Meni bas nesto lego album, totalni artistic shit koji ce slusati in times to come.

Dosadno, lošiji od prošlog. Jebeš album koji moraš preslušavati 50 puta na silu u nadi da će ti se svidjeti i leći na n-to slušanje.

Album je dosadan kao urasla dlaka. Shift+delete, posle TGCD nisu napravili ni dobru pesmu, a kamoli album.

 

Ti bas ne volis zadnje dve Katatonije.

Nemoj reci da Ashen sa proslog nije dobra pesma... Departer je takodje sjajna.

Sa novog samo The Racing Heart, za sada...

Album je dosadan kao urasla dlaka. Shift+delete, posle TGCD nisu napravili ni dobru pesmu, a kamoli album.

 

jesu jednu, liberation

Super je album, vreme je za flejmovanje dobro, nismo se kvalitetno pljuvali od Heritage.

Bih ja, ali me mrzi da preslušam album pored toliko dobre novoobjavljene muzike.

Heritage je, meni, odlican. A ovaj album mi ne lezi. Svidja mi se The Racing Heart, lepa pesmica, ovo ostalo ne bas.

Ti bas ne volis zadnje dve Katatonije.

Nemoj reci da Ashen sa proslog nije dobra pesma... Departer je takodje sjajna.

Sa novog samo The Racing Heart, za sada...

 

Ne volim kada bend krene da reciklira sam sebe, i tako u nedogled. Još gore kada krenu da recikliraju svoju reciklažu. Cela ta ekipa Opeth/Porcupine/Katatonia radi to već par godina, doduše Steven Wilson je izvadio situaciju sa poslednjim solo albumom.

 

Jbg, ne mogu na silu da slušam ono što mi se ne sviđa samo zato što je bend koji volim izdao nov album.

 

Bih ja, ali me mrzi da preslušam album pored toliko dobre novoobjavljene muzike.

 

Bro, poslušaj da možeš argumentovano da pljuješ.

Počela klasična YuM kenjaža kol'ko vidim.

Dobar je album. Ne toliko kao prošli, ali ipak dobar.

Luov avatar >>>> njegovi postovi ovde.

Ja sam se zesce smorio posle prva 2 slusanja, al posle par dana ulete mi na shuffle The Parting, i tu sam vec nahvatao par deonica koje su mi opasne...Posle sam opet preslusao album i meni ta pomenuta reciklaza i nije toliko izrazena, sta vise, aranzmani kod nekih pesama su mi se bas svideli... Ova Lethean i first prayer su dobre, racing hearth mi je malo izrecilkirana, dead letters je trebala uz neki singl da ide kao bonus. Kao i leech...

Edited August 19, 201213 yr by BlowCape

Bro, poslušaj da možeš argumentovano da pljuješ.

Bro, imam novi Mono (između ostalog). Šveđani su sekundarni.

 

Luov avatar >>>> njegovi postovi ovde.

Moj avatar >>> vi

Bro, imam novi Mono (između ostalog). Šveđani su sekundarni.

 

Nisam ni video da je izašao.

SKIDAJ BRE

 

Sad mi ide, lepota da se naježiš i rasplačeš u letnje veče.

Ja samo da kazem da mi je najbolja Racing Heart zato sto je rip off amorphisa!!!!

Naravno, Amorphis >>>>>>>> sve na svetu.

Meni se "Ambitions" najviše dojmi zasad.

Ево да се и ја огласим. Као прво, пушите га, албум је супер. Јесте, можда се не осећају толико оне "бјутифули пејнфул" емоције и атмосфера, али музички се нема шта замерити. И није ми јасна та прича о рециклирању самих себе. Шта рециклирају, свој стил? Онда можемо да се вратимо на причу која се по форуму вртела милион пута, а то је: да ли је једном бенду који изгради неки свој стил свирања дозвољено да фура исти тај стил колико год хоће? Неки мисле да није, ја мислим да јесте. И опет ћу као пример дати Мејдене. Да ли они рециклирају сами себе? Не, зато што након толико година свирања на један исти начин и даље избацују бомбе од албума. Исто је и са Кататонијом. Ок, можда ово није бомба од албума у правом смислу те речи, можда то није био ни прошли, али су оба веома добра и проносе ту неку музику коју Кататонија зна достави на прави начин.

 

Иначе, риф на Buildings око првог минута =

И опет ћу као пример дати Мејдене. Да ли они рециклирају сами себе?

 

NE UOPŠTE

 

btw, može neki link za dobar rip?

Да редефинишем питање. Да ли је свирање једног стила, који си притом ти, да тако кажем, измислио рециклажа? Неко ће рећи да јесте, ја нећу.

To je jedno od onih pitanja koja su jednostavno preteška, tako da prije nego što odgovorim nekome, ja se uvijek zapitam "Šta bi Bog rekao?" i onda čekam Grobodanov odgovor.

Reckliranje je vise kada bend na svake 2 godine, ili godinu dana, snima zbirku pesama bez ikakve ideje i entuzijazma, mislim da je recimo Soulfly pravi primer za to.

 

Mislim da kod Katatonie to nije slucaj, jesu poslednja 3 albuma slicna ali svaki ima svoju posebnu atmosferu i pricu, ovaj album nema nekih singalong hitova na prvo uvo, ali to je i njegova car, cini mi se da su ovaj put vise isli na samu atmosferu nego konkretno na hiticne singlove. Neko ce da kaze da su ispucali sve sto su imali, al meni se cini da jos itekako imaju sta da kazu.

Posle par preslusavanja albuma najvise leze Lethean, The Racing heart i The One You Are Looking for Is Not Here... Ovim albumom je potvdjeno da vise necemo nikad cuti nesto nalik na staru Katatoniu. Ocikevao sam malo depresivnije pesme.

Ne može depresivnije kada oni nisu više luzerske face sa sto dinara u džepu a duguju trista.

Nazalost, tako je...