Bata Trokrilni

Ja baš volim novu verziju A Tout Le Monde. Scabbia unosi pravo osveženje.

Mene ne smara.

Imam ja Arhimeda, ali mi fale neki drugi...

Niko vas ne tera da gledate, prosto i jednostavno. Držite se naučne fantastike.

I ja bih, al' nemam na koji.

Ja govorim o melodiji, a tekst je plus.

Mislim da preteruješ sa obraćanjem pažnje na tekstove. Ja ne znam o čemu govori većina tekstova Megadeth-a i sa starijih albuma, jedino Symphony of Destruction znam u celosti napamet, pa šta. Muzika je ono što se sluša, tekstovi su sporedni.

Ja hoću neku pesmu kao što je Family Tree, Blood of Heroes, i tako.

Retkost je, zato što ima dosta ljudi koji inače slušaju heavy, a izbegavaju Grave Digger. Ne znam zašto je to tako, možda ih Chris-ov glas iritira, čuo sam i takva mišljenja, mada su ta mišljenja čudna... Ja sam Diggere u početku i zavoleo zahvaljujući Chrisovom glasu, pa su onda i svi ostali elementi "legli". Odatle kod mene i tolika pomama za njihovim originalima.

Upravo zbog refrena i volim tu pesmu, jer je možda i najjači od svih refrena ovog benda.

Ja sam objasnio zašto smatram da je dobro da postoje takve emisije. Tačno je da ljudi leče svoje komplekse, i to je dobro, s obzirom da nam većinu stanovništva i čine iskompleksirani ljudi. Ja priznajem da sam iskompleksiran - e sad, stvar je dosta složenija od konstatacije "da ima još većih jadnika na ovom svetu". Ja, što je najzanimljivije, uopšte ne mislim da su mnogi od učesnika jadnici. Ne samo što neki od njih vode vrlo uzbudljive živote (taj svinger, na primer), već i uspeju da uzmu pare na konto toga.

Ja sam zaboravio o čemu se beše radilo u toj knjizi. Znam da ima nekijeh nečastivih bića u njojzi. Pisac beše umro od razmekšavanja mozga? Eto, to mi je ostalo u sećanju, izgleda da sam se u srednjoj fokusirao na te gore-grind detalje. Inače, ja čitam onu zbirku što izlazi, o 100 slavnih ličnosti. Mnogo jaka stvar.

Ja baš volim njihove pesme o vatrenom oružju. Nekako im najviše leže takvi tekstovi. Ovo za Ralfa, da peva odlično (ja bih rekao sve bolje), svakako stoji.

Malopre pustih Frozen Candle. Kako je to moćna pesma, šteta što više ne prave muziku na taj fazon.

Ja sam to video na Vukajliji još pre dve nedelje. Bila je definicija dana: http://vukajlija.com/matematika-u-buducnosti/74362

Gledah sinoć Kolibu straha na OBN. Čuo sam odavno za taj film, ali sam ga tek sad pogledao. Da se naježiš, još mi je u glavi scena kako riba brije noge i skida kožu i parčiće mesa...

Moram da priznam da me ovaj bend malo razočarao. Očekivao sam više kad sam čuo koliko je hvaljen. Prvi album ima zanimljivih pesama, onako je baš u Maiden fazonu. Drugi je zato prilično dosadan, sve se jedno te isto ponavlja, mnogo kompleksnosti, a malo poente, nijedna pesma mi nije ušla u uši. Treći nisam još čuo.

Konačno sam skinuo Crest of the Martyrs i smatram da nije ni blizu albuma The Isle of Hydra.

Stvarno ne bih mogao da se složim. Lik em ima muževan glas, em ume da vrisne. Kao i Scheepers.

Ja nisam gotivio albume s njim, ali samo albume. Za to nije kriv samo on, već i Tipton i Downing, koji su pravili takvu muziku.

Ripper je car, što se pevanja tiče. I faca je. "What's my name?" "The Rippeeeeeeer!"

Ja preko neta jedino mogu da izbunarim da uradim nekome prevod, i to retko iz moje oblasti.

Znači, za sve treba radno iskustvo.

Nije Ripper pička. Svaki put se oduševim kad pustim Live Meltdown.

Blago tebi.