Minerva_SD

Potrudi se, pošto je def. zakon! Evo ti malo Dučića... Tajna Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, - Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama... I pojmih kao otet čarima, Šta znači strah moj među stvarima. Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetom zemljom prospe znamene, I reči svud po belom mramoru. Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila. Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve mineš putanje, Poljem kroz naše svete klasove, Kraj puta k meni, atomu skrivenom, Da priđeš u te časove: I osloviš me pravim imenom. I malo Ilića: Poslednji dan Pod čudnim znancima osvanu današnji dan. Nebo je sumorno bilo. I sjajni točak svoj, na burnom ishodu svome Zadrža večitost tavna. Svu zemlju, prirodu celu, Mrtvački prožma mir i gusta obuze tama, Ah, sudni osviće dan! U divljem užasu svome, Svirepe čekahu zveri i ljudi čekahu sunce, A mračno dolazi podne - i nebom zvezdanim samo Treptanje strašnije biva; početak tiho se ljulja. I tama zavlada adska... S pucnjavom zapad se pali, Prostranstvom ljudstvo sve sa plačem podiže ruke Al strašni konac je tu. Okovi spadoše redom, I silni svetovi k središtu jurnuše. Burno Oluja razmanu krilom. Kroz tamu zviždanje bruji. I mutne pučine val srdito podiže pene - U smrtnom jauku tom molitva umire blaga, I vrelo srce mre i um se u kamen stvara! I samo jedan glas prostranstvo potresa širom, Glas večne pravde je to. Anđeo smrti se bliži, I nemi njegov hod očajni udarci slave: Strepi od gneva tog, jer bog se u gnevu stresa I malo Zmaja: Otkide se Jedna mis'o, kao munja, Tako brza, tako sjajna, Otkide mi s' ispred duše I postade duši tajna. Ka da ode uvis gore - Ne da s' videt oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit, Da te boje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il spomene... šta bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: 'neću ti se nikad vratit - Ti ćeš k meni doći.'

Na ulici Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja Na svemu što dođe moj osmeh zasija. Nestanu boli okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž svega što prođe. Žene prolaze i oblik gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tio zamagli noć ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa meseca rađaju se po ulici deca. Od osmeha mog umire dan, i svakog koga pogledam stiže moja sudba sreća i an. Kad mahnem rukom neotice nove zvezde sinu. Tad sjajan tužan ceo grad liči na moje lice. Svi idu u nebo da me vide po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. Priviđenja Zaista, zrak si samo? I to je sjaj u meni što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o dršćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

Pa, ako mene pitaš, jeste!

Šta, imao si sreće da ne moraš tamo?

Opet trenutno stanje: Umoran od tebe

Posle večere zamolila ga je da joj čita, a on izabra Rasina... "Da! Predivno, upravo divno zvuči."... Zapravo, nije čula ni jednu reč Rasina.

Sredi speling i grammar i biće O.K.

Definitivno bi svašta rekao!

Ni njemu ništa nije jasno, jer osim što je sve povadio i još ja sve videla, ona ima teranje, a mačići imaju tek 2 nedelje, što ne bi trebalo da bude moguće, pošto ne treba da ima teranje sve dok mačići sisaju, tj. dok ona ima mleka... Veterinarski fenomen, eto šta!

Dobro, sam pitaš, sam odgovaraš, superiška!

Neću ovde, ne želim da izazovem da me napljuje ko god stigne, mada ti maločas poslah pp, iz kog si možda mogao da shvatiš šta mislim o takvim stvarima... A i vučeš me za jezik, pošto je politika zabranjena, pa ćeš onda, kad ti odgovorim, da me warn-uješ!

Ne moraš da nastaviš, ali sport je sport, nije bitna nacija...

Nisam pričala o politici, nego o fudbalu!

Za Milan razumem, al što Engleze?

Politika... Al' to je, beše, ovde, zabranjeno...

Bolje da ne komentarišem...

Ma, imam i ja, ovde jedno (sterilisanu), ali kod mame i tate imam pet, i sve su sterilisane i nikako mi nije jasno kako se sterilsana mačka omacila! Verovatno ću naći nekog na životinjskom carstvu, al mi ništa nije jasno (naročito što sam prisustvovala operaciji i videla da je sve izvadjeno!)... Inače, jesu predivni, tanmo sivi, jednobojno sivi.. Ali mi i dalje ništa nije jasno...

Jel nekome trebaju mačići? Imam dva, još su mali, biće za odvajanje od mačke za nekih mesec i po?

Možda, ali treba da uzmeš u obzir da oni nije trebalo da imaju pravo učešća uopšte!

Besna sam!

U trenutnoj fazi: 'Probudi me'...

Ja trenutno uporedjujem varijante 'Lejdi Četerli'...

Pa, bilo bi smešno, da nije tužno...

ČETVRTI KANON 5 Trudan je rad u osmom danu stvaranja, a mi smo Nadničari, sezonci kratkog veka. A po knjizi Ovako: i kao da rodismo vetar, nikako Ne pomogosmo zemlji; pa čemu odanost onda, I služba nesavršenstvu? I zašto slaviti veze, Nepojamne, medji stvarima bliskim i neznanim? Na to pitanje telo je odgovor; sićušni crv smrti U ćelijama ploti, u nasilju rodjenja, u bolu Presrećnih matera. Zato moraš da voliš telo, Tu glinu i taj pepeo, i tu pljuvačku duha Već sasušenu u tvom budućem prahu, a sve to Kao višnji autoportret u ogledalu - ali Nekako krivom i naprslom; svejedno voleći telo Ti slaviš i dejstven si Tvorcu ljubomornom U slavi. Ljubomornom i možda zamorenom Još od trenutka o kojem ovako kazuje knjiga: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, Dobro beše veoma. Najviša ocena graditelja U ulozi nadzornika radova: predmet sporenja Buntovnika i štrajkača na radilištu Osmog dana, dok se milenijumi mrve U mlivo istorije, prepuno gromuljica Od krvi vinih i nevinih, koja po sastavu je apsolutno ista Apsolutno ista, jer dosledan je Tvorac U milosti zadanog nesavršenstva. Ali ti, Koja s prestola motriš kruženje milosti, što je Kruženju vode nalik, u zatvorenom sistemu Stvarnosti Tvorca, koja trostruko mu je znana, Pomeni odanost moju u službi nesavršenstvu Ovog zemnog mi slova, kad moliš za sve grešne. Ivan V. Lalić (1931-1996)

I have to agree... Zabava za široke narodne mase, nema skoro nikakvu vrednost...