angels deserve to die

Pas je preshao ulicu cheznjivog pogleda, hodeci za nekim ciljem. Pas je preshao ulicu a da ni slutio nije shta ga sa druge strane cheka. On je zeleo da je predje i nije zalio puta. Jer tamo stajashe neko nalik na nju. Usta njegova vlazila su. Jezik ispade, srce iskochi u trenutku kad ugleda je. I od tog trena ne smiri se dusha njegova. U odluchni boj krenu jer znade da, ako samo lezi u hladu, za njega nema nade. Trchao je, chini mu se, dan ceo, u borbi rvao se sdrugim psima, penio je i lajuci kleo sve one shto bi mu oteli nju, koju je za tren zavoleo. Mlatio je glavom,ritao i rez'o dok pogled mu zeljno k njoj se nosi. No bitka se sve jache stati bije. Sve je vishe pasa doshlo- publika je uzdrhtala sva. Iz daljine glas se chuje: "ko u bitku ne udje, bolje da ga nije!" Ujdurma se digla velika, svu prashinu s puta strishe, teshko rezanje i cika, do noci tamne bitku bishe. Stali su, umorni i zedni, tu negde pored onog coshka. I tek tada spazishe, o, jadni i bedni, da nestade im koska...

Bash nekako lagano i dobro isprichano!!!

Samo ne znam shto Lemmy iz Motorhead-a toliko pljuje po njima. Shto ih ne ostavi na miru i radi svoj posao... Meni se njihova muzika svidja, ali ne posebno, mada bih volela da ih chujem uzivo.

Bash originalno!!! E volim kada neko u sitnicama nadje inspiraciju!!!

Moracu chesce da ih slusham-sada ne mogu ali bash nishta da kazem o njihovoj muzici. Mada, dopada mi se onaj Dean Brkic....

Rekla bih isto. Pronashla sam sebe u nekim delicima pesama, pronashla neka svoja osecanja prema jednoj osobi, ali to malo drugachije treba da se ukorichi... Ne znam da li su ti to neki pochetci (ili pocheci- jooj, jedva chekam da sa nekim progovorim srpski, pochinjem da zaboravljam tu gramatiku...) mozda?

Realno ili previshe tragichno? Iskreno, nekada ne razlikujem realizam i tragiku, ali ovo mi se dopalo. Uostalom, koliko mi ne zelimom da se slozimo s tim- tragika je deo realizma... na zalost...

Pusti me... Pusti me da budem to shto zelim, Tako cu i ja znati da i ti neshto zelish. Pusti me srecu i tugu svoju sa tobom da delim, tako cu znati da i ti neshto delish. Pusti me da ti pricham priche beskrajne, duge, slushacu shapat tvoj mnoge noci druge i znati da i ti neshto velish. Pusti me da te preklinjem, da te molim. Znacu tada da i ti umesh da za neshto molish. Pusti me da te volim. U tebi vidim sebe I znam tada da i ti mene volish.

Nisu. U njima uvek postoji deo mene, ali je vishe inspiracija u pitanju. Prvu sam posvetila prijatelju koji je izvrshio samoubistvo... Uglavnom mi se pojavi u glavi jedna rechenica. Onda sednem da pishem i izadje cela pesma, u kojoj je mozda samo ta jedna rechenica o meni i o tome shto mi se deshava, sve ostalo je samo moja inspiracija. Shto mozda opet govori meni, ali ne uvek. Uvek kazem da chovek treba dobro da me upozna da bi znao i razumeo o chemu uopshte pishem.

Videla sam to,ali sam znala da nije Nikolin broj. Bash mi je bilochudno shto su uopshte dali neki broj- zna se valjda da lako moze da se izmisli broj koji vec postojini da tako njegov korisnik moze da bude na neki nachin ugrozen...

