Minerva_SD

Slažem se!

Koga još briga za košarku... Naročito kod nas, ne liči više ni na šta, ko god igrao!

SA SVETLIM POLJUPCEM NA USNAMA Sa svetlim poljupcem na usnama To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada - Gledaj, evo sunca! Jadnice, šta zoveš ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde više ne živeti! Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo!... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se... Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi! Zaboravi sve, sve, boje jutra i voća, bolne usne dok ječi, Zaboravi Tajne rođenja, zaboravi Velikog druga; Idi, idi, jecaj, srce moje! Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada; Pre no što pođeš smrti, Da ne živiš više nikada, nikada. Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti, Ne živeti opet, već samo svoje oči otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti; Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti: O, kako čudno i divno to dođe! Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njina opojna mladost tek prođe... Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori! Uzbuđen, neznanog časa, širokih zenica u beskraju; Još jedan jedini put tada u veličanstvenom sjaju Zaboravljati; zaboravljati sve to što život bi iza mene. Sanjati, sanjati, o slušati da se iz samog dna smrti penje Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan ko nekada. To, to! Odjednom oči otvoriti!... Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću, - Da l smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana? - Oslobođen videh kružna slivanja da pokreću I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana Od ponoći već shvati Čas nenadmašnog ganuća! Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok leže po dubravi Sunca, što sijaše kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne ljubavi, Pronesite i sjedinite kroz mene neba večito putujuća; Pa nek se vežeš najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu, I nek se izvrši najzad ta Žudnja, jedina verna ovom Času! I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi... Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi! Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko a bi sunce da vrati; Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom plati Taj Čas; o srce, budno već, što se vraćaš u san... Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja, Tonuti, tonuti, za večnost, sa svetlim poljupcem na usnama

Sad imam neke ludake u komšiluku od kojih pola ulice ne može da spava, kao da nam je malo što nam smeta vrućina, nego su nam još i oni bili potrebni!

I ja revnosno sve brišem, pa se desi da obrišem i ono što ne treba! A nekad greškom i ono što nisam stigla da pročitam!

Promašio/la si temu...

Pa nisam ja kriva... Vuče me za jezik!

Pa ti si spominjao decu, meni, iskreno, nisu na kraj pameti! Moglo bi, ako može da se dobije nešto od 7-8 godina, sa tim bih već mogla (tu smo, generacija), ali bebe... Nikako, vrišti noću, ako si žensko ne smeš sa piješ prvo 9 meseci, pa onda dok sisa... I još ti razvuče sise do struka... Zajebi!

Dobro, ja ću verivatni sama, pa se možda i sretnemo... Mada ja više volim Botaničku baštu i možda bi mogli da odemo tamo ovih dana, pre nego što dobiješ tu decu?

Blago tebi! I ja volim tigreve, al bez dece!

Pa ja sam onda potpuno pogrešno shvatila! Mislila sa kad si rekao 'žena' da misliš na ortakinje sa kojima možeš da blejiš negde, bez drugih pretenzija! I nije valjda da misliš da se razmnožavaš?

Zavisi... Kad kažeš 'žena' na šta misliš, to je diskutabilno, vrlo...

Blago tebi! (ovo nije sarkazam) Volela bih da sam maloletna, makar mi mama zabranila ne znam šta!

Ah, sve beše samo san... San i ništa više

Zavisi koju hranu, i o tome znaš moje mišljenje!

ja i niswam spominjala streljanu (znaš šta mislim o oružju), nego kuhinju!

Ja smem da se kladim u svoju desnu ruku da se bolje snalaziš u kuhinji od mene!

A šta to učimo od vas?

Zato što su superiorne u odnosu na vas!

Ma, to ti i nije sport!

Jebeš tri sata... Aj da se središ, pa da se lepo negde napijemo?

Bez holesterola, pošto sam veg, ali nikotion, katran, alkohol, THC... Tu smo!

Ostalo je u redu, ali ako ćeš six pack, onda 'Ovde je kraj!'

Bolje je da nemaš rime (ukoliko imalo pratiš savremenu poeziju, (znala/znao) bi to), nego da ih tako bezveze natežeš!