u nastojanju da izbegne tačku bez povratka koja prati desakralizaciju ubijanja - onu istu banalizaciju urođenu svim totalitarnim sistemima. Pozivi na oružje odzvanjaju danas sa svih strana: "Jovo nanovo", promrmljava izmoreni posmatrač naše vrste. Ipak, ima tu jedna neobična konjunkcija, svojevrsna kolizija. Sa nepoverenjem prema institucijama koje su decenijama obezbeđivale mir - nešto najređe u ljudskoj istoriji - koje poprima dosad neviđene razmere, sa kvalitativnim informisanjem poraženim od strane sektaške propagande u eri u kojoj je tehnologija sravnila sa zemljom postojeće hijerarhije, sa odumiranjem drevnih alijansi, sa gotovo nečuvenim nivoom zaduženosti kombinovanim sa ekstremnim koncentracijama bogatstva, sa namerenošću čovečanstva na igranje igre koju je Frojd nazvao "narcizam malih razlika"... - i kao da to nije dosta, sve to u vreme kada će svet koji okružuje čoveka postajati sve više negostoprimljivim. Izbori koje će ljudi morati da učine imaće ukus octa datog raspetom žedniku. I mnoštva će biti pod đavoljim skutom, spotičući se u jamu, sve verujući iskreno i do kraja da su pristojan svet. Da li ovi trenuci puke eksplikacije dodaju ili oduzimaju od našeg opusa?"

@azalnismo ni počeli jbt, wait for the good stuff "Kratki nastavak tog intervjua je mnogo opuštenija diskusija u poređenju, koja pokriva razne opšte teme. Zajednička nit tu je verovatno to da, iako su beskompromisne umetničke forme oduvek bile oblik revolta, one su sve više u sukobu sa savremenim svetom i njegovim sredstvima socijalne kontrole. Interesantno je primetiti da rezultujuća tenzija nije nužno samo vertikalna (u smislu da potiče od države), nego je uveliko horizontalna, utoliko što raznorodne frakcije unutar stanovništva intenziviraju međusobne antagonizme. Kontrakulture su retko oslobođene od tenzije, naročito ne onda kada se osećaju po sumporu. Zatim pred sobom imamo ovaj treći i u ovom ciklusu konačni intervju, obećan... je li to bilo pre deceniju, možda? Posle njega ćemo se povući u tišinu do daljnjeg. Suština onoga što moramo da prenesemo je kanalisano u najčišćoj formi na našim pločama - to ne možemo ništa bolje preneti rečima. Pretpostavljam da ovo važi za većinu muzičara, iskreno. Naši intervjui nužno kanališu unekoliko kompromisnu, suženu, komunikaciju, a u umetničkom delu su sadržani svetovi." "Nego, što ti kažeš, saznavati iz izvora...? Primarni izvor bi trebalo da budu naše ploče! Ali ako bismo išli da otklonimo neke zablude u ovom intervjuu... možda ova sledeća zavređuje da se nešto o njoj kaže. Jedna kakofonija glasova ističe iz Neprijatelja. Naš opus nastoji da stvori mimezu sveta. Taj svet je džinovska šahovska tabla. Svi mi - ti, ja, čitalac - smo figure na toj džinovskoj šahovskoj tabli. Svako opredeljuje, povlačeći svakim danom svoje poteze, da l' jeste ili nije pod đavoljim skutom, bez obzira na to koliko podsvesan ili direktan bio taj proces, i uprkos zvaničnoj zastavi. Ceo korpus našeg staralaštva je zapisan iz univerzalne perspektive, možda začinjen uočljivo francuskim pristupom pitanju univerzalizma.

nova forumska igra prevedi jedan pasus dso intervjua Poslednji intervju Detspel omege je, sve do dva skorašnja opčinjavajuća predstavljanja benda u odličnoj veb publikaciji "Metodologija bardo" Niklasa Goransona, bio davne 2004. 2007 je uspostavljen kontakt, i otad smo bend i ja razmenjivali misli o njhovoj muzici i umetničkom radu.

ne ja ne mogu ovo

sta je ovo? "clayman 2020" nemoj mi reci da je neki rerecording

na fejsbuku se moze videti da egzit lobira da se odrzi ove godine. meni to nije sasvim nerealno.

totalno bezveze muzika ceo album, mislim, uspeo sam nekako da ga poslusam

je l 5g korona?

tvoj scenario je oko sat I po, a virus na svim povrsina prezivljava oko dan, a moze I do tri dana, sa izuzetkom samo nekih povrsina gde brzo crkne (rekli su koza I kora hleba), al opet par sati ja mislim. nereaktivne materijale kao plastiku nerdjajuci celik I to sve sto asociramo sa sterilnim najvise voli sesti na dasku nije relevantan scenario ni za jedan virus jer virusi ne prolaze kroz kozu najzarazniji virusi "lebde" kad ih covek izbaci disanjem, kijanjem, kasljanjem, ili fekalna isparenja, oni srednji ne mogu da prezive tako vec samo u kapljicama koje padaju ili u tragovima telesnih izlucevina koje ljudi deponuju posvud pipajuci nos, usta itd, a najmanje zarazni malo jacom razmenom fluida, hiv npr ovaj je negde srednja-najgora varijanta, oce malo i da lebdi, neki kazu i malo vise.

"infektivna doza plasticne flase jogurta" moze biti enormna ako se neko pocesao po nosu pa pipao flase jogurta prebirajuci po rokovima trajanja

moj master plan je da ne izlazim is kuce pre svega jer sam fantasticno lenj da se dezinfikujem na ulasku, brisem povrsine itd, a i od isparavanja varikine i etanola odmah padam u depresiju. so far so good.

ja sam sav materijal za diy maske sto sam imao dao devojci, previse sam lenj.