Angelystor

Ma ništa loše za taj period, ali ono kad pogledaš listu ne može onaj kraj da ti ne iskoči iznad svega, jebga. Napravio sam pit-stop baš tu kod Enter K/Patience, na prva slušanja mi bilo ok, nešto sam tad već krajem novembra se malo overloadovao Hammillom, pa rekao da napravim malo pauzu, pa im se vratim opet natenane.

Najjeftiniji standing ~240e, ima sva bolesna deca Birmingema da prohodaju posle ovoga.

Slušao sam EP i pre, ona naslovna mi i dalje najbolja pesma benda, a onda me dalje samo mrzelo nešto Za vokal, najbliže što mogu da objasnim je da dosta pesama zamišljam (to mi baš sinoć na gigu lutao mozak) kako bi to pevao Halford npr. i kako ima jednostavno jači glas, i ne peva non-stop po visinama. A opet dosta je i do boje glasa, ne odgovara mi, bešga. Ne znam, na primer "Walk in the Shadows" sjajan refren, ali mi ide na ganglije na strofama. Itd. RfO da je hvaljen kao O:M više bih razumeo iskreno. Doguraću nekad i do Promised, pa javim. I meni danas pade napamet Streets koliko mi je bolji. A i Crimson Idol, ako se več priča o konceptualnim albumima, iako on nije iz te prog priče. Jedino što doduše mogu da priznam retroaktivno da vidim da je Bleki neke fazone i finte pokupio iz O:M tad. Ovo sve za FW saglasan.

Uzeo konačno natenane da ponovo pokušavam sa Queensryche ove godine da nadoknadim neznanjem. Sem EPa sam pre retko šta čuo, sem povremeno onih "neizbežnih" pesama. Nakon vrtenja prva 4 albuma, generalni utisak je ok, ali mi def upada u "ne kapiram hajp" kategoriju. Prevashodno tu mislim na O:M i hvalospeve oko istog, zašto je vazda veličani magnum opus. Bukvalno mi je The Wall metala trenutno. Možda je problem i što su mi očekivanja godinama bila dignuta pa sam mislio da će biti neko proto-prog čudo, ali mimo hitova, težak slog od albuma. A ni "hitovi" me ne rade posebno. EP, RfO i Warning u principu do jaja, iako mi nijedan od prva dva nije od starta do kraja jak, može da se sastavi jedan baš dobar album od oba. Warning malo hebe tanja produkcija, ali super mi je euro vajb na njemu i EPu. Empire samo jednom obrnuo, teško će da mi ide nadalje čini mi se... U principu mi najveći kamen spoticanja Tate, koji očigledno valjano zna da napiše čovek melodiju, ali mi piskavi vrištavac pristup dosadan na duže staze, niti mi se sviđa boja glasa. Objektivno jak, subjektivno se ne mirišemo. Plus celokupan vajb prehajpa, pogotovo u odnosu na neke savremenike tipa FW...ali valjda u tome pomažu radio-friendly hitići. Usput, gledao sinoć Toddryche, radili Warning i EP, sasvim dobra tezga, kvalitetno odrađeno. Veći šok što su rasprodali veliku salu gde sam nekoliko metal i prog festivala gledao koji se nisu rasprodavali.

Dva UDOa?

Ovaj gore drugi fake lineup ima daleko više smisla. em žanrovski, em bar još neki Midlands bend (Cathedral, nebitno što raspadnuti). Kakvi crni Hejlstormovi i Pantere. Izostanak Judas Priesta isto mega-tupav, ali verovatno im se kosilo sa turnejom. Sve u svemu, previše Amera. A i Birmingem teška rupa ionako.

Drago mi da još neko sa foruma prisustvovao veličini uživo, da ne bude da mi se priviđalo. Svaka čast, ono prvo veče vidim baš jaka lista, "Easy to Slip Away" i "Time Heals" si mu u top10 njegovih stvari, uopšte, tako da solidno zavidim, blagorečeno Drugo veče realno VdGG stvari izvlače, ali ono, ne bih se bunio.

Meni ovo lagano najgori Devin rad do sada. Većina neki self-help metal, i onda par Ziltoidnih pesama, i još ima par momenata gde čak nešto pokušava da zvuči kao stari DT/DTB radovi, o čemu se ovde radi

Nergal im posvećuje sledeći album - Čvvari Kvrca

https://www.metal-archives.com/albums/Behemoth/The_Shit_ov_God/1308761 Ma jel ovo realno

Nije Vampirica remake kome smo se nadali, ali može.

Baš sranje, vazda mi dragi bili, uvek sigurica live, zabava garantovana. Moraće da se proba da se uhvati još jedared.

Prvo sam pročitao Nike rane krvare večno. Rek'o, neke mnogo tesne patike si kupio pa preprodaješ.

Nadam se da je tih 4 minuta samo remake ove scene

Uhvatio sinoć THE lajv, i zacementiralo mi se kao "na papiru ok, u praksi meh" bend, i valjda neki konačni podsetnik mrtvosti gotenburškog DMa. U principu, da nije Stanneta kao pojave ne znam da l bih ove albume izvrteo i pola puta koliko jesam, a i uživo mi doprinosi priči dosta. S tim što je meni IF oduvek bio magarac za DT konja, tako da se nadam da neće ipak potpuno da sjaše u pogrešnom smeru. Usput, headline turneja za novi album, a uglavnom su svirali prvi, plus svirali tek 5min duže od Paina, koji je kao predgrupa. Osećaj kao da nisu stigli da se spreme kako treba za turneju.

Nemam broj 1, neki top najslušaniji/najpamtljivijih top skoro 10: Attic - Return of the Witchfinder Crypt Sermon - The Stygian Rose Deceased - Children of the Morgue Hamferð - Men Guðs hond er sterk Meer - Wheels Within Wheels Opeth - The Last Will and Testament Satan - Songs in Crimson Ulcerate - Cutting the Throat of God Vemod - The Deepening bonus broj 10 Moonlight Sorcery - Horned Lord of the Thorned Castle - retroaktivna dopuna liste za 2023., mrzi me da kopam temu, sjajan album.

Meni ovaj novi album jedno od prijatnijih iznenađenja iz prošle godine. Lagano najbolji od Watersheda, konačno album da nemaš osećaj da su sebi postavljali neke prog misije i ograničenja, baš mi je opušten flow albuma i pesama. Opušteno ali bez nekih prog wankery momenata kao većina skorijih albuma. U to sve upada i što je vratio growl, neka bude i da jeste fan service, ali meni ovde doprinosi i atmosferi i odgovara priči. Uživo je Mika i dalje prao growl prethodnih godina, tako da je realno bilo samo pitanje vremena kada će ga opet iskoristiti i za studio, realno je grehota da se jedan od najboljih growl vokala ikada čuva za ne znam ni ja šta. PLostov Finac na bubnjevima isto pokidao. Najbolje u stvari od svega mi je što mi album zvuči kao nastavak na ICV, tako da nije kao da su se vratili naglo na neku "oldschool" stazu. Blagi minusi, voleo bih da je neko drugi "čitač" na albumu, Ian jeste ime, ali slabašan mu je glas, ovde je bukvalno trebao neki Brian Cox da uleti. Ili Brian Blessed za dodatni efekat. I drugo što mi se čini da zadnja paragraf-pesma pokušava nešto kao zadnja sa ICV, sa grande riff završetkom, ali ovde daleko manje epohalno i malo je out with a whimper kraj.

Jedna od retkih ličnosti koja mi je stvarno promenila život svojom umetnošću, nedostajaće. Trenutno raspoloženje:

A jebiga, bolje ovako. Ali objava kao da im je otišla pomoćnica iz HRa, a ne pevač sa najdužim stažom u bendu.

Mad God - dosta ludo, prvih 10-15 min kao da neko pitao Boscha da napravi Abe's Oddyssey, posle već ide samo film zna gde. Šteta što nije bar neka priča u okviru sve kreativnosti, ali toliko bizarno da drži pažnju sve vreme. Gledao sam i opet Nosferatu u bioskopu, još bolje mi leglo kad mi se ne piša pola filma. Svaka im čast za koreografiju snimanja i scena, ima par trenutaka kad je bilo do jaja, ali film kao film jako naporan za praćenje. Koliko puta moram da gledam nekog kako se vozi. Ovo je short film od 15 min max. Završio ga iz trećeg gledanja,. Ovo mi fino leglo, jes zabavnije od standardnog Koreanca. Ovo mi fino leglo, jes zabavnije od standardnog Koreanca.

Meni jedno od lepših otkrovenja prošle godine. Hteo sam generalno da probam malo nekog UK neo proga, da vidim šta ima sem Marilliona jelte, i ovo mi se najviše svidelo. Nije uopšte Genesis/Yes kopija k'o većina tog pravca, nije toliko ni prog iskreno, i pevač je kanda acquired taste, ali meni leži samo tako. Ova stvar mi živi rent-free u glavi od kad sam je čuo.

A dobro, da je '85a ti bi kukao i na Dia što slično peva u sva tri benda.

Polagao sam baš solidne nade u novi Iotunn, ali nakon više datih šansi imam isti problem kao i sa Wilderunom zadnjim - sviđa mi se, ali mi se ne sluša. Puštao baš danas Access pa Kinship, i Access mi i na 10+ slušanja teče neverovatno dobro, rade me hookovi, minimalno popušta pažnja. Kinship mi je jednostavno prenakićen a sa malo supstance, sa kanda gustom, mutnom produkcijom koja me takođe solidno koči u uživanju. Mistland je solidan hitić, Twilight isto lepo radi, ostatak kako koja. Posle, ironično nazvane, “The Coming End” ima još preko 20 minuta muzike, a meni već tad dosta albuma. A možda neki edit albuma na 45-50 minuta spašava sve. Za Aldaru sve medalje svakako, kamo lepe sreće da svake godine izađe dva albuma sa njim.