Angelystor

Iskusio se konačno i taj Up the Hammers fest u Atini, pa kao jedan od tri (znana) srpska predstavnika, da pružim ovde koje slovo o iskustvu. Odmah da se ogradim da nisam fan Atine, proveo sam tamo ~jedno dve nedelje pre 7-8 godina, i iskreno ne deluje mi da se mnogo šta promenilo. Sve u nekom polu-raspadu, kao da se sve državne pare daju isključivo na ove exclusive fly-in koncerte bendova iz celog sveta. No, Legacy edition ove godine, sa nekim vrlo masnim imenima, a cinik bi ga nazvao i "Fest bendova koji nisu izbacili novi album ove decenije", tako da svi ti površni spoljni problemi padaju u vodu u tami venue-a. Dan 0 Leatherhead - Od svih grčkih bendova na UtH, u retrospektivi, ovi mi najviše legli. Upao na drugu pesmu, jedva nađoh mesto sa strane u čudno nazvanom i čudnog oblika "An Club"-u. Međutim, zvuk sjajan, bend uvežban i ubedljiv, još mi i fino legao ovaj novi album, tako da dosta high bar za otvaranje celog dužeg vikenda. Bio jedan "incident" koji, da se koncert dešavao npr. u Americi, bio verovatno bio neki forum-skandal, kada je, vrlo grčki, pevač odlučio da se preruši kao indijanski poglavica. To im je kao neka maskota sa covera, ali opet, krajnje random i upitno. Battle Ram - Solidno srčano, ali neubedljivo. Otišao pred zadnju pesmu kod matorog Grka Padrea na grcki kraft (služen u plastici, jer kod Grka ne može ništa normalno). Dexter Ward - Bend gde pika organizator UtH-a, pa je kontam stoga ponajviše fino primljeno. Opet, srčano ali, kao i sam studijski materijal, neubedljivo i zaboravno. Pevač obučen kao Halford preko gluvih telefona. Procession - Čileanski Dave Grohl i ekipa (feat Dead Congregation frontmen) apsolutno razneli. Prvi veći raznos vikenda. Leglo mi k'o nikad. U retrospektivi jedan od naj nastupa sva tri dana. Baš mi nedostaje onaj Hammer of Doom fest ili nešto sl za celodnevni doomžitak. Tokom nastupa prvi put uočen Alan Averill, o kome će još biti reči kasnije. Elem, jedina zamerka nastupa što iskoristili samo 45 od 60 minuta slota, s obzirom na atmosferu, energiju i sve, stvarno šteta. Sutradan bio sa njima u redu za gyros. Ili catering fail, ili su samo down to earth gospoda, vi odlučite. Eternal Champion - Atmosfera stadionska, samo baklje falile. Zvuk, iz nekog razloga, možda najgori te večeri. Ili sam se mnogo napred nabio. Svejedno, po 5 komada sa oba albuma, ništa nije smetalo da se vrat i glas ozbiljno preznoje. Bas im je, valjda privremeno, Chin (ex-Vektor), i cela ekipa opet jako kul, pred nastup ide "Fighting The World" kao intro pesma (što im bilo i prošli put kad sam ih gledao), oni se svi lože zajedno sa publikom. Nitpick što em kasnili, em takođe manje svirali od dodeljenog slota. I što nisam našao taj novi disk, iako rekli da će da bude. Dan 1 Vultures Vengeance - Kasnio jer sam odmarao noge od jutarnjeg CD shoppinga. Mediterranean mediocrity metal. Bendu objektivno malo šta zameriti, uredno to zvučalo, nije ni materijal loš nešto, ali meni onaj vokal ne leži uopšte. Previše jaukanja i piskanja. Old Season - Ovi su mi studijski baš lepo legli. Ima sve od dooma do powera. I uživo jako simpa (vazda sam bio pre za Irce nego za Grke, jebg), sa odeždom koja je činila dve Maiden majice, jedna AC/DC, ostalo samo crno, reci "pustila me žena za vikend u Grčku sa ekipom" bez da kažeš to. Jedino zvuk malo "nesklopljen", klavijature u miksu kao neki afterthought. Wrathblade - Još jedan bend koji na papiru treba dosta da mi se svidi, ali meni još jedan ništa spec heavy grčki bend. Pevač obučen kao da došao sa barista smene, inače je dobar, iz nekog razloga zvuči kao Scalzi u nekim momentima. Ironsword - Da se zaokruži kasno-popodnevni čelik blok. Sjajno zvuče za trio, dobra energija, dobar bubnjar, publika dosta popaljena, i objektivno to na papiru treba da mi se dosta svidi, ali studijski mi brzo albumi dosadili. Uživo doduše sve u svemu fun. Riot City - Četvrti put za mene sa RC, i žurka kao i uvek, iako je zvuk bio neidealan, i iako su mi uvek bolji kad su na manjem stejdžu. Oni jedu izdali album ove decenije, ali sada je već vreme za nešto novo, rekao bih. Liege Lord - Ne znam šta je sa Amerima i kašnjenjem, ali to se mislim za skoro sve njih dešavalo tokom vikenda. Elem, ovi se barem namestili kako treba, i posle RC su zvučali apsolutno fenomenalno. Iskreno nikad nisam bio lud za LL, pre fest priprema mislim da ih 20 godina nisam pustio, ali vrsna ekipa gde ima i Fates Warning i Virgin Steele profesionalaca lagano u top4-5 nastupa festa. Drao bih se na kraju "we want more" da nije išao Solitude posle njih. Comeau jebiga zvuči kao čovek koji je otišao u penziju pre 10 godina, ali te kupuje dobrica energijom, i deluje mi kao da svi kao ekipa uživaju u nastupima. Solitude Aeturnus - Prvi od dva "ću umrem od hajpa daj samo da krene" nastupa vikenda. Odmah da sumiram da je bend razneo, a da Lowe ima istog doktora kao David DeFeis. Nisam još pustio snimke neke na yt da poslušam mirne glave, ali meni je ono lajv zvučalo kriminalno. Pogotovo pesme sa prva dva, jako, jako loše zvučalo, dosta gore od onih KIT i Hell's Heroes snimaka. Na Seeds mi delovao da čita tekst. Mislim da sam se u nekom trenutku isključio uopšte da ga slušam, već samo pratio bend i najbolje riffove na svetu. Pustio sam suzu iz vrata na "Dream of Immortality". Kad smo kod gitara, Perez urnebesan sa celokupnom mimikom i facama. Kao da celim telom svira. Heroj dana. Podsećala me energija na Watchtower basistu. Texas najgori akcenat na svetu, ali imaju dobar smisao za uživanje. Dan 2 Dark Nightmare - Nije mi nešto bilo to studijski, pa sam odlučio da prošetam Amonijom, popijem kafu, itd. Tako da jedini propušteni bend vikenda. Phantom Spell - Super podmazana ekipa, i baš je leglo nešto drugačije, kanda mirnije. Bili mi super još na KITR kad sam ih uhvatio, sad još bolje. Def mi ovo miljama bolje nego Seven Sisters. Zamerka sa strane što se ovde Grci malo pokazali kao ljudi bez živaca za mirniji materijal, što će i posle u večeri biti problem, jer se raspletu gore priče gore nego Holanđani. Triumpher - Mislim da smo ovde ja i ovaj bend završili priču Ne radi me uopšte. Pevač fenomenalno iritantna paljevina. Mislim da misli da zvuči mnogo bolje nego što jeste. Blaze - Ispratio prvu i zadnju trećinu nastupa, sa gyros medley-em u sredini. Publika ih baš volela jebg, meni je bio utisak da imaju istog advokata kao Lowe ili imaju Epsteinske slike onog Grka organizatora, jer ne znam što ovo mora da dobije slot od sat vremena. Što bi rekao brat - nobody know Atlantean Kodex - 4. Kodex susret za mene, zadnji (za sada) za Manuela valjda, i nažalost ovo mi bilo najneuverljivije do sada. Čudno su nešto sklopili listu iskreno, sklopili Pilgrim i Prophet na samom startu, previše usporili jako rano rekao bih, plus ne skroz sjajan zvuk usred prdećeg basa, Markus koji se mučio (ni blizu kao Lowe, ali opet...), i gitaristkinja sa par lead štucova. Ali je bila u Riot City majici, pa joj nećemo mnogo zameriti. Nova pesma mi super, već malo ušao refren u uvo a drugi put je čujem, naravno neki (pretpostavljam Nemci) već znali lirike. Ukratko, fino, ali oni bavarijski koncerti ostaju nedostižni. While Heaven Wept - Sahranismo eto i WHV. Mislim, već su bili mrtvi, ali Grci rekli a čekaj da se podružimo još malo pa će vas zatrpamo. Lep je bio parastos, ali opet ću podvući kao i za PS da su Grci def previše seljaci za ovaj laganiji doomprog, mnogo blejanja na telefonima i kad god ide spori deo odmah priča ili odlazak po pivo. A i publici neočekivano malo i duvala promaja, u odnosu na SA dan pre i MR tribute posle. Elem, bend zvučao sasvim dobro, lepo je što je cela ekipa tu, samo je drugi klavijaturista sad sin od klavijaturistkinje. Setlista ceo Oceans i maltene ceo Empires. Nadao sam se da će da zatvore sa Thus, ali avaj. No, i ovako, fes, fes lista. Rain je jebiga bio najslabija karika. Baksuzu je bukvalno pukao vokal nasred Vessel-a, posle na Drowing Years probao vrisak i zasmejao sebe kolko ku ne ide. Ruku na srce, bar 80% nastupa zvučao sasvim dobro, sem tih nekih klimavih momenata. Tako da, doom sabio ovog vikenda što se mene tiče, Procession - SA - WHV. Tribute to Manilla Road - Mislim da je većini ovo bio najisčekivaniji nastup dana, jer sam ponajviše MR majica viđao u publici. I, iskreno, verovatno najbolja žurka vikenda. Počelo sa debelim kašnjenjem i Grci držali neki cringe opelo uz Manowar za Sheltona i ostale preminule muzičare koji su nastupali na UtH. Bilo bi lepo i moja kolena da su pomenuli, ali možda sledeći put. Elem, muzika. To je valjda ta zadnja MR postava, plus gostovali Battle Ram gitarista, pa posle i Ironsword frontmen. Bend kao bend super, ispoštovali materijal 100%. Bubnjar super, isti lik koji sad i u Ironsword. Urnebesna je pojava lik, kao patuljak iz Terry Pratchett knjiga, ali na rad palicama mu ni reč ne bih rekao. Što se tiče vokala, beš mi sve ako ovaj Brajan nije bio najbolji pevač festa. Radi sve što se očekuje, izvlači šta treba i kako treba, i sve vreme deluje ležerno i ne izgleda kao da će da crkne svakog časa. Takoreći, kao da peva za život. Setlista super, od Crystal do Mystification fokus, Otvorili sa izvanrednom redaljkom Death-Hammer-Witches, četiri pesme bez stajanja, spajali i posle jednu-dve pesme tako, tako da je energija pičila kako treba, bez bespotrebnih pauza. Od ostalih gostiju, bili još i Tarpi iz EC, koji je super bio, i Alan iz Primordiala koji je malo usrao celo iskustvo, em što je izneo neki sto sa liricima, em što ispadao u obe pesme (FMS i Necropolis). Zadnji "afterparty" dan propustio da bih trčao natrag u NL na Hällas. Summarum, lep vikend, dosta nekih bendovskih oproštaja, malo me sad i neka seta uhvatila, jer ovakav kvalitet lineupa ne znam kad će opet da se ponovi. Maltene sva veća imena ovde su ili aktivna ili pasivna penzija. A dosta i ovih "mlađih" imena nisu baš proslavljeni po učestalim aktivnostima. Evo sledeće godine najavljen Armored Saint kao headliner, meni to za ovaj vikend ne bi bilo ni u top10 imena. I još malo grčkih kukanja za kraj. Možda su me razmazili Nemci i Holanđani sa festivalima, ali sa neke klupske-organizacione strane, nije mi bilo po volji ni u jednom ni u drugom klubu Da krenemo od najprostijeg, pivo. U prvom klubu izbor piva: točeni Amstel, Brewdog i Murphys limenke i onaj lisica sajder. U Gagarinu - točeni Hajneken, jebeni Lagunitas i opet valjda isti sajder. A da, i Hajneken zero Nisu normalni. 0 grčkih piva, nije ni čudno što gomila Grka prošvercovalo Alfe i Nimfe unutar. Hrane nema uopšte, jednom sam samo video da čips neki prodavali. Pozdravljam jeftine cene vode i pića, ali za fest koji traje dve decenije, sve je previše štap i kanap vajb. Merch i market deo dosta skučen, još nečiji koferi samo bleje okolo. Nigde nekog prostora za bleju i odmor, oba kluba kako izađeš si odmah na ulici, a s obzirom da Atina ima manje trotoara nego Beograd, znači da bukvalno oko saobraćaja stojiš vani. Rant over, živeo metal i ko ga gleda uživo.

#prioriteti

I meni je ovaj treći "najbolji", sa navodnicima jer i dalje nema neke jake ljubavi kod mene za njih, iako sad na papiru još više treba da mi se svide. Ima baš nekih blekiš deonica gde me podsećaju na namuđeniji power a la Persuader ili neki srednji Rhapsody (OF), čega mi baš nedostaje u plejlisti. Vokal možda najviše tu podbacuje, malo šta što radi mi je catchy, a previše je in your face u miksu, i previše napinjanja kroz album, kao da je Ripper Owens producirao Eric Adamsa. Videćemo za vikend, možda me iz drugog puta ubede, na domaćem terenu. Usput, kad smo kod košarkaških termina, imam 1 polu-unheard ovde sa "Olimpijakos" na 01:43 I ovo nije unherad, stvarno peva "blood of Uranus", ali je i dalje smešno zbog authentic(?) izgovora (0:55)

Pa nije, sad je sa Abaddonom u Venom (Mantas, Abaddon) -> https://www.instagram.com/venom_mantasabaddon/

Ne znam jel kačeno već, naleteo pre neko veče i gledao na preskoke, mnogo najež momenata, brutalika

Ja evo pre neki dan tek pustio prvi put drugi album, i imam isti gripes kao i za prvi, previše Manowara. Ona prva stvar doduše sjajna, i to kad ide malo agresivnije u besne Iced Earth vode mi super, ali kad god malo uspore smor mi je. Ali ima potencijala, možda ovaj treći bude bolji.

AI omot garant. I morao sam da odem na lineup na arhivama da bih skontao čiji je ovo Venom album, jer ih sad ima tri valjda.

Odličan No Other Choice, konačno nešto dobro u depracore Oscar sezoni. Jedino što se blago smorio na kraju kad sam video da je adaptacija, i da već ima neka euro verzija, mora i to da se overi. Usput gledao i onaj "I Swear", i to pre ovih dešavanja na Britawards ili gde već, težak, ali dobar film.

Užas datumi za mene, ali gledao ih onomad sa Herbom 2017. na koncertu života, tako da mi ne pada teško i ako sad na festivalu samo uhvatim... Nego, ide novi LCD uskoro

To plus kod Kaievog sina u bendu. Saglasan, nije ovo vokal za Subsignal.

Ovi se inače potpuno restartovali od prethodnog albuma i turneje, novi vokal, shuffle članova...

Nemam Heritage na disku pa ne mogu da poredim 😎

Posle slušanja Heritage na vinilu, mogu da potvrdim da je sporan i dalje kao i dana kada je izašao.

Ma slušali već sve, kupovina samo išla ovim redom

Može jednom godišnje Rush tribute, što da ne 🥸

Posle godina lobiranja, konačno naterao prošle godine roditelje da probaju Opeth. I sad, par meseci kasnije, već se gradi kolekcija...

Misotheist > Whoredom Rife +1 za Dark Sonority dominaciju

Mislim da je Dejv dodao ovu Metaliku obradu na album samo da bi ljudi imali o čemu da pričaju. Frapantno dosadan album. Oni singlovi još ispadoše najinteresantniji jer su uglavnom bili kvalitetan cringe. Ostalo sve neko sivilo. edit: U principu, isti post dvaput zaredom

Conundrum će teško ikad da zajebu, a sa ovim novim su mi samo još više utvrdili status i solidnost celokupne diskografije. Prva jeste mega-sjajna, ne znam kad je zadnji put prog video ovako koherentno-avanturističku 20minutnu stvar (zadnji IQ ima solidnu, ali ni blizu ovako dobru), ostatak fin, tako da još jedna solidna osmica u nizu. Radujem se live susretu sledećeg meseca, overio jedared na Hellfestu, ali vreme je za solo susret u mraku kluba, kako dolikuje.

Ovima se Boals vratio da peva live Ne znam di je Disi, ali kida Boals

Zicerasta, ali neloša stvar. Čekamo ih na festivalima sa nekim tiktokerom iz severnog Kipra...

Neloša pesma, ali besmisleno više da teraju pod Heathen imenom sad kad Altus nije više tu. Nije loše kao Vio-lence "rotacije", ali opet...

Naterao se skoro da pustim ovaj zadnji Witchcraft. Interesantan cover, ima povratka starih elemenata, ali pesme nigde, i dosta nekog jammy vajba koji mi ide na ganglije. A i par pesama za koje sam u fazonu da mu prelilo sa nekog neizdatog solo albuma. Presušio bunar davno.

Još jedan Nyahem album u nizu. Ne očekujem od ovog Čeloha da bude ni Euronymous ni Blasphemer, ali lik baš nema nikakav lični pečat, to je sad posle tri albuma već debelo jasno. Vuče brat, opet, i sa DMDS, ima tu i Chimerastih momenata, negde me još i na neki mid-Watain podsećalo... skockano to sve, ali na kraju dana, za 2026., samo uredan cookie cutter black metal. Despair i Realms mogu na neki best of EP od sva ova tri albuma. Attila meni inače ne zvuči loše, ali ne mogu da kažem ni da išta dodaje albumu da bude bolji, tako da se skroz uklopio u kanal. Uživo se drži neka granica i dalje, zahvaljujući Hellhammeru...