Totamealand

Nije loš novi, sličan stil kao na War within me, samo za nijansu ambiciozniji i originalniji, War je bio previše straightforward za moj ukus. E sad, ironija je što su na novom albumu upravo direktne pesme najbolje i zabavnije od direktnih pesama na prethodniku. Mind reader, The Broken man, The Year beyond this year, sjajna zabava. Druga polovina je konceptualna, ne sadrži nužno highlightove ploče, ali se fino sluša. Mislim da je u globalu najveći problem albuma što Blaze Bayley ima mnooogo bolje albume u diskografiji. Koliko god da je ovo korektno, onaj nivo inspiracije na Silicon messiah, The Man who would not die, pa i na Infinite entanglement je nedostižan.

Dobro me podseti. 😋

Hmmmm, bend koji se penzioniše naspram benda koji menja članove kao čarape. Ne deluje ni jedno ni drugo kao savršen izbor.

Ovo je provereno dobra žurka svaki put.

Museo Rosenbach - Zarathustra Bob Dylan - Slow train coming Saxon - Hell, fire & damnation Cheekface - It's sorted The Smile - Wall of eyes Caligula's Horse - Charcoal grace

V je bolji nego V. Šalu na stranu, krenuo sam da slušam i SB i SyX daaavne 2008. godine i jedna od prvih stvari o kojoj sam video da se priča u krugovima fanova tih bendova je ta podudarnost sa omotima. Inside Out je bio valjda label za oba benda kad su izašli albumi, i oni su bili jednako u fazonu "nemamo pojma" koliko i sami bendovi. Koliko god da čudno zvuči, verovatno je puka slučajnost. Nije kao da su pustinje i crvena neba najoriginalnije ideje.

Vidim da nisam jedini kojem na naslovnoj isto potpuno odlutaju misli, zaista mi ne drži pažnju. Ostatak je dosta dobar, The World breathes with me mi je favorit, Mute je blizu, ali i dalje umeju da razvale i kratke pesme kao što je bio slučaj na Rise radiant. Golem je hit, Sails je grower. Zabavno je bilo vratiti se i na starije albume u pripremi za novi. In contact mi danas leži mnogo bolje nego te godine kad je izašao, delovao mi je možda prenatrpano onomad. I dalje mi nije druga polovina jaka koliko i prva, ali zato je prva neviđena i sadrži u principu njihove najbolje stvari.

Vrhunski je bio provod. Otišao sam više kao poštovalac nego poznavalac i nadmašili su mi očekivanja.

Korn i The Flower Kings je još bolji line up nego Mercyful Fate i Transatlantic.

Mene dobro radi vajb albuma. Po meri mi je što su izbacili one kraće garažnije numere koje su na prethodnom izdanju ionako bile slaba tačka. Taman je i kraći, sve je fino odmereno. Pomenuta pesma sa štimovanjem je zapravo highlight. Izdvajam i Read the room i naslovnu.

Zapravo se i poistovećujem sa tim, i ja imam masu bendova koje bi naravno trebalo da uveliko slušam, ali prosto ne dođu na red. Ja tek sada na primer rovarim po RPI. Ne mogu da se odvojim od Museo Rosenbach već nedeljama.

Ovo me je zapanjilo. To je prilično puno bendova, buraz. Vrhunski izveštaj, doduše, drago mi je da je SB bio prijatno iznenađenje i da je izgledalo kao da se gospoda dobro provode, pošto se meni čini da je taj bend pred raspadom. Šest godina od poslednjeg albuma, a ovo su im prvi koncerti u poslednjih pet. A za PoS mi je žao što čujem da nastup prolazi tako kako prolazi, nikada nisam bio fan benda ali znam da su važili svojevremeno za majstore svog zanata, tako da je tužno čuti dokle su dogurali.

Fino je ovo ispalo. Madame Guillotine je verovatno najbolja Saxon pesma u poslednjih deset godina. Naslovna je takođe moćna, Roswell je klasik. Možda maaalčice gubim pažnju od Kubla Khan pa nadalje, poslednje dve pesme su mi najslabije, ali u celini je jako izdanje. Ne znam kako im uspeva, evo ih u petoj deceniji u kojoj svake dve, tri godine izbacuju album u svom standardnom maniru, i malo malo pa razbiju.

Soen u Fabrici 15. oktobra, već se diskutuje na temi Testament koncerta. Boga mi, fina lista ove godine, moram da počnem da beležim.

Therion, Rammstein, The Smile, možda se ode i na Deep Purple, biće i Tygers koji ću propustiti jer to veče gledam Yes u Beču. Sprema se i preko grane štošta, Bruce Dickinson ima solo turneju. A sad kako je objavljen i Soen, postaje već stvaaarno ozbiljno.

Možda posterom hintuju da sviraju samo prva dva albuma. 😛 Razmotriće se ovaj koncert, draga su mi prva četiri albuma i poneka pesma iz kasnije faze, ali kakva se koncertna godina sprema, ovo nije baš prioritet. Svakako sjajna vest, doduše.

Nisam naročito u toku, ali je l' dobro kapiram da i Mercyful Fate i King Diamond snimaju nove albume već dvadeset godina?

Novi album za mesec i nešto:

Još par dana. U poslednjih petnaest godina mi je svaki drugi album bio super. Labyrinth super, Arms meh. Sacrifice super, Ram meh. Thunderbolt super, Carpe diem meh. Sad je red na podogak. 😄

Meni je i Sons of Apollo bio dosadan kao zubna bolest, tako da me ne čudi što sam i ovu pesmu ugasio na pola.

Meni su neke stvari na albumu bile prilično neviđene. Da su ga objavili neki anonimusi, mislim da bi reakcije bile u fazonu "ovi klinci su sledeći Radiohead, kad već Radiohead više ne radi."

Ovo priželjkujem još od kad je izašao prvi album. Imao sam utisak da će biti neki Exit festival ili već nešto, ali ovo je još bolji scenario.

Jak performans, ali au, zašto mi se čini da je Josh nešto odjednom ostario? 😬

Deep Purple na Tašu 13. jula, u isto vreme kad je i Exit. Da li uzeti na vreme kartu za Purple ili rizikovati i čekati Exit line up koji možda bude uobičajeni fejl?