Totamealand

Nisam, probaće se.

Oskudno sa seederima na rutrackeru, pravo da ti kažem. Nijedan torrent ni da se pokrene pa tražim neku bolju soluciju.

Je l' ima neko neki dobar torrent ili link za italijanski prog iz sedamdesetih? Ganjam Le Orme, Semiramis, Museo Rosenbach i tako to, teže je nego što sam mislio.

Je l' taj El Cielo omot vazda bio takav za jewel case verziju? Kako mi je čudno kad vidim te alternativne verzije covera, bukvalno bih razmišljao da ne kupim izdanje sa drugačijim omot, osećao bih se kao da imam neki pogrešan album.

Century - The Conquest of time Bruiser and Bicycle - Holy red wagon Zopp - Dominion Banco Del Mutuo Soccorso - Darwin!

Au, poslednji album koji sam ispratio je bio Tabula rasa. Mogu da zamislim koliko bih samo toga imao da nadoknadim.

Sad sam pogledao prethodnu stranicu na temi, vidim da sam se i za prvenac prošle godine iščuđavao da su nazivi reference na Judas Priest pesme. Ovo je sequel za sequel.

Respect što si probao da dovedeš Caligula's Horse. Probaj Volu sledeći put. 😛

Da li je realno da se pesme zovu Sons of the sentinel, One more shot at glory i The Sinner rides again? Mogao je i ostale da prekrsti u neke Priest reference.

Uf, njima sam pružio šansu kad je izašao prvenac i nešto mi tu nije štimalo. Možda bih mogao da probam ponovo.

Ni ja se nisam nešto oduševio, iskreno. Emotion sickness (Silverchair je zvao, traže naziv pesme nazad) je razvalila kao prvi singl, opener je takođe brutalan i blesav, ali ostale pesme su mi u najboljem slučaj OK. Može da se sluša, nije za bacanje, ali prethodna tri albuma su mi bila mnogo zanimljivija, čak i Them Crooked Vultures album me bolje radi. Takođe mi je malo sacreligeous da se album poredi sa Era vulgaris, jeste prljav u maniru istog, ali Era vulgaris sadrži mnogo više raznolikosti u pogledu melodija i ritma, čak i pojedine pesme poput Make it with chu razbijaju na momente vajb i unose dinamiku. Ovaj album je maaaaalčice možda jednoličan. Vokal je vrhunski, by the way. Pogotovo na prvoj pesmi, u startu je jasno da će pevanje biti teška šizofrenija.

Queens Of The Stone Age - In times new Roman... IQ - Resistance Lou Reed & John Cale - Songs for Drella Scorpions - Sting in the tail

Karta za Peštu uzeta.

Fehn izgleda kao Brad Pitt. Bedak mi je za Craiga i dalje. Ako ikad budem imao priliku da gledam Slipknot uživo, biće čudno ne videti ga na svom mestu. Zaista je bio faca na svoj način.

Craig Jones nije više član benda: https://www.facebook.com/photo?fbid=820632186093410&set=a.344732530350047 Da pogađamo ko će sledeći da leti?

Jedan od potcenjenijih albuma, ne kaska naročito za albumima poput Abigail, The Eye itd. Dreams, Eastmann's cure, From the other side, naslovna... Sve jake stvari.

Za Wobbler fanove, izgleda da klavijaturista ima solo album:

Poslednji Tolkijev rad koji sam ispratio bio je poslednji album Stratovariusa na kojem je učestvovao, i ne samo što taj album ne volim, već sam viđao da je sve nakon toga bilo dočekivano na nož. Ima li išta u poslednjih 15 godina da je Tolkki snimio a da vredi počuti?

Opasan provod je bio u Ljubljani, neviđeno je bilo prisustvovati prvoj večeri turneje i nemati pojma koja pesma je sledeća. Stvari sa Senjutsu su se pokazale dobro, Celts je zvučala bolje nego na albumu, a Hell on earth sa razlogom ide na bis, fantastična stvar i uživo i studijski. Pesme sa Somewhere in time su mi takođe bile među highlightovima, ipak mi je to omiljeni album. U nekom momentu su se svi osećali kao "sledeća pesma mora da bude Alexander", i onda se i to čudo desilo. Ali da ne zaboravimo da su Caught i Stranger bile jednako dragocene.

Scorpions - Rock believer IQ - Subterranea Yes - Mirror to the sky Quasarborn - Novo oružje protiv bola

Iskočio mi je ovaj Century više puta kao preporuka pa sam obrnuo par stvari na albumu, dobra stara proverena priča. Mogao bih da obrnem celu ploču.

Da li je realno da ta priča i dalje traje?

Ulov sa berze ploča u Vrnjačkoj Banji: Premata Forneria Marconi - Storia Di Un Minuto:

Ja bih baš voleo da čujem The Day that never comes uživo. Moja omiljena stvar sa Death magnetic, pesma koja mi je davne 2008. godine vratila nadu u bend za koji sam mislio da neće uspeti da se povrati.

Baš mi drugar juče kaže kako je album totalno u Load i Reload fazonu, ali ja nemam taj utisak. Nekako su mi i Load i Reload kao neke 90s relikvije koje se više baziraju na altenativnoj i grunge priči tog vremena, ima dosta i neke southern rock atmosfere. Na momente mi nažalost zvuče i kao foreshadowing onih "macho" bendova u fazonu Nickelback. 72 seasons me stilski više podseća na Justice i Black kada su u pitanju tempo i groove, ali kapiram kad ljudi kad čuju sporije Metallica pesme prvo posmisle na Load i Reload. Ali hajde, nije da nema tu i tamo dobrih rifova na Load i Reload, tako da ako ljudima novi album zvuči kao tih par rifova, to može da bude kompliment.