ObiHobit

vaistinu voskrese

sunrise new day hear my song (: july morning come away melinda rainbow demon kao što sam i rekao sećam se samo smo pijani svirali lady in black sa prijateljem koji više nije sa nama

ja sam sa dark rideom počeo da ih slušam i evo šest godina? jedini album koji mi nikada nije dosadio čudo jedno

da ali samo 1% je ne znam koliko milijardi varijacija

helloween, the dark ride

upravo, prave dogmu na osnovu pretpostavki već sam rekao da evolucija jeste najbolja teorija danas, a to ne znači da je i tačna ali kad firey voli da palamudi daleko od toga da ne poštujem njihovo iskopavanje lešina, živi bili decu izrodili

pročitao sam naravno i odgovor waynu cenim ja njihov trud oko iskopavanju lešina nije da nije samo mi je muka od naučnika koji VERUJU u svoje teorije i od njih prave dogme takođe i od vernika koji traže dokaze a da krenem da ti pričam o fosilima retardiranih majmuna ne smem možda shvatiš suviše lično...

tvoj sajt sa koga si postavio sličice: http://www.talkorigins.org/faqs/homs/specimen.html sad spusti do kraja strane gde piše "Summary" (klikneš mišem na onu liniju desno ) to je napisao evolucionistički zelot i zato prestani oralno onanisati i dosađivati

odlična knjiga ako imaš pola mozga da razumeš i ako ne čitaš kao obavezu beskrajan plavi krug i u njemu zvezda

postoje razlicite vrste majmuna prelaz izmedju majmuna i coveka ne postoji zato se zove missing link (:

jedino slucajno ce biti ako uspeju da ga opovrgnu dok sam živ i to čisto da bih se pravio pametan ("i told you so") a sve mi se čini ništa dok sam ne uzmem ašov u ruke a ko danas voli da fizikališe? hoću da se sunčam i jedem čokolino

istoriju etnologije

ARAKIDA MORITAKE, spevao je poznati, čuveni haikai, zagledan u leptria: Gle, opao cvet vraća se na granu: ah, to je leptir. Tako je, rezignirano i mirno, mislio i haijin ONITSURA, koji je živeo od 1661. do 1738. Pod drvećem, kada je opadalo lišće cvetova, napisao je ovaj lepi haikai: Još jedan cvet. Tako prolazi život. KAGA NO DžIO (1703-1775), slavan je njen haiku, što ga je napisala jedne zore kada je svoje vedro, na bunaru, našla sve obavijeno ladoležom. U dubokoj, japanskoj ljubavi, nije htela da pokida cveće, već je otišla u komšiluk, da pozajmi vodu. Još je čuveniji njen haikai o smrti njenog malog sina. Taj haikai glasi: Da hvataš leptire, ala otrča daleko, daleko. ENOMOTO KIKAKU (1661-1707), učenik Bašoa, «jedan od deset mudraca». Pred jednom lutkom šoljica vina. Ipak, nešto nedostaje... Hajde de - kaže komentator Majsetsu - što mu je nedostajalo, uz ženicu i vino, bila je prosto veća šolja.

...

Postoje fosili, ali ne stimaju najsrecnije sa darvinizmom odnosno evolucijom po kojoj su sve vrste nastale od jednog pra bica ciji fosili ne postoji takodje bi sve vrste danas po evoluciji trebale da imaju svoje medju vrste dok su prelazile iz jedne u drugu ni jedan fosil nijedne medjuvrste ne postoji a da ne pricam o fosilima koji su isti kao i zivotinje danas na primer identican fosil vilin konjica od pre 140 miliona godina mozda ste sve to vec pomenuli evolucija jeste najbolja teorija koju ljudi imaju trenutno ali to ne znaci i da je valjana a crne rupe usisavaju materiju u sebe to ne znaci da se vreme usporava niti se usporava

sad će opet da ih skinu... dok ne izručimo karadžića...

Jehuda ima neke dobre pesme prevodi su dobri je l znaš ko ih je?

trenutno monah kalist, milivoje m. jovanović od novijih preporučujem svilu od alesandra barika sa korica: "Svaka priča ima svoju muziku. Ova ima belu muziku. To je važno napomenuti, jer bela muzika je čudnovata muzika, katkad te uznemiri: svira se sporo, a pleše lagano. Prokleto je teška, bela muzika."

Although my neighbors are all barbarians and you are a thousand miles away there are always two cups on my table. Chinese poem from the Tang Dynasty - Pruži mi uzvišenu sreću da to i ostvarim vrednim radom svojih ruku i ne dopusti da se umorim. Ne to nisu prazni snovi; Zasad samo izdanci, jednom će nam to drveće dati plod i hlad. Geteova "Nada" - Povratak Ko zna (ah, niko, ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje, Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti---velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim. U moru života što vječito kipi, Što vječito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi--- I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem, Jedna vječnost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime, Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne; Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci. No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono što je bilo: I radost, i tugu. I sinut će oči, naći će se ruke, A srca se dići --- I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići.. Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti ---velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim. Dobriša Cesarić - Кад млидијах умрети Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жути доле веће пада, Зеленога више ја никада Видет' нећу! Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба. Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом, бели данче! Збогом, свете, некадањи рају. — Ја сад морам другом ићи крају! О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих гледо твоје сунце јарко, — Слушо грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, твојој реци и твојем извору, — Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади, Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем звездама, Да обасјам сунчаним лучама ... Дуга била, па се изгубила, звезде сјале, па су и пресјале, А сунашце оно огријало И оно је са неба ми пало! Све нестаде што вам дати справља' — У траљама отац вас оставља. Branko Radičević - MAČAK I PTICA Selo sluša rastuženo Pesmu ptice na umoru Ptica je jedina u selu I mačak je jedan u selu A on ju je upola pojeo Kad ptica prestade da peva I mačak presta da prede Pa svoju njuškicu umiva Selo priredi ptičici Neviđenu do tad sahranu Tad mačak takođe pozvan Koračao je iza kovčega U kome je ptica ležala Nošena od jedne devojčice Koja je stalno plakala Da sam znao da te žalosti Veli joj mačak raznežen Pojeo bih je odmah svu A zatim bih ti ispričao Da sam je video da je odletela Daleko negde na kraj sveta Odakle se više ne vraća Ti bi tad bila manje žalosna Ne čini nikad ništa upola Žak Prever Njega je Antić obožavao čak su se i upoznali, Prever ga je lepo ugostio, dao knjige se posvetama i obećau mu da će doći Dunavom do Beograda. Ali posle toga je Preveru umrla ćerka i sve što je išlo posle toga, te mu se ta želja nije ispunila. - Vetri Ne grli cvetne poljane moje glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas. Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije. Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir. Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena. Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je drago da si poštena. Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela. Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja. Vetri će mesto mene kličući da jezde. U vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom, u zavejane, mlade jele, i posuće im krila, dahom našim, što će se slediti u zvezde, negde... gde nisam bio... i gde nisi bila. Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, disaće jele što disasmo mi i stišaće zvezde osmehom i snagom, što ih je vetrova talas, odneo sa nas, odneo sa nas. Bolnica u Opatiji, 1916. Miloš Crnjanski - Crteži Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate… I na rastanku ćutimo samo i ne tražimo da nas vrate Živimo posle u tom drugom sve dok mu oči svetom plamte I ne znamo što nas pamte dugo, kad ne tražimo da nas pamte Opomena Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. Slutnja Kao kad zaroniš do dna mora, a samo kamenčić zgrneš u dlan, tako ti započne po neka zora, tako se završi po neki dan. I suze detinje kaplju sve teže na snove prazne ko prazne mreže. A nekad onako, kao od šale, padne pred tebe zvezda prava, a ti je šutneš vrhom sandale i odeš dalje. I kad se spava, kad nebo zaljulja sva svoja klatna, čitava noć ti od snova - zlatna. Posle detinjstva šta se sve menja? Opet se ređaju snovi i snovi. Između zvezda i kamenja jastuk kroz život i dalje plovi. Samo je nešto teža glava. Manje se sanja - više se spava. Miroslav Antić - Goran Noć suviše velika za moje zvezdano čelo u nekim šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan. Al se na počinak ne sprema san moj iz brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima puta kojim bi do mene mogla doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći! Branko Miljković

ja sam jedan od onih što veruju da se poezija treba čitati samo u orginalu najviše volim antića, crnjanskog i miljkovića pored njih još volim branka radičevića, disa, popu, dobrišu cesasrića i tina ujevića

Divna, divna uteha!

dugo ih nisam slušao

e imam gomilu albuma i singlova još sam u svoje vreme imao i neke spotove Uskršnja jaja možda i nisu tako loša kombinacija kada uzmemo u obzir veljanov skorašnji snežana imidž pesme su većinom sve odlične, al' neke: love me to the end(imam 4 verzije pesme:)) dark star (ove samo tri :]) 2nd sun made in heaven reincarnation the game i sl.

Akustične su su stvarno odlične, neke čak i bolje od orginala. The spider and the fly... na primer

haha http://www.evils-darkland.de/bands/a/autumn-tears.htm