Totamealand

The Decemberists - As it ever was, so it will be again Evergrey - Theories of emptiness Bob Dylan - Good as I been to you Jeff Rosenstock - We cool?

I ovaj put. Ovaj album je stilski i produkcijski moooožda malčice drugačiji, ima par najoldschool heavy metal deonica, a u drugim momentima je malo više djenty nego proteklih par izdanja (s vremena na vreme zazvuči kao da je Tom tek sada čuo Inmazes od Vole 😋), ali pesme su ponovo manje-više prosečne. Say i prva su super, ostatak nothing to write home about. Nijedan od ovih albuma od Hymns na ovamo nije loš, daleko od toga, jednostavno je teško ponoviti onu 2000s magiju. Ove nedelje sam na kraju slušao Solitude, dominance, tragedy više nego novi album.

Gledao sam film juče, zabavno je bilo. Neću ti ga mnogo spojlovati, samo se opusti i uživaj.

of Montreal - Lady on the cusp Eels - Eels time! Car Seat Headrest - Teens of denial Ozzy Osbourne - Diary of a madman

Nije kao da obožavam Forbidden, ali ako ima nekog šmeka izuzev par pesama, to je taj nebrušeni, zamućeni zvuk, neuobičajen za sredinu devedesetih. Ne znam koliki je benefit uzeti i ispeglati ga. Isto tako bih radije slušao onaj raspali Vapor trails od Rusha nego remix.

Najava eventa mi je dala motivaciju da obnovim albume of Hymns na ovamo, taman da se pripremim i za novi album i za koncert. Preferiram stari Evergrey, ali daj šta daš. Vidimo se.

Sad gledam skorašnje liste, potkrade se i Recreation day. Premalo, što jes' jes'.

Ovo je zapravo super vest, nisam ih gledao 16 godina i biće vrhunski videti Toma i ekipu ponovo. Kapiram da sviraju uglavnom novije stvari, ali dobro, par hitova iz klasične ere i vredi otići.

Bilo je simpatično, duhovito i zabavno u kontekstu performansa i duha aktuelnog albuma. Ali menjao bih ga za još jednu pesmu sa Chemical wedding.

Igore, nadovezaću se na tvoj post, pošto sam uhvatio Brusa u Pešti sinoć. I dalje vuče laringitis, jedva izvlači visine, svako malo ode iza klavijature da se iskašlje i izduva nos. Tako da su i nama odsekli neke od zahtevnijih pesama za pevanje, ali i dalje je čovek dao sve od sebe, i ostatak repertoara je bio brutalan. Naravno, da mi je neko pre deset, petnaest godina rekao da ću jednog dana moći da uživo čujem Accident of birth, The Alchemist, Navigate the seas of the sun, The Tower i Chemical wedding, pitao bih se kako će to uopšte biti moguće. Bilo je strava, okupio je dobar bend, sve pohvale generalno.

Bio sam prvo veče i bilo je neviđeno. Možemo da se raspišemo o pirotehnici, veličini bine, blablabla, sve je to impresivno, zabavno i kvalitetno urađeno, ali da ne zaboravimo svirku kao svirku i set listu, stvarno je sve bilo na mestu. Svaka era benda je bila zastupljena u repertoaru, uglavnom su se izvodili hitovi ali je bila i poneka pikanterija za hard core fanove (Wiener Blut na primer), čak su i novije stvari fino prošle kod publike, pogotovo Puppe i Zeit. Pesme ne izvode ništa manje brutalno nego na albumima, pritom i odstupaju od studijskih verzija sa svakakvim novim deonicama, produžecima, izmenama, improvizacijama, kreativno sve u svemu. A kad se doda razume se i pomenuta magnituda scene i činjenica koliko Rammstein fanova, metal fanova, i casual ljubitelja dobrog showa je došlo da vidi ovo, bilo je veče za pamćenje, monumentalan event.

Uhvatio sam ih i ja u Beču pretprošlog vikenda. Cela poenta je bila da se vidi Howe, a svakako nije loše čuti bilo kakvu live izvedbu Yes pesama, makar je izvodio zamalo tribute. "Novija" ekipa radi dostojanstven posao, set lista je bila kul (pogotovo Machine messiah, Turn of the century i Topographic medley), tako da sam se sve u svemu lepo proveo. I da, Howe Bog otac.