"Greshka u potezu" Jednog ce jutra vetar odneti sve moje misli u nepovrat. Gledajuci u neprobojne visine necu ni osetiti, ni videti, niti znati da je vreme proshlo. Pisacu ti pismo, dugo, puno rechi neiskazanih. Zelecu njime da ti kazem "volim te', jedno iskreno, tiho,nezno... Zaboravi ono shto je bilo juche i dodji mi u zagrljaj! Nadji me u beznadju mom! Krst cu cheznje svoje nositi na ramenu svom! Samo me nadji, poljubi me, oprosti mi i kreni sa mnom! Budi moj putokaz, moj mir i moj rat, moja ljubav i moja strast, moja nevera i ochajanje, moj gubitak i pokajanje... ar je vazno koje je doba? Sada, kada stavljam tachku a sve shto nikad pochela nisam. Kada brishem izgubljeno, shto imala nikada nisam, shto trazeno nikada nije? A samo tebe trazim i chekam,i gledam i pushtam kad treba i ne dam kad te trebam! Ne pricham. Cutim- sve dublje i dublje ponirem u dubine svoje, ludost, magiju zivota i glad. Raste u meni ona misao, shto davno jednom rekoh je ja: dachovek nikada nije zeleo da postane humana vrsta. To je doshlo tek onako, u redu logike. Jednom sam gledala ribu u tegli. U tegli-da,jer nije bilo akvarijuma. I to je za nju bilo more. Kroz staklo posmatrala je svet. Videla je smeh, srecu, zivot, ubistva, plach. Sve to ureza se u ochima njenim i voleshe teglu vishe od svega! Jer zashticena beshe ona od sve mrznje i zla! Sedim. I dalje na onom istom mestu. Pishem ti pismo. Ono pochetno "Zdravo". Buba sa zida okrenu se prema meni. Crna, glatka, sjajna, k'o crna kap boje. Besno udarih rukom, ona se okrete,crvenu kap ostavi za istoriju, pade na pod i umre. Uzeh belo i zakrechih krv. K'o da buba nikad postojala nije. A mozda je ta buba nosila nekome vest. Nekoj drugoj bubi- mozda poljubac? I tako nasta pesma: 'Krenula buba na put, ali avaj, zgazi je tramvaj! Druga buba na putu stoji i minute,dane broji- devet sunca i deset predugih noci... Hoce li joj dragi doci? Bacih bubu u korpu za smece. Shta ce mi? Onoga dana kad mi reche 'zdravo" ja sam bila na drugoj strani, na drugom putu, drugu sam nadu imala u svojoj glavi. Pogledah te, ti se nasmeshi- Beshe to udarac pravi! Sad sam u korpi za smece krivicom svojom. Nije trebalo da te gledam. Shta cu ti? Ostavljam pismo. Iz inata necu da ga pishem! Mogu li da zamenim mesto? Mesto ochaja na lice osmeh da stavim? Moze li da me cheka neko (josh uvek, jer krenuh njemu pre tvog zdravo)? Ribu u more da pustim? Buba da mi oprosti? Razbijena flasha da ozdravi? Svoju cu ruku odseci i dati je Suncu d mlati njome! Bogovi stari nek se ne ljute shto macheve cu isukati njihove! U carstvu tishine mora biti buke! Zato pokrecem borbu i u vis dizem ruke, masku na lice stavljam da ne pozna me niko! U boj krecem strashan- tamo, gde pobednik je niko! Senku moju vidi li, anarhija otici ce sama! Glas moj chuje li- zivot doci ce nama! A ja cu se i dalje pitati: "Chemu sve to? Zar sam to ja? Zashto je ljubav tolika sila? Shvaticu jednom te tajne korake, tajne hodnike, kojima bespomocno bauljam, vrata velika, zakljuchana, razvaljujem. Zvuk visine s druge strane chujem. Obesno, ludo, ponosno, srecno i strashno nad ponor nadnichem. Taj ponor, gde nekad bejah ja. Ta tmina ostade za mnom! U drugu noc, svetliju, upadam ja! Nazire se mesechina... Samo je pitanje dana kada cu stici do Meseca. Nasmejacu se... Glasno... Urnebesno... Ludo...

Trazim choveka koji ce uci u moj svet i nece pitati nishta. Samo radi znatizelje. Tek onako kljuch da drzi u rukama svojim. Da se ne chudi shta ce naci tamo gde ulazi. Da ga ne interesuje. To ja trazim. Jer ljudi kad ochekuju mnogo iznenade se koliko malo imam da im dam. Ne ochekuju li nishta- i to malo njima je dragocen dar. Ne zelim da dam sve! Briga me shta ce ljudi misliti o meni sad! Ovaj svet ludi nama ne dozvoljava tu naivnost! Ja cu prkosno gledati i mrshtiti se svemu shto mi se ne svidjha! I pljunucu ako mislim da tako treba! Jer osecanja ne vredi kriti. Ona gushe, kao mleko koje chovek ne zna kako da pije (a onu kravu da izmuze na kraj pameti mu nije). Neko trazi da mu servirash sazvakano i svareno, samo da ispisha treba. Jer ga mrzi toliko da josh se nije nauchio da zvace. Samo da guta. Shta ce- za zvakanje treba mu vishe, za gutanje pet minuta. A meso kad spremish, bogme, nije lako onome shto ne zna 9ne zeli) da jede. Miris ga opije i samo gleda. Ali kratko to traje... Samo tih nekoliko minuta dok nos se navikne na aromu. Posle je lako. Posle samo udalji tanjir pa izmishlja svashta: 'Ne mirishe lepo, treba da se peche josh!" Ako ga poslushash i meso u rernu vratish posle ce se zaliti zbog uglja koji si ostavio pred njim. Pitace: 'Chime me to sluzish ti?" I dalje nishta nece znati. Josh mu nece biti jasno. Mislice da se neko igra s njim. Borba je to. Iskushenje. Necu za drugog da zvacem ja! To shto pljunem ako ume nek' razume! Ako ne- neka zgazi- briga me. Trag ce na njegovom stopalu ostati, stopalo njegovo po putevima svojim ostavljace trag. I tako ce moja pljuvachka dugo da zivi.

Svidja mi se. Onaj narkoman je stvarno dobar glumac- bar sudeci po tih pet minuta shto sam ga videla. Ostavio mi je utisak Branimir Brstina na kraju prve epizode- "Vi ste oterali rode..."

Film mi se bash dopao- konachno neshto malo drugachije kod nas

Chekacu te. Ne... nisam tako bezivotna. Ruke moje toplinu traze. I shta ti drugo mogu reci osim: "bon voyage"? Tamo je svetlost. Andjeli zovu te k njoj. U tom odsudnom trenutku svest moja odsutna je. Trazim drugu stranu. Volim te, a cvet cu svoj dati drugom. Ti polazish na dalek put, ne osvrcesh se, rshio si, ne boli te. I ja sam reshila: ochi moje u daljini vishe nece tebe da traze. Zato krstim prste, molim se Bogu, i shapcem u tami: "Bon voyage"... Sedim, tiha sam, ne mislim. Pored mene je chovek. Nudi mi ruku. Sa chashom vode. Odbijam. Nisam umorna, ni zedna. Nishta ne osecam. Samo gledam tu svetlost. Koracham k njoj. Zaboravljam sve. Zaboravljam tebe i briga me. Odlazim. Samo vetar, shto dugu mrsi mi kosu, kaze: "Odlazi, idi, srecna budi ... i ... bon voyage..."

Znam da mnogi vole Svarcija, ali nisam medju njima. Meni je mon oduvek bio odvratan i zauvek ce tako i ostati, posebno posle ovog... Film nisam gledala jer me nikada nije interesovao, a posle ovog inserta me josh vishe nece interesovati. Prosto mi zao shto sam ikada troshila dragoceno vreme na gledanje Terminatora i Totalnog opoziva (mislim da se tako zvashe film).

Bash ih volim!!! Bili su 27. jula u Dimitrovgradu- fantazija!!!

Lepoo sam pitala, ne morash ovako da mi odgovarash. Trenutno nisam u Srbiji i ne dobijam sve informacije okoncertima i drugim zbivanjima.

Na chemu? Kad je to? Ja sam chula neshto, ali sasvim povrshno tako da pojma nemam...

'Oceli Slayer skoro da poseti nashe krajeve?

"Az sam si izbrah tazi sydba- vechnata cherna ovca..."- to pevaju oni. Jes refren malo smeshan, ali je cela pesma bash dobra i ritam je dobar. Inache ih ne slusham, ali sam ih chula na koncertu Maidena-poslednje dve pesme, od kojih je jedna bila ova gore navedena. Nisu loshi, shtavishe-dobri su!!!

Ima odlichne textove. Jeste da moze da bude razoran za shesnaestogodishnjake (ne znam je li ko gledao film "Kuca kao nada"), ali za malo starije je sasvim ok, mada ne uvek. Jeste scenski chovek i obraca puno paznje na svoju pojavu, ali mene odushevljava to shto ume da postavi text na prvo mesto (mislim pre svega na "Tainted love"- original je smeshan, ali ga je Manson tako obradio da sam ja pala na dupe kad sam prvi ga put chula).

Gde mogu da nadjem Snakeskin na netu?

Bilo 4. jula u Sofiji na stadionu Akademik. Slike: http://www.stroeja.com/gallery/thumbnails.php?album=38

Bila sam na Mansonovom koncertu u Sofiji, ali ne toliko zbog njega, koliko zbog predgrupe- Type O' Negative. Koncert je bio fantazija!!! I Manson i Type' su bukvalno razneli publiku!!! Taj koncert cu uvek nositi u svom srcu. Neki novinari (Pro-rock) chak kazu da je to bio koncert godine u Bugarskoj.