Totamealand

Koliko god da sam rado išao na Dream Theater koncerte dok je Mangini bio za bubnjevima, i koliko god da obožavam pojedine albume iz te ere (A Dramatic i The Astonishing su mi u samom vrhu diskografije), primetilo se kako vreme prolazi da ne dele svi fanovi entuzijazam. Nije im ni izvođenje celog Images i Scenes naročito pomoglo, a poslednja turneja je bila baš prosečno posećena. Sad, kako su se članovi proteklih godina izmirili sa Portnoyem, kapiram da je neko u menadžmentu seo sa ekipom i predložio da se Portnoy vrati. Samim tim se vraća i ekipa nostalgičnih fanova koja nije zanimarljiva u brojnosti. Tako da je jasno da će im sledeći album i turneja super proći. Ja svakako slušam i pratim.

Baš sam pre neko veče preslušao intervju. Super razgovor.

Je l' bolje nego Wobbler? Iskreno pitam, jer meni je Wobbler samo solidan, nisam odlepio kao većina. Ali tražim neki STVARNO dobar 70s worship.

Steven Wilson - The Harmony codex Soen - Memorial The Flower Kings - Look at you now Bryan Adams - On a day like today

Dobar im je ovaj Tom Sawyer riff. Kul je pesma, doduše, Halford zvuči brutalno.

Meni se još krčka, ali nije loš album. Nije kao da je neki povratak nakon The Future bites, jer nema odakle Steva da se vraća, The Future bites je bio sasvim korektan i nekako logičan nastavak svega što mu je prethodilo, njegov pečat je bio preko celog albuma. Slična priča je i ovde, i ja dobijam neki Insurgentes vibe, možda malo i Grace for drowning, verovatno zbog raznolikosti koju Igor pomenu. Mada me u džemerskim i atmosferičnim momentima podseća i na Up the downstair / The Sky moves sideways eru. What life brings i Time is running out su mi nekako proverene, dopada mi se i Inclination, ali ima dosta pesama sa kojima kuburim još uvek. Glavni faktor ovde je to da, koliko god da je sve solidno i na nivou odrađeno, nema onaj impact koji su na mene svojevremeno imale Remainder the black dog, Luminol ili Routine. Sad, da li je to zato što ove pesme nisu toliko melodijski istančane ili same po sebi dirljive, ili sam ja vremenom malo oguglao na Wilsona, ko zna. Možda je ovo drugo. Mi "mlađi fanovi" se kunemo u Routine kao što se generacija pre nas ježila na Lazarus, a danas verovatno novi fanovi seku vene na Rock bottom.

Lepa vest. Daaaavno beše poslednji koncert koji su održali kod nas, preko deset godina. Kao da sam ih u prošlom životu gledao.

Radije bih slušao Glorious collision, najiskrenije. Čak i poslednjih nekoliko Evergrey albuma. Čini mi se da je Soen dosta bolje potrefio taj "manje prog, više catchy" senzibilitet nego što je Evergrey pokušao na MMA.

Bravo. Sjajna paralela. Razlika je samo što ovde ima dobrih pesama.

Nije loše ovo, slična priča kao Imperial, samo je jasno da idu na to da pesme budu još kraće i direktnije. Očigledno rade na refrenima, pokušavaju da budu više catchy i prijemčivi masi. Nije ovo više progressive, doduše, ima malo alternativniji vajb, i sigurno vuče neke uticaje koji nisu baš iz moje sfere, tako da nisam siguran na šta liči i šta bi trebalo da bude, nek' mi neko pomogne. Ali šta god da je, zabavno je. Favoriti: Fortress, naslovna, poslednje dve.

Sonata Arctica - Silence Bryan Adams - Cuts like a knife Melvic Centre - Melvic centre The Flower Kings - Unfold the future

Jaka svirka sinoć. Nastavili su kao kvartet, i iako ne znam koliko je gruvalo pre neku godinu sa dve gitare, bio je dovoljno pun zvuk i ovako, matrica je radila deo posla ali je stvarno bilo korektno. Nekih sat i dvadeset minuta performansa, ali moćan repertoar zasnovan na poslednja tri albuma. Super su mi ove kraće, direktnije numere sa novog albuma, ali highlight su mi bile In contact stvari. Momci su ostali na kraju nastupa da se fotkaju sa fanovima i daju autograme, kvalitetno druženje i dobar izlazak sve u svemu. Set lista ista kao u Švajcarskoj pre neki dan: https://www.setlist.fm/setlist/caligulas-horse/2023/sedel-emmenbrucke-switzerland-73a44a51.html

Respect. Čovek je prvo odradio turneju najbolje što je mogao, i na samom kraju bio u fazonu "e da, imao sam šlog u januaru." Nek' nam je Nicko bolje i nek' se i ostali drže što duže mogu, svaka turneja je dragocena.

Vrhunski, skidam ovih dana. Zahvaljujem.

Nisam, probaće se.

Oskudno sa seederima na rutrackeru, pravo da ti kažem. Nijedan torrent ni da se pokrene pa tražim neku bolju soluciju.

Je l' ima neko neki dobar torrent ili link za italijanski prog iz sedamdesetih? Ganjam Le Orme, Semiramis, Museo Rosenbach i tako to, teže je nego što sam mislio.

Je l' taj El Cielo omot vazda bio takav za jewel case verziju? Kako mi je čudno kad vidim te alternativne verzije covera, bukvalno bih razmišljao da ne kupim izdanje sa drugačijim omot, osećao bih se kao da imam neki pogrešan album.

Century - The Conquest of time Bruiser and Bicycle - Holy red wagon Zopp - Dominion Banco Del Mutuo Soccorso - Darwin!

Au, poslednji album koji sam ispratio je bio Tabula rasa. Mogu da zamislim koliko bih samo toga imao da nadoknadim.

Sad sam pogledao prethodnu stranicu na temi, vidim da sam se i za prvenac prošle godine iščuđavao da su nazivi reference na Judas Priest pesme. Ovo je sequel za sequel.

Respect što si probao da dovedeš Caligula's Horse. Probaj Volu sledeći put. 😛

Da li je realno da se pesme zovu Sons of the sentinel, One more shot at glory i The Sinner rides again? Mogao je i ostale da prekrsti u neke Priest reference.

Uf, njima sam pružio šansu kad je izašao prvenac i nešto mi tu nije štimalo. Možda bih mogao da probam ponovo.

Ni ja se nisam nešto oduševio, iskreno. Emotion sickness (Silverchair je zvao, traže naziv pesme nazad) je razvalila kao prvi singl, opener je takođe brutalan i blesav, ali ostale pesme su mi u najboljem slučaj OK. Može da se sluša, nije za bacanje, ali prethodna tri albuma su mi bila mnogo zanimljivija, čak i Them Crooked Vultures album me bolje radi. Takođe mi je malo sacreligeous da se album poredi sa Era vulgaris, jeste prljav u maniru istog, ali Era vulgaris sadrži mnogo više raznolikosti u pogledu melodija i ritma, čak i pojedine pesme poput Make it with chu razbijaju na momente vajb i unose dinamiku. Ovaj album je maaaaalčice možda jednoličan. Vokal je vrhunski, by the way. Pogotovo na prvoj pesmi, u startu je jasno da će pevanje biti teška šizofrenija.