Sonata Arctica - Clear cold beyond The Strokes - Is this it Car Seat Headrest - Twin fantasy (Face to face) Bob Dylan - Empire burlesque

Nije kao da sam planirao da idem, ali tek sada vidim da je Colsefni otkazan pre fazon mesec i po dana.

Niko ni da trepne što je Point of entry broj dva? Dajte i vi neke liste, da se igramo.

Ovo bih zapravo rado gledao.

Za The Smile, pucam na prvi red ispred Yorka. Ako bude krš zvuk, barem da kažem da sam bio blizu.

Petnaest godina. Najbolji album, što jes' jes'.

Njah, pašće ta brojka ispod 3.5 kroz nekoliko meseci, biće tu negde kao Firepower. Ali kolju se. Ono, ako ti Firepower nije bio naročito zanimljiv, neće ti ni ovaj vratiti interesovanje u noviji Judas Priest.

Čoveče, prošle godine u ovo doba sam od hrpe albuma koji su izašli imao možda jedan koji mi se sviđa, a ove godine se prosto nižu dobra izdanja. Tu spada i ovaj Judas Priest - slično kao za Saxon, retkost je da bend u finišu karijere izdaje ovako dosledan album. The Serpent and the king mi je favorit, Halford zvuči sumanuto. Izdvajam i Panic attack, Gates of hell i Escape from reality. Firepower mi je u globalu bio bolji, doduše, verovatno zato što smo bili šokirani koliko je bio jak u poređenju sa prosečnim Redeemer. Pritom su najbolje stvari na Firepower bolje od najboljih stvari ovde. Ali ipak, jako korektna priča. Apdejtovano rangiranje albuma: Screaming for vengeance Point of entry Painkiller Sin after sin Angel of retribution Defenders of the faith Brittish steel Killing machine Firepower Sad wings of destiny Stained class Invincible shield Nostradamus Rocka rolla Turbo Redeemer of souls Jugulator Ram it down Demolition

Lonely Robot - The Big dream Il Balleto di Bronzo - Ys Bruce Dickinson - The Mandrake project Blaze Bayley - The Circle of stone MGMT - Loss of life Traveler - Prequell to madness Judas Priest - Invincible shield

Ovo je prvi put u poslednjih deset godina da vidim neki pozitivan komentar od tebe na novi Dream Theater. Jasno mi je da nije TOLIKO pozitivan komentar jer se DT stavlja naspram SOA klona koji je bio DT klon, ali ipak, I'll take it.

Super je ovo zapravo, a nije ni čudo ako su već i Roy Z i Bruce filtrirali najbolje ideje čitavih dvadeset godina. Zanimljivo, nekako su rasturili i one konkretnije hard rock stvari poput Many doors to hell (hitčina) i Rain on the graves koliko i malo teatralnije, ozbiljnije numere poput Shadow of the Gods i Eternity koja je skoro jednako odlična koliko u Maiden verziji. Sonata je isto dobra, Mistress potcenjena, recimo da mi je Resurrection men najklimavija. U globalu, znamo da su Chemical wedding i Accident of birth nedodirljivi. Za njima stavljam nepravedno ignorisani Skunkworks. E, onda bi već mogao da ide ovaj novi. Možda bih voleo da je produkcija malo uglačanija, ono kad Blaze Bayley ima bolji zvuk na albumu. Ali opet, dobro izdanje sve u svemu, i valja napomenuti da Bruce i dalje vrlo impresivno zvuči za nekoga ko ima 65 godina i jedva da štedi svoj glas već četiri i po decenije.

Vrhunska žurka od albuma. Relativno mlad bend sa tek tri izdanja i već vrlo doslednom diskografijom, u startu su imali jasno definisanu priču i drže se fino. Ne znam odakle tolika pauza između drugog i trećeg albuma, doduše.

Zadesio sam se na njihovom nastupu u Pešti prošle godine i bili su baš dobri uživo, ali me nije baš motivisalo da pustim malo i studijske albume. Možda bih mogao